Место читања хатишерифа из 1830. године на Ташмајдану налази се у непосредној близини цркве Светог Марка и представља историјско сведочанство развоја српске државности. Кнез Милош је захтевао да се овај акт јавно прочита баш на велики руски празник Светог Андреја, 30. новембра (12. децембра), подсећајући Турке да су на тај дан 1806. устаници предвођени Карађорђем освојили Београд. На пољу близу Ташмајдана, направљена је висока хумка насута земљом на коју је постављена трибина, обавијена чохом црвене боје и застрта шареним ћилимима са које је хатишериф прочитан. Такође по кнежевом налогу, место читања је ограђено непосредно након догађаја, што потврђује да је у то време постојала свест о важности овог политичког и правног акта за српску историју.
Како се каже у Чупићевој Годишњици:Београдске општинске новине 1931-05-15, стр. 44 (680)
„Милоје Лешјанин” је вероватно Милоје С. Лешјанин, умро 1867.
Хатишерифом султана Махмуда Србија је добила унутрашњу аутономију, Милош Обреновић је проглашен за кнеза, а Србима је омогућена слобода вере и право избора митрополита. На основу овог документа створена је нова државна организација и започет је развој државно-правних институција што је водило ка потпуном осамостаљивању Кнежевине Србије.
Види још Хатишериф из 1829. године Хатишериф из 1830. године Хатишериф из 1833. године Кнежевина Србија Милош Обреновић Махмуд II
Референце
Спољашње везе Знаменито место читања хатишерифа из 1830. године Mesto čitanja hatišerifa iz 1830. godine na Tašmajdanu НИ ТАБЛЕ НЕМА НА МЕСТУ ГДЕ СУ УДАРЕНИ ТЕМЕЉИ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Зашто нема обележја у Ташмајданском парку у Београду Прочитан је хатишериф на Ташмајдану
Категорија:Кнежевина Србија Категорија:Историја Србије под Османским царством Категорија:Историја Србије у новом веку Категорија:1830. Категорија:Историја Београда Категорија:Србија у 1830.