Зарја зарјаница Андреја Шишкина|мини Зора или Зорја (Зарја зарјаница; ; ; Зоря // — Т. 2 : Книжка IV. Літери Ж-Й — Буенос-Айрес, 1959. — С. 512; са зьрѣти „погледај, види“) - у словенској митологији, персонификација зоре као светлосне појаве која се јавља при изласку и заласку сунца, који су се сматрали временом за вршење магијских радњи .
Опис Она је кћи Дажбога и његова верна покорница. Она свако јутро у праскозорје отвара небеске дворе за излазак Сунца, а свако вече у сутон их затвара. Након поноћи, она умире са Сунцем само да би се следећег јутра поново родила.
Представља богињу тројства јутра, вечери и ноћи. Она је, истовремено, девица, мајка и старица. Користећи пандан са грчком митологијом. Зора би била богиња Аурора.
Источни Словени су персонификовану зору звали Зарја-зарјаница - црвена девојка и други епитети. Она се среће у источнословенском фолклору - у руској магији и бајкама . У руским бајкама она се појављује као „Сунчева сестра“ . У руским и пољским инкантацијама помињу се три зоре: јутарње, подне и вечерње .
У једној белоруској народној песми, Зарница губи кључеве којима мора сваког јутра откључати небо да би ослободила дан; Сунце проналази ове кључевеКабашнікаў, К. П. Беларуская вуснапаэтычная творчасць / К. П. Кабашнікаў, А. С. Фядосік, А. С. Ліс. — Мінск: Навука і тэхніка, 1988. — 950 с.. У загонеткама се често употребљава у форми девица, Заря-Заряница: Зорја зарјаница, лепа девица, врата затварала, по пољу ходала, кључеве изгубила, месец је видео, а сунце је украло (роса). Напомене
Литература
Даница и Зора, астралне божице у славенских народа // Фрањо Ледић Митологија славена ) "Зорјушка" . Козачка свадбена песма
Категорија:Словенска митологија Категорија:Стара словенска вера