250px|мини|десно|Мушкарац испред караоке екрана Караоке () је забава у облику песме наснимљене без гласа и певача како би људи само певали текст песме. Потиче из Јапана где је у почетку била најпопуларнија, а касније се проширила читавим светом. Караоке потиче од јапанских речи -{kara}- (空; „празан”) и -{ōkesutora}- (オーケストラ; „оркестар”). Текстови се обично приказују на видео екрану, заједно са покретним бојама као испомоћ особи која пева. У Јапану су традиционални караоке-барови мање или више изумрли и замењени су концептом караоке-боксова. Садржаји с караоке-боксовима доступни су на свакој станици у Токију и састоје се од низа малих караоке соба у којима се више или мање групе људи забављају уз караоке.

Историја Технички концепт караоке уређаја осмислио је, 1967.године у Јапану, Шигеичи Негиши (енгл.Shigeichi Negishi) власник компаније за производњу преносних радио-апарата. На основу сопствене замисли о певању уз радио програм без вокала, Негиши је са својим главним инжењером конструисао уређај Music Box (касније познат као Sparko Box). Уређај је користио модификовани касетофон са осмоканалним (8 track) магнетофонским тракама, интегрисано микрофонско коло за мешање гласа са инструменталном матрицом, а испоручиван је уз штампане картице са текстовима песама.

Уређаји из овог периода нису били намењени кућној употреби због високих трошкова производње, већ су пласирани у комерцијалне објекте попут барова, ресторана и хотела. Да би уређај био исплатив угоститељима, уграђен је систем за наплату путем тајмера са механизмом за кованице. Будући да Негиши није патентирао изум, на тржишту су се убрзо појавиле сличне конструкције других произвођача.

Током 1980.-их дошло је до смене аналогних магнетних трака оптичким и дигиталним медијима, укључујући ласерске дискове, VHD, Video CD и касније DVD форматима. Овај технолошки скок омогућио је приказивање текстова и пратећих видео-записа директно на екрану, чиме је елиминисана потреба за штампаним картицама. У овом периоду настају и такозвани "караоке боксеви", а караоке постају један од водећих јапанских културних извозних производа.

Развојем интернета крајем 1990-их у током 2000-их година, у Јапану и свету доминацију преузимају мрежни караоке системи. Они омогућавају дистрибуцију музичких матрица, текстова и пратећих видео-материјала путем централизованих сервера у реалном времену.

Због свог утицаја на развој потрошачке електронике и популарне културе, Институт инжињера електрике и електронике (IEEE) одао је признање изуму караокеа додељивањем признања IEEE Mileston, којим се обележавају кључна достигнућа у историји инжењерства и технологије.

Више деценија је ауторство над изумом караоке машине приписивао музичару и предузетнику Даисуке Иноју (енгл.Daisuke Inoue), који је 1971.године представио свој уређај 8-Juke. Међутим, детаљно истраживање Свејапанског удружења караоке привредника (All-Japan Karaoke Industrialist Association) из 1999.године званично је потврдио да Негишијев Sparko Box хронолошки претходи четири године.

Утицај

Друштвени утицај Караоке представљају значајан друштвени и социокултурни феномен који је утицао на обрасце дружења, развој музичке индустрије и примену музике у терапеутске сврхе. Од свог настанка у форми угоститељских уређаја током 1970-их, ова технологија је омогућила демократизацију музичког извођења, прелазећи пут од пратећег садржаја у угоститељским објектима до специјализованих локала ("караоке бокс") и кућне употребе. Караоке наводно имају и утицај у области јавног здравља, академска истраживања и клиничка пракса указују на њихову примену у геријатрији и неги лица са когнитивним сметњама, где певање уз контекстуалне и визуелне подстицаје доприноси когнитивној стимулацији, побољшању расположења и одржавању социјалне интеракције код особа са деменцијом и Алцхајмеровом болешћу.

Индустријски утицај Након деценије деловања без званичних економских показатеља, системско праћење караоке индустрије започело је 1994.године оснивањем Свејапанског удружења караоке привредника, које је окупљао већински удео на тржишту. Наредне године удружење је покренуло годишњу публикацију Karaoke White Paper, чији су подаци забележили врхунац тржишта 1996.године са годишњим прометом од 1,298 трилиона јена, захваљујући експанзији караоке боксова. До 2014.године, укупна вредност ове привредне гране у Јапану стабилизовала се на око 600 милијарди јена.

Референце

Спољашње везе Историја караока

Категорија:Забава Категорија:Певање Категорија:Јапанска култура