Глаукомно циклична криза или Posner-Schlossman-ov синдром (акроним ПСС) је болест коју карактерише нагли пораст унутарочног или интраокуларног притиска (ИОП), благе упале зракастог тела (циклитис) и смањена оштрина вида. Због клишеа промена може се класификовати у хипертензивне увеитисе, али због могуће ескавације папиле оптичког нерва (ПОН) и пратећег губитка видног поља, након поновљених напада,. болест се може класификовати као секундарни глауком настао као последица упале зракастог тела (циклитиса).

Глаукомно циклична криза се може појавити и у каснијим годинама живота, супротно ранијим тврдњама да се јавља код млађих одраслих особа. Као могући узрок болести јављају се и поремећаји циркулације (хемодинамике), што доводи до исхемије цилијарног тела и циклопатија.

Лечење је локално, али га треба третирати уопштено као поремећај циркулације како би се побољшала хемодинамика цилијарног тела.Miloš Jovanović i Dragan Veselinović, Glaukomno ciklitične krize - Posner-Schlossmanov sindrom. Acta Medica Medianae 2005. Vol. 4

Историја Овај синдром су први описали Адолф Поснер и Абрахам Шлосман 1948. године,. па је у литератури познатој под епонимом Posner–Schlossman syndrome јер је назван по њиховим именима.

Епидемиологија Глаукомно циклична криза обично погађа одрасле особе између двадесет и педесет година живота и чешћа је код мушкараца него код жена. После 60 година живот болест се никада не јавља. Што не значи да је не можемо срести у старости, али много ређе.

Једна студија из Финске открила је да је инциденца болести 0,4, а преваленција 1,9 на 100.000.

Етиологија Тачна етиологија ПСС је непозната. Од када је први пут описан, предложен је низ неинфективних етиолошких теорија укључујући:

аутономну дисрегулацију, алергију, варијације развојног глаукома, аутоимуни/ХЛА-Бв54 и абнормалност цилијарне васкулатуре.

У почетку, инфективне етиологије нису разматране због епизодичне природе акутних напада.

Недавно су се у медицинској литератури појавиле и инфективне теорије повезане са организмима као што су H. pylori, Herpes simplex virus, Varicella zoster virus, Cytomegalovirus, B. burgdorferi и други.

Клиничка слика Обично се напад појави на једном оку, али некада, наизменично, напад се може појавити на једном па онда на другом оку. Напади се могу понављати у различитим временским интервалима.

Пад вида, који је у виду мутнине или измаглице је често први симптом на који се болесник жали. Уз то постоји и појава дугиних боја око извора светлости. Понекада болесник може имати благ бол, фотофобију и тиштање у оку..

Обољење са оваквом клиничком сликом обично траје око две недеље и пролази без последица. Међутим, карактеристика синдрома је да се понавља у различитим временским интервалима и то из чиста мира, без претходних продрома. Код таквих случајева долази до:

оштећења папиле видног живца које се манифестује бледилом и екскавацијом..Kontić Đ. Glaukomno-ciklitične krize - PosnerSchlossmanov sindrom, U: Cvetković D, Kontić Đ, Hentova-Senćanić P: Glaukom, Beograd; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: 1996, str.251-3.

појава одговарајућих испада у видном пољу, промена и у електроретинограму (ЕРГ) већ после првог напада.

Дијагноза Прегледом се откривају беличасти ретки преципитати дифузно разбацани по ендотелу рожњаче, који након неколико дана почињу да ишчезавају. Преципитати су ситни, округли, беличасти и никада се не пигментују. мини|218x218px|Мерење ИОП открива његово повећање код ПСС које иде и до 60 ммХг. Спекуларном микроскопијом је откривено да се у околини преципитата смањује густина и број ендотелних ћелија рожњаче...

Интраокуларни притисак (ИОП) може ићи до 60 mmHg, и за њега се сматра да је одговоран за пропадање ендотелних ћелија. На оку се скоро никада не налази цилијарна хиперемија те је око „бело“.

Хетерохромија дужице је веома ретка а проширена зеница се виђа само онда када је унутарочни или интраокуларни притиска (ИОП) јако повишен. мини|Гониоскопија открива отворен и широк коморни угао и преципитатате У почетку атака постоји едем рожњаче који је и узрок пада вида и појаве дугиних боја при гледању у извор светлости.

Очна водица је без знакова упале, стакласто тело провидно а налаз на очном дну нормалан код првих напада.

Гониоскопија, открива се отворен и широк коморни угао са ретко присутним нежним преципитатима.

Тонометрија показује повећани отпор отицања коморне течности у дренажном систему ока.

Терапија мини|220x220px|Локални или орални нестероидни антиинфламаторни лекови могу се користити да би се избегле компликације изазване стероидима Главни циљ лечења је смањење унутарочног или интраокуларног притиска (ИОП) и смањење запаљења. Медицикаментна терапија Локални стероиди, као што је преднизолон ацетат, могу се користити за смањење увеалне упале. Локални или орални нестероидни антиинфламаторни лекови могу се користити да би се избегле компликације изазване стероидима као што је секундарни глауком. Аналози простагландина као што су латанопрост или биматопрост, бета-блокатори као што је тимолол, алфа-2 агонисти као што је бримонидин, мускарински агенси као што је пилокарпин, хиперосмотски агенси као што је манитол и инхибитори карбоанхидразе као што су ацетазоламид, метазоламид или дорзоламид су лекови који се користе за смањење унутарочног или интраокуларног притиска (ИОП).

Хируршка терапија Ако повишени унутарочни или интраокуларни притиска (ИОП) не реагује на медицински третман, могу се размотрити операције глаукома да би се спречио губитак видног поља.

Види још

Глауком Очни притисак Оштрина вида

Референце

Категорија:Ретке болести Категорија:Очне болести