Севастијан (световно Стеван Перић; Самош, код Ковачице, 9. октобар 1879 — Манастир Љубостиња, 5. фебруар 1951) био је православни игуман, старешина Манастира Љубостиње.
Биографија Игуман Севастијан (Перић) рођен је 9. октобара 1879. године у Самошу код Ковачице као Стеван Перић, од оца Милоша и мајке Пијаде.
Севастијан Перић је као јеромонах дошао у Манастир Љубостињу, вероватно, између 1910. и 1914. године. У време аустроугарске окупације, 24. октобара 1915. године, када је 57. аустроугарска дивизија ушла у манастир, монашко братство су чинили: архимандрит Константин (Поповић) из Брекова код Чачка, јеромонах Севастијан (Перић) из Самоша у Банату и јеромонах Рувим (Павловић) из Пољне код Трстеника. Оптужени су да су скривали део архиве српске Владе у Љубостињи и отерани су у ропство. Севастијан је као заробљеник рат провео у логору Ашах у Аустрији.
Након Великог рата јеромонах Севастијан се вратио у Манастир Љубостињу, где га је владика жички господин Николај Велимировић, приликом посете манастиру 1919. године, одликовао Црвеним појасом за досадање реновање у монашкој дужности као и јавном раду његовом.
Исте, 1919. године, велики пријатељ владике жичког г. Николаја Велимировића, велики научник и добротвор, др Михајло Пупин, проф. из Америке и др Вој. Јанић, проф. богословије, посетили су овчарске манастире, Жичу, Студеницу и Љубостињу.
Следеће, 1920. године, старешини манастира Љубостиње архимандриту г. Константину уважена је оставка, а за старешину је постављен јеромонах Севастијан Перић. Године 1921. „На предлог Преосвећеног Епископа Господина др Николаја, Свети Архијерејски Сабор изволео је, поводом успостављања Српске Патријаршије и избора Првог Српског Патријарха одликовати и то: чином игумана: јеромонаха Севастијана, стар. Манастира Љубостиње.
Игуман Севастијан је у Љубостињи све до 1932. године када је премештен у Манастир Вујан, а, на свој захтев, одмах и у Манастир Драчу. Од тада о Севастијану нема података све до 1941. године, до почетка Другог светског рата, где се као избеглица из Манастира Вољавче склонио у Манастир Студеницу.
Игуман љубостињски, Севастијан, од 1919. до 1931. године објављује песме и текстове у „Прегледу“, часопису жичке епархије, чији је активан сарадник, а 1927. и 1928. године је и члан Редакционог одбора „Прегледа“ и Жичке библиотеке „Св. Лазар“.
Упокојио се у Господу у родном Самошу 5. фебруара 1951. године а сахрањен је у Манастиру Љубостињи.
Дела Написао Манастир Љубостиња 1921. На водама Вавилонским, Крагујевац, 1926. Манастир Љубостиња, друго издање 1928. Крици божјег црва, Београд, 1940. Перић се потписивао као Севастијан Путник.
Види још
Епархија крушевачка Манастир Љубостиња
Референце
Спољашње везе
игуман Севастијан (Перић)
Категорија:Рођени 1879. Категорија:Умрли 1951. Категорија:Игумани Српске православне цркве Категорија:Ковачичани Категорија:Игумани Љубостиње Категорија:Манастир Љубостиња