Др Мирољуб Манојловић (Жабари, 1948) српски је доктор историјских наука, хроничар Пожаревца и Браничевског округа.
Биографија Рођен је у Жабарима, засеоку Г. Ливадици 19. јуна 1948. године, од оца Николе и мајке Милице. У Жабарима је завршио Основну школу, а Учитељску школу у Пожаревцу. Извесно време радио је као учитељ у Кочетину и истовремено студирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на групи опште и националне историје.
По завршетку студија радио је као професор у Гимназији у Петровцу на Млави и Гимназији у Баточини, потом у Медицинској и Пољопривредној школи у Пожаревцу. Краће време радио је као библиотекар у Народној библиотеци у Пожаревцу. Током рада у школама завршио је и Факултет политичких наука у Београду и истовремено студирао на постдипломским студијама на Правном факултету у Београду. Магистрирао је и докторирао на Филозофском факултету Београдског универзитета.
Био је директор Народног музеја у Пожаревцу скоро две деценије. Покренуо је издавање часописа -{VIMINACIVM}- и у њему био, до 15. броја главни и одговорни уредник.
Учествовао је на стручним и научним симпозијумима код нас и у иностранству (Грчка) и имао више реферата. Стални је сарадник Српског биографског речника (личности) у издању Матице српске, и Енциклопедије српске Српске академије наука и уметности. Написао је и сценарије за документарне филмове: 185 година Окружног суда у Пожаревцу, Народни музеј Пожаревац, Поетика мале вароши (Жабари), аутор је и више музејских изложби. Живи и ствара у Пожаревцу. Служи се француским, италијанским, енглеским и грчким језиком.
Библиографија У свом истраживачком раду углавном се бави изучавањем прошлости пожаревачког краја. До сада је објавио више књига, самостално или као коаутор.
Као аутор Жабари, Браничевски алманах, Александровац, Синдикални покрет Пожаревца 1870—2000, Пожаревац од турске касабе до српске вароши 1804—1858, Град Пожаревац - 170 година локалне управе и самоуправе, Значајни Пожаревљани, 125 година ОШ „Вук Караџић” у Пожаревцу, Пожаревац окружна варош 1858—1918, Пожаревац у међуратном времену: 1918—1941.
Као коаутор Народна библиотека у Пожаревцу, Народни музеј Пожаревац, Окружно здање, Пољопривредна школа у Пожаревцу, Музичка школа у Пожаревцу, Основна школа „Краљ Александар” у Пожаревцу, Педесет година Галерије Милене Павловић-Барили у Пожаревцу, Пожаревачка гимназија 1862—2012, Србија и Браничево у Великом рату 1914—1918.
Приредио је две збирке архивских докумената из Архива Србије и то: Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1815—1839, и Нахијски суд у Пожаревцу 1821—1839.
Приредио је за штампу и књигу Михаила Душманића Робство и слобода, Кнез Милош и Пожаревац, Медицинска школа у Пожаревцу 1947—2017,
У нашим и страним научним и стручним часописима објавио је више десетина радова (-{VIMINACIVM}-, Браничево, Историјски часопис, Летопис Матице српске, -{BALCANICA}-), као и у листовима: Реч народа, Грађанин, Политика, Браничево–Данас и другима.
Награде и признања За свој рад и допринос Манокловић је добио многа признања као што су она највиша: Награде и Октобарске повеље Града Пожаревца и Октобарске награде Општине Жабари.
Види још Пожаревац у међуратном времену: 1918-1941.
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1948. Категорија:Жабарци Категорија:Доктори историје Категорија:Српски историчари