Жељко Веселиновић (Смедерево, 1974) српски је синдикални вођа и политичар. Актуелни је председник Удружених синдиката Србије „Слога”. Био је један од оснивача Савеза за Србију који се распао 2020. године и трансформисао у Удружену опозицију Србије.

Детињство, младост и каријера Веселиновић је рођен 1974. године у Смедереву. Дипломирао је економију.

Почео је да ради као синдикалац крајем 2000. године у тадашњем смедеревском Сартиду. Године 2003. изабран је за најмлађег председника синдиката у историји фабрике. Пет година касније основао је „Слогу” и постао њен други председник.

Био је саветник Бојана Пајтића за радне односе и социјално-економска питања, у време док је Пајтић водио Владу АП Војводине. Како се истиче у његовој званичној биографији: „Један од ретких људи који је у својој каријери прошао све инстанце од сменског комесара у фабрици до председника Народног синдиката.” Предводио је и организовао више штрајкова и протеста, члан је мреже синдикалаца Европске левице и Европског социјалног форума. Спекулисало се да ће се кандидовати за председника Србије на изборима 2017. године, али то није учинио јер је одлучио да подржи Вука Јеремића.

Године 2018. формиран је нови опозициони Савез за Србију и Веселиновићева „Слога” је била један од оснивача. Веселиновић је био и први председник савеза. Служио је као посланик у Скупштини града Београда. Савез је распуштен августа 2020. и трансформисан у Удружену опозицију Србије. У интервјуу за Данас рекао је да сматра да би синдикати требало више да се баве политиком.

После парламентарних избора 2023. године, Веселиновић је изабран за народног посланика на листи Србија против насиља и деловао је у посланичкој групи Странке слободе и правде (ССП). У октобру 2024. године, заједно са народним послаником Ђорђом Ђорђићем, напустио је посланички клуб ССП. Веселиновић је ту одлуку описао као једну од најтежих у свом животу, навео да је о својој намери још у јуну лично обавестио председника ССП-а Драгана Ђиласа, те најавио да ће њих двојица као самостални посланици наставити опозициону борбу.

У време студентских протеста и опозиционих захтева за расписивање ванредних парламентарних избора, Веселиновић је 9. априла 2026. године учествовао на консултацијама код председника Александра Вучића као председник Удружених синдиката Србије „Слога“ и народни посланик, у пратњи Ђорђа Ђорђића, док је највећи део парламентарне опозиције одбио да се одазове. Након састанка, посланице Соња Пернат и Славица Радовановић напустиле су његову посланичку групу „Покрет радника Слога – Струка“ у знак протеста. Веселиновић је потом Вучића окарактерисао као „велемајстора за ову опозицију“, похваливши председникову политичку вештину на рачун његових опозиционих ривала.

Дана 30. априла 2026. године, Радничка партија Жељка Веселиновића, са седиштем у Нушићевој улици у Београду, уписана је у Регистар политичких странака и објављена у Службеном гласнику. У мају 2026. године, Владимир Гајић, председник Народне странке, јавно је потврдио да је близу коначног договора са Покретом Ми — Снага народа Бранимира Несторовића о заједничком учешћу на евентуалним предстојећим изборима, при чему су медији навели да се очекује да се истој заједничкој изборној листи придружи и Веселиновићева новооснована Радничка партија.

Приватни живот Говори енглески језик. Ожењен је и има два сина.

Референце

Категорија:Рођени 1974. Категорија:Политичари из Смедерева Категорија:Српски политичари Категорија:Народни посланици Скупштине Србије Категорија:Веселиновић