Мирослав Гашић (Београд, 30. децембар 1932 — Београд, 29. март 2022) био је српски хемичар и редовни члан САНУ на Одељењу хемијских и биолошких наука.
Биографија Мирослав Гашић је рођен 30. децембра 1932. године у Београду, од оца др Јована и мајке Љубице, рођене Ђорђевић. Основну школу и гимназију је учио у Београду, где је матурирао 1951. године. На хемијској групи Природно-математичког факултета Универзитета у Београду (ПМФ) дипломирао је 1959. године. За асистента при Хемијском институту ПМФ изабран је 1960. године. Докторску дисертацију, под називом „Ацетоксиловање стероидних хормона“, одбранио је 1964. године на ПМФ-у Универзитетa у Београду пред комисијом коју су сачињавали професори Вукић М. Мићовић, Михаило Љ. Михаиловић и Милутин Стефановић. Непосредно после одбране докторске дисертације др Гашић одлази на једногодишње постдокторске студије, прво у Вустерску фондацију за експерименталну биологију, Шрусбери, Масачусетс, САД, где се усавршавао код Елијахуа Каспија, радећи на оксидацијама стероидних кетона. Затим проводи још једну годину као научни сарадник на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу, где је са Солом Винстајном радио на хемији некласичних хомоалилних катјона. За доцента у Хемијском институту ПМФ је изабран 1970. године, за ванредног професора 1976. године, а за редовног професора 1983. године. Школску 1972/73. годину проводи по позиву на Универзитету Индијана у Блумингтону (САД), где учествује у истраживању и настави. За дописног члана САНУ изабран је 12. децембра 1985. године, а за редовног члана 27. октобра 1994. године. Током целе своје наставничке каријере професор Гашић је био цењен као одличан предавач. Држао је наставу из више предмета из области органске хемије, од хемије природних производа до индустријске органске хемије. Посебно треба истаћи предавања студентима молекуларне биологије, где су му изузетно широка научна интересовања омогућила да врло успешно прилагоди наставу органске хемије овим студентима. Био је ментор при изради великог броја докторских дисертација и магистарских радова. Многи докторанди су наставили успешну научну каријеру.
Поред научне и наставничке активности, обављао је низ значајних функција, између осталог био је: управник Одсека за хемијске и физичкохемијске науке Природно-математичког факултета Универзитета у Београду, шеф Катедре за органску хемију, председник научно-стручног одбора Института за хемију, технологију и металургију, председник Српског хемијског друштва, председник Уније хемијских друштава Југославије, члан комисије за номенклатуру Међународне уније за чисту и примењену хемију (IUPAC), члан Редакционог одбора часописа Journal of the Serbian Chemical Society, секретар Одељења за природне науке САНУ. Све ове дужности је вршио врло успешно, са изразитом способношћу да брзо пронађе ефикасна решења и да компромисом превазиђе проблеме. Добитник је Октобарске награде града Београда и Ордена рада са црвеном заставом. Изабран је за заслужног, а затим почасног члана Српског хемијског друштва. Почасни је председник Српског хемијског друштва.
Научне активности Научно-истраживачка делатност Мирослава Гашића је изузетно разноврсна и обухвата различите области органске хемије и у мањој мери биохемије. Са успехом се бавио хемијом природних производа, како сувоземних тако и морских, синтетичком органском хемијом, физичком органском хемијом, спектроскопијом, органском електрохемијом, медицинском хемијом, протеинском биохемијом. Објавио је око 120 радова, углавном у најугледнијим међународним часописима. Као коаутор написао је монографски рад 'Carbon-13 NMR spectroscopy of naturally occurring substances' који је објављен y књизи издавачке куће Wiley-Interscience, прегледни рад 'Reactivity and biological activity of the marine sesquiterpene hydroquinone avarol and related compounds from sponges of the order Dictyoceratida' у часопису Molecules и још три монографска рада oбјављена у нашој земљи. Радови Мирослава Гашића су цитирани више од хиљаду пута, како у научним часописима, тако и у књигама, прегледним чланцима, монографијама и годишњим приказима одабраних радова. Мирослав Гашић је одржао велики број предавања по позиву на научним скуповима из разних области органске и медицинске хемије и универзитетима и институтима (Калифорнијски универзитети у Лос Анђелесу и Сан Дијегу, Универзитет Северног Илиноиса, Универзитет Индијане, Универзитет Мисисипија, Универзитет Род Ајленда, Универзитет Оклахоме, Универзитет Кларк, Вустерска фондација за експерименталну биологију, Национална академија у Вашингтону, Универзитет у Мајнцу, Универзитет у Напуљу, Институт за хемију молекула од биолошког значаја у Напуљу, Московски универзитет, Универзитет у Загребу, Институт „Руђер Бошковић“ у Загребу, Институт за биологију мора у Котору, Грчко хемијско друштво, Хрватско хемијско друштво, Српско хемијско друштво итд.). По разним основама међународне размене стручњака, код др Гашића су боравили истакнути научници из иностранства, између осталих професор Д. Пјатак са Универзитета у Северном Илиноису, професор Л. Сјереско са Универзитета у Оклахоми, професори Р. Цан и В. Милер са Универзитета у Мајнцу, др С. де Роза са Института за хемију молекула од биолошког значаја у Напуљу, др С. Попов из Института за органску хемију Бугарске академије наука и професор В. Русис са Фармацеутског факултета Универзитета у Атини. Дуго је руководио југословенско-немачким билатералним пројектом из хемије и биохемије морских организама, као пионир у тој области код нас. Поред тога, руководио је билатералним пројектима са Бугарском, Грчком и Црном Гором, као и ФАО пројектом из области заштите Медитерана. Поред чланства у Српском хемијском друштву, члан је и Америчког хемијског друштва и Немачког хемијског друштва. Научна активност академика Мирослава Гашића се грубо може поделити у три главне области: хемија стероида; физичка органска хемија, спектроскопија и органска електрохемија; изоловање и карактеризација природних производа.
Хемија стероида мини|Библиографија Мирослава Гашића, преузета из књиге „Библиографија радова академика Мирослава Ј. Гашића” Марине Нинић, у издању Српске академије наука и уметности, 2019. Велики део истраживања Мирослава Гашића посвећен је хемији стероида, њиховим парцијалним синтезама и синтетичким трансформацијама. Из ове области је и његова докторска дисертација. Веома занимљиви радови се односе на добијање и реакције 5,10-секостероида. Ова једињења, која садрже десеточлани прстен, добијена су оксидацијом деривата холестан-5-ола оловотетраацетатом, при чему конфигурација атома С-5 не утиче битно на принос. Настају два геометријска изомера, при чему се добија нешто већа количина производа са двоструком везом Е-конфигурације у средњем прстену. Само Е-облик подлеже трансануларним циклизацијама, од којих је посебно интересантна реакција са р-толуенсулфонском киселином у бензену, будући да се добија производ са петочланим прстеном А и седмочланим прстеном В. При солволизи 1,10-незасићених 5,10-секостероида са р-нитробензоилокси групом у положају 5, долази до циклизације оба геометријска изомера, док 1,10-засићени дериват не реагује, што сведочи о анхимерној помоћи. Уколико се одлазећа тозилатна група налази у положају 3, добијају се производи са трочланим прстеном А и деветочланим прстеном В. Урађене су детаљне кинетичке студије ових процеса, ради утврђивања механизама. Показано је да је солволитичко понашање тозилата веома зависно од стереоелектронских услова, односно да је неопходно ефикасно преклапање π-везе са непопуњеном р-орбиталом у хомоалилном положају у кораку који одређује брзину реакције. Ови радови имају високу цитираност и реферишу се и данас. Цитирани су, на пример, у годишњим прегледима развоја органске хемије, у Вајлијeвој едицији Organic Reaction Mechanisms, у издању Highlights of Сhemistry: As Mirrored in Helvetica Chimica Acta и у прегледном раду о ефектима конформационих промена на реактивност у органској хемији у часопису Chemical Reviews. Током боравка у Вустерској фондацији за експерименталну биологију Мирослав Гашић се бавио испитивањем оксидације стероидних 3-кетона. Приликом оксидације кетона са засићеним прстеном А, било у 5α-, било у 5β-серији, водоник-пероксидом у присуству каталитичке количине селен-диоксида, настају два лактона и производ код којег је дошло до контракције прстена А. Овај последњи производ садржи карбоксилну групу у положају 2. Коришћењем супстрата обележеног деутеријумом у α-положајима у односу на карбонилну групу показано је да су лактони производ Бајер-Филигерове реакције, будући да су садржавали целокупну количину деутеријума. Како је грађење трећег производа подложно примарном кинетичком изотопском ефекту и како је он садржавао три четвртине првобитно присутног деутеријума, јасно је да није могао настати Бајер-Филигеровом реакцијом, него енолизацијом, праћеном оксидацијом енола. Ова истраживања су цитирана у часопису Chemical Reviews, у прегледном раду о Бајер-Филигеровој реакцији. Мирослав Гашић са сарадницима је успео да развије једну од најједноставнијих парцијалних синтеза кортикостероида полазећи од дезоксихолне киселине. Добијен је 3α-ацетокси-5β-прегнан-11,20-дион у приносу од 13 % у односу на полазну жучну киселину, у процесу који садржи седам синтетичких корака, на великој лабораторијској скали, без захтевног пречишћавања интермедијера. Добијени стероид је погодан интермедијер за синтезе кортикостероида, и аутори су успели да добију кортизон у додатна три корака.