Bombyliidae су породица мува. Њихов заједнички назив су пчелиње мушице или мушице. Одрасле јединке се углавном хране нектаром и поленом, од којих су неки важни опрашивачи. Ларве су углавном паразити других инсеката.== Преглед == Bombyliidae су велика породица мува која се састоји од стотину родова, али животни циклуси већине врста су слабо познати или уопште нису познати. Њихова величина варира од веома малих (2 мм дужине) до веома великих за муве (распон крила од неких 40 мм). Када мирују, многе врсте држе своја крила под карактеристичним углом „забаченог уназад“. Одрасле јединке се углавном хране нектаром и поленом, од којих су неки важни опрашивачи, често са спектакуларно дугим пробосцисима прилагођеним биљкама као што је Lapeirousia са веома дугим, уским цветним цевима. За разлику од лептира, пчелиње мушице држе свој пробосцис равно и не могу га увући. У деловима источне Англије, мештани их називају пчелињацима, захваљујући њиховим додацима налик на кљове. Многе Bombyliidae површно подсећају на пчеле и сходно томе уобичајено име за члана породице је пчелиња мува. Може се приметити сличност са Batesian mimicry, која одраслима пружа одређену заштиту од предатора .

Ларвални стадијуми су предатори или паразитоиди јаја и ларви других инсеката. Одрасле женке обично одлажу јаја у близини могућих домаћина, често у јазбинама буба или оса/усамљених пчела. Иако су паразитоиди инсеката обично прилично специфични за домаћина, често веома специфични за домаћина, неке Bombyliidae су опортунистичке и напашће различите домаћине.

Bombyliidae обухвата најмање 4.500 описаних врста, а сигурно још хиљаде других треба да буду описане. Међутим, већина врста се често не појављује у изобиљу, а у поређењу са другим великим групама опрашивача, много је мање вероватно да посећују цветне биљке у урбаним парковима или приградским баштама. Као резултат тога, ово је вероватно једна од најслабије познатих породица инсеката у односу на богатство врста. Породица има неједнак фосилни запис, а врсте су познате са неколико локалитета, најстарије познате врсте познате су из бурманског ћилибара средње креде, старе око 99 милиона година.

Морфологија

Одрасли Иако морфологија мува лебделица варира у детаљима, одрасле особе већине пчелињих мува карактеришу неки морфолошки детаљи који олакшавају препознавање. Димензије тела варирају, у зависности од врсте, од 1,0 мм до 2,5 cm. Облик је често компактан, а интегумент је обично прекривен густом и богатом длаком. Боја је обично неупадљива и преовлађују боје као што су смеђа, црно-сива и светле боје попут беле или жуте. Многе врсте су мимичариод Hymenoptera Apoidea. Код других врста појављују се мрље спљоштених длака које могу деловати као сребрнаста, позлаћена или бакрена огледала; они можда служе као визуелни сигнали у препознавању партнера/супарника, или можда имитирају рефлектујуће површинске честице на голом земљишту са високим садржајем материјала као што су кварц, лискун или пирит.

мини|Euchariomyia dives, Bombyliidae у Индији: Обратите пажњу на светле траке обојене косе, дуге и танке ноге и усправно држање, „делта крила“, пробосцис и антене усмерене напред.|301x301п

Глава је округла, са конвексним лицем, често холоптична код мужјака. Антене су типа аристат састављене од три до шест сегмената, при чему је трећи сегмент већи од осталих; оловка је одсутна (антена од три сегмента) или је састављена од једног до три флагеломера (антена од четири до шест сегмената). Усни органи су модификовани за сисање и прилагођени за храњење цветовима. Дужина знатно варира: на пример, Anthracinae имају кратка уста, са уснама које се завршавају великим меснатим лабелумом, код Bombyliinae; код Phthiriinae, цев је знатно дужа, а код Bombyliinae више од четири пута дужине главе.

мини|227x227пиксел|Exoprosopa caliptera у Националном парку Великих пешчаних дина, Колорадо, САД - обратите пажњу на сребрнасте зрцалне пруге формиране од мрља специјализованих длака модификованих у рефлектујуће љуске

Ноге су дугачке и танке, а предње ноге су понекад мање и витке од средњих и задњих ногу. Обично су опремљене чекињама на врху тибије, без емподије, а понекад и без пулвила. Крила су провидна, често хијалина или равномерно обојена или са тракама. Алула је добро развијена, ау мировању крила су отворена и хоризонтална у облику слова В који открива бочне стране стомака.

Трбух је углавном кратак и широк, субглобозног облика, цилиндричног или купастог облика, састављен од шест до осам привидних мокраћа. Преостали урини су део структуре спољашњих гениталија. Трбух женки се често завршава спинозним процесима, који се користе у одлагању јаја. Код Anthracinae и Bombyliinae, дивертикулум је присутан у осмом урину, у коме се јаја мешају са песком пре него што се одлажу.

Венација крила, иако променљив унутар породице, има неке заједничке карактеристике које се могу сажети у основи у посебној морфологији грана радијалног сектора и редукцији рачвања медија. Коста се простире на целој ивици, а субкоста је дуга, често се завршава на дисталној половини обалног руба. Полупречник је скоро увек подељен на четири гране, са фузијом грана Р 2 и Р 3, а карактерише га вијугавост крајњих делова грана радијалног сектора. Венација представља значајно поједностављење у поређењу са другим Asiloidea и, уопште, са другим нижим Brachycera. М 1 је увек присутан и конвергира на маргини или, понекад, од Р 5. М 2 је присутан и достиже маргину, или је одсутан. М 3 је увек одсутан и спојен је са М 4. Дискална ћелија је обично присутна. Грана М 3 +4 је одвојена од ћелије диска на дисталном задњем тјемену, тако да се средња кубитала повезује директно са задњом маргином ћелије диска. Кубитална и анална вена су комплетне и завршавају се одвојено на ивици или се спајају на краткој удаљености. Сходно томе, ћелијска чашица може бити отворена или затворена.варира у детаљима, одрасле особе већине пчелињих мува карактеришу неки морфолошки детаљи који олакшавају препознавање. Димензије тела варирају, у зависности од врсте, од 1,0 мм до 2,5 cm. Облик је често компактан, а интегумент је обично прекривен густом и богатом длаком. Боја је обично неупадљива и преовлађују боје као што су смеђа, црно-сива и светле боје попут беле или жуте. Многе врсте су мимичариод Hymenoptera Apoidea. Код других врста појављују се мрље спљоштених длака које могу деловати као сребрнаста, позлаћена или бакрена огледала; они можда служе као визуелни сигнали у препознавању партнера/супарника, или можда имитирају рефлектујуће површинске честице на голом земљишту са високим садржајем материјала као што су кварц, лискун или пирит. Глава је округла, са конвексним лицем, често холоптична код мужјака. Антене су типа аристат састављене од три до шест сегмената, при чему је трећи сегмент већи од осталих; оловка је одсутна (антена од три сегмента) или је састављена од једног до три флагеломера (антена од четири до шест сегмената). Усни органи су модификовани за сисање и прилагођени за храњење цветовима. Дужина знатно варира: на пример, Anthracinae имају кратка уста, са уснама које се завршавају великим меснатим лабелумом, код Bombyliinae; код Phthiriinae, цев је знатно дужа, а код Bombyliinae више од четири пута дужине главе.

Ноге су дугачке и танке, а предње ноге су понекад мање и витке од средњих и задњих ногу. Обично су опремљене чекињама на врху тибије, без емподије, а понекад и без пулвила. Крила су провидна, често хијалина или равномерно обојена или са тракама. Алула је добро развијена, ау мировању крила су отворена и хоризонтална у облику слова В који открива бочне стране стомака. мини|226x226пиксел|Мужјак Хипералониа морио патролира комадом вегетације у близини центра за посетиоце Куебрада де лас Хигуеритас у Лујану, Сан Луис, Аргентина Трбух је углавном кратак и широк, субглобозног облика, цилиндричног или купастог облика, састављен од шест до осам привидних мокраћа. Преостали урини су део структуре спољашњих гениталија. Трбух женки се често завршава спинозним процесима, који се користе у одлагању јаја. Код Anthracinae и Bombyliinae, дивертикулум је присутан у осмом урину, у коме се јаја мешају са песком пре него што се одлажу.

Венација крила, иако променљив унутар породице, има неке заједничке карактеристике које се могу сажети у основи у посебној морфологији грана радијалног сектора и редукцији рачвања медија. Коста се простире на целој ивици, а субкоста је дуга, често се завршава на дисталној половини обалног руба. Полупречник је скоро увек подељен на четири гране, са фузијом грана Р 2 и Р 3, а карактерише га вијугавост крајњих делова грана радијалног сектора. Венација представља значајно поједностављење у поређењу са другим Asiloidea и, уопште, са другим нижим Brachycera. М 1 је увек присутан и конвергира на маргини или, понекад, од Р 5. М 2 је присутан и достиже маргину, или је одсутан. М 3 је увек одсутан и спојен је са М 4. Дискална ћелија је обично присутна. Грана М 3 +4 је одвојена од ћелије диска на дисталном задњем тјемену, тако да се средња кубитала повезује директно са задњом маргином ћелије диска. Кубитална и анална вена су комплетне и завршавају се одвојено на ивици или се спајају на краткој удаљености. Сходно томе, ћелијска чашица може бити отворена или затворена.

Осолике муве из породице Syrphidae такође често опонашају Hymenoptera, а неке врсте сирпида је тешко разликовати од Bombyliidae на први поглед, посебно за врсте пчелињих мушица које немају дуг пробосцис или дуге, танке ноге. Такви Bombyliidae се још увек могу разликовати на терену по анатомским карактеристикама као што су:

- Обично имају равномерно закривљено или нагнуто лице (осолике муве често имају истакнуте избочине на заноктици лица и/или избочине лица у облику кљуна до чвора).

- Крилима недостаје "лажна задња ивица" и често имају велике тамне области са оштрим границама или сложене шаре пега ( крила летелице су често чиста или имају глатке нагибе нијанси, а њихове вене се спајају позади у "лажну ивицу" пре него достизање праве задње ивице крила).

- Стомак и грудни кош ретко када имају велике сјајне површине формиране од изложене заноктице (осолике муве често имају сјајне кутикуларне површине тела).

Ларва Ларве већине пчелињих мува су две врсте. Оне прве врсте су издуженог и цилиндричног облика и имају метапнеустички или амфипнеустични трахеални систем, опремљен паром трбушних душника и, могуће, торакалним паром. Они друге врсте су здепасти и еуцефалични и имају један пар спирацлес постављен у абдомену.

Биологија мини|Xenox tigrinus парење Одрасли преферирају сунчане услове и сува, често пешчана или каменита подручја. Имају моћна крила и обично се налазе у лету изнад цвећа или у одмарању на голој земљи изложеној сунцу ( погледајте видео ) Они значајно доприносе унакрсном опрашивању биљака, постајући главни опрашивачи неких биљних врста пустињских средина. За разлику од већине глицифагних двокрилаца, пчелиње мушице се хране поленом (из којег задовољавају своје потребе за протеинима). Слично трофичко понашање јавља се и код мува лебдећица, још једне важне породице опрашивача Diptera.

Као и код лебдећих мува, пчелиње мушице су способне за нагло убрзање или успоравање, све осим брзих промена правца без замаха, врхунску контролу положаја док лебде у ваздуху, као и карактеристично опрезан приступ могућем храњењу или слетању сајту. Бомбилииди су често препознатљиви по свом здепастом облику, по понашању у лебдењу и по одређеној дужини њихових усних органа и/или ногу док се нагињу напред у цветове. За разлику од лебдећих мушица, које се насељавају на цвету као и пчеле и други инсекти опрашивачи, оне врсте пчелињих мушица које имају дугачак пробосцис углавном се хране док настављају да лебде у ваздуху, као Спхингидае, или док додирују цвет својим предњим ногама да би се стабилизовале њихов положај – без потпуног слетања или престанка осциловања крила.