Народни музеј уметности Богдан и Варвара Ханенкив (укр. Національний музей мистецтв імені Богдана та Варвари Ханенків), познатији и скраћено као Музеј Ханенкив (укр. Музей Ханенків), јесте уметнички музеј који се налази у Кијеву, у Украјини, који чува највеће и највредније збирке европске, азијске и античке уметности у земљи.
Музеј је основан 1919. године према тестаменту колекционара уметности Богдана Ханенка (1917) и даровници Украјинској академији наука коју је потписала његова супруга Варвара 1918. године.
Уметничка збирка Богдана и Варваре Ханенкив, истакнутих украјинских колекционара и филантропа с краја 19. и почетка 20. века, чини језгро музејског фонда.
Музеј се састоји од две зграде с краја 19. века велике историјске и уметничке вредности које се налазе у улици Терешченкивска. У палатама Ханенкиввих смештена је стална поставка европске ликовне и декоративне уметности од 14. до 18. века. Група уникатних рановизантијских „Синајских“ икона насталих у 6. и 7. веку је изложена у посебној просторији зграде од 2004. године. На првом спрату виле налази се стална поставка античке уметности.
Друга зграда музеја која се налазила у близини била је власништво Сахновских, блиских рођака Ханенкиввих, до 1919. године. Од 2006. године у њему је смештена стална поставка азијске уметности. Четири собе су посвећене уметности будизма и ислама, као и уметности Кине и Јапана.
Збирка Музеја Ханенкив обухвата оригинална уметничка дела изузетних европских мајстора, као што су Петер Паул Рубенс, Ђентиле Белини, Хуан де Сурбаран, Жак-Луј Давид, Франсоа Буше.
У музеју се налазе веома вредне колекције европске скулптуре и декоративне уметности, лепа и ретка дела иранске, тибетанске, кинеске и јапанске ликовне и декоративне уметности, као и мале, али вредне колекције старогрчке, римске и египатске уметности.
Укупно, фондови Музеја Ханенкив обухватају више од 25 000 предмета. Скоро 1000 одабраних уметничких дела је стално изложено.
Историја
Рана историја, 1874–1919. Музеј Ханенкив своју историју почиње из 1870-их, када је Богдан Ханенкив (1849–1917) упознао и касније оженио Варвару Терешченкив (1852–1922).
Богдан Ханенкив је потекао из аристократске украјинске породице Ханенкиввих. Рођен је у селу Лотоки у Черниговској области у породици племића Ивана Ханенка. По завршетку школовања у Москви, Богдан је наставио да ради у Санкт Петербургу и Варшави. Када је био у Санкт Петербургу, развио је интересовање за уметност старих мајстора. Током касних 1880-их, Ханенкивви су се населили у Кијеву. Богдан се ангажовао у културном и друштвеном животу града као и у пословним активностима браће Терешченкив. Ханенкив је успешно водио пројекат оснивања првог јавног музеја у Кијеву (освећеног 1904. године). Богдан је новој установи поклонио велики део своје колекције, укључујући и непроцењиве археолошке артефакте.
Варвара Ханенкив (рођена Терешченкив) била је најстарија ћерка истакнутог украјинског бизнисмена и филантропа Николаја Терешченка. Од очеве породице наследила је страст за доброчинство и уметност. Варвара Ханенкив је волела старо италијанско сликарство, мајолику, древну украјинску икону и народну уметност. Крајем 19. и првим деценијама 20. века била је међу украјинским културним личностима које су покренуле занатски покрет са циљем да дају нови живот традицији народне уметности.
Млади пар је сањао о својој приватној уметничкој колекцији. Много су путовали по Европи, присуствовали аукцијама, посећивали приватне колекције, консултовали се са водећим историчарима уметности. Као резултат 40-годишњег истраживања, Ханенкивви су изградили изузетно вредну уметничку колекцију. Почетком 20. века сматрана је једном од најбољих приватних колекција уметности и антиквитета у савременом Руском царству.
Као колекционари уметности, Ханенкивви су били заинтересовани за европско сликарство, скулптуру и примењену уметност које су представљале врхунац националних уметничких школа; ретка дела ликовне уметности и традиционалних заната из западне, јужне и источне Азије; уметност старог Египта, Грчке и Рима; украјинске и руске иконе; украјинска народна уметност; европско и источно оружје; јединствени археолошки артефакти итд.
Током 1900-их, Ханенкивви су поклонили неколико хиљада предмета из своје колекције првом јавном музеју у Кијеву. Данас су ова уметничка дела у власништву пет националних музеја у Кијеву.
Неколико група предмета у колекцији Ханенкив представљено је у каталозима објављеним између 1899. и 1907. године, и то: „Б.И. и В.Н. Ханенкив. Збирка слика италијанских, шпанских, фламанских и других школа", „Руски антиквитети. Крстови и иконе”, „Антиквитети Дњепра”, књ. 1-6.
Отварање музеја међународне уметности у Кијеву била је животна амбиција породице Ханенкив. То је видљиво из тестамента Богдана Ханенка, потписаног у априлу 1917. године, месец дана пре његове смрти. У децембру 1918. Варвара Ханенкив је потписала Уговор о поклону, којим је бесплатно предала збирку, кућу и библиотеку Украјинској академији наука. Један од услова поклона била је недељивост збирке.
1919–1945. У јуну 1919. бољшевичка влада је национализовала имовину породице Ханенкив. У Богдановој и Варвариној кући отворен је Државни музеј уметности. Његов први кустос постао је историчар уметности и уметник Георгиј Ликомски (1884—1952). Он и Варвара Ханенкив удружили су напоре да направе прве изложбе у новооснованом музеју. Захваљујући подршци украјинских научника, Варвара Ханенкив је добила право да борави у музеју. Председавала је Музејским одбором до краја живота.
Међутим, 1924. године, две године након Варварине смрти, имена Ханенкиввих су уклоњена из наслова музеја „због недостатка револуционарних услуга пролетерској култури“.
Почетком 1920-их, новоотворени музеј добија уметничка дела из других национализованих колекција аристократа, као што су Репнинови, Браницки, Худим-Левковичи, Сахновски. Године 1921. збирка азијске уметности је допуњена групом средњоазијске керамике 9-12 века из колекције Михаила Стољарова. Године 1925, у складу са последњом вољом колекционара уметности из Санкт Петербурга Василија Шчавинског, његова јединствена колекција северноевропских уметничких дела је пренета у музеј.
Током 1920-их, културна елита Совјетске Украјине заступала је идеју о јединственом музејском депоу и прерасподели музејских збирки по тематском принципу. Током имплементације овог програма 1920-их и 1930-их, значајан део колекција Ханенкиввих је предат другим музејима у Кијеву.
Нека од највреднијих дела европске и азијске уметности заплењена су из музеја током кампање Совјетског Савеза за продају музејског блага у иностранству.
Међу њима су биле француска таписерија са Поклоном мудраца, слике старих европских мајстора, укључујући диптих „Адам и Ева” (1512) Луке Кранаха Старијег, колекцију златних предмета из периода Кијевске Русије, дела иранске уметност (сребрни путир из 7. века и акваманил из 13. века у облику краве Зебу и предатора). Само једном приликом, почетком 1930-их, украјинске културне личности спречиле су заплену персијског тепиха из 16. или 17. века. Некадашњи музеј са енциклопедијском збирком добио је далеко ужу специјализацију — за западну и источну уметност.
У другој половини 1930-их, Кијевски град музеј у Кијевско-печерској лаври пренео је у музеј неколико вредних збирки сакралне уметности. Институција је 1936. године добила збирку религиозних уметничких дела централне и источне Азије; 1940. године — светски позната ремек-дела: четири рановизантијске иконе енкаустике из 6. и 7. века.
У лето 1941. на територији Совјетског Савеза почео је Други светски рат, а највреднији део колекције је евакуисан у град Уфу (тада Башкирска АССР, сада Башкортостан). Нацисти су опљачкали најдрагоценија уметничка дела која су остала у Кијеву и прокријумчарили их из Украјине током њиховог повлачења 1943. године. Данас Музеј Ханенкив настоји да лоцира и врати украдене предмете.
Музеј одржава свест јавности о губицима изазваним нацистичком окупацијом Кијева. Године 1998. објавила је каталог са предметима који су опљачкани и изнети из земље између 1941. и 1943. године.
1945–1998. Послератни период је доживео неколико важних аквизиција. Током 1950-их, Таизија Заспар је донирала и продала више од 350 дела класичног кинеског сликарства, скулптуре и декоративне уметности. Музеј је 1969. године купио 41 дело будистичке уметности од московског колекционара Валеријана Величког. Током 1970-их, музеј је систематски градио своју колекцију јапанских нецуке фигурица (око 70 предмета). Остале набавке укључивале су слике америчког уметника Роквела Кента (1882–1971) познатог по својим реалистичним пејзажима.
Од 1986. до 1998. године музеј је био затворен због капиталне реновације.
1998–2020. Средином 1990-их, нова управа на челу са Виром Винохрадовом започела је еру обнављања историјског сећања и интензивног развоја у историји музеја. Нова стална поставка европске уметности 14. до 19. века отворена је 1998. године у рестаурираној Ханенкиввој вили. Године 1999. имена оснивача су поново заузела своја места у званичном називу музеја: „Музеј уметности Богдан и Варваре Ханенкив“.
2004. године у музеју је отворена стална поставка византијских икона „Синај“ из 6. и 7. века. Две године касније, у суседној згради је отворена прва обимна стална изложба азијске уметности. 2018. године у некадашњем „Бироу Ханенкива” у приземљу виле уређена је изложба античке уметности. Током 1990-их и 2000-их, азијска уметничка колекција је допуњена вредним донацијама Халине Шербак, Васила Новицког и Олександра Фелдмана.
Прве деценије 21. века карактеришу интензивно истраживање историје и збирке музеја. Појављују се нова филозофија и пракса музејског образовања и услуга. Спроведена је прва велика студија посетилаца. Посебна пажња је посвећена потребама породица, деце и младих. Музеј је увео инклузивне програме и услуге за особе са инвалидитетом, старије посетиоце, бескућнике и посетиоце са ниским примањима, мајке и очеве на родитељском одсуству итд.
Збирка Од оснивања музеја, његова збирка се повећала неколико пута. Данас обухвата збирке европске, азијске и античке ликовне и декоративне уметности, као и групу рановизантијских „синајских“ икона. мини|Изложба италијанских аутора у музеју Европску уметност представљају значајна дела сликарства, вајарства, графике и примењене уметности настала у Италији, Француској, Немачкој, Холандији и Шпанији између 14. и 19. века. Конкретно, збирка слика музеја укључује „Орфеја и Еуридику” Јакопа да Селаја, „Бог реке Шелд, Кибела и богиња града Антверпена” Петера Паула Рубенса, „Мртву природу са чоколадним млином“ Хуана де Зурбарана, „Сахрана монаха“ Алесандра Мањаска, „Љубавници, или блудни син и проститутка“ Пјера Луја Гудроа, „Портрет Станислава Августа Поњатовског“ Елизабет Виже-Лебран, заједно са сликама уметника из кругова Хијеронима Боша, браће Белини, Хуана Баутисте Мартинеза дел Мазоа.
Међу највреднијим делима пластике су средњовековне полихромне скулптуре од дрвета, оригинална дела Антонија Канове („Алегорија мира“), Саре Бернар(„Офелија“), Николаса Кордијеа („Галатеја“). Европска графичка колекција обухвата графике Албрехта Дирера, Лукаса ван Лејдена, Рембранта ван Рајна, Ђованија Батисте Пиранезија, Франсиска Гоје. Најзначајније области европске колекције примењене уметности обухватају италијански намештај, колекције мајолике и порцелана, емајле из Лиможа и фламанске таписерије.
Азијску уметност представљају дела кинеске, јапанске и тибетанске будистичке уметности, заједно са уметничким делима из исламских региона и земаља (Иран, Турска, Централна Азија и муслиманска Шпанија).