Андреј Ђина (; Шаришке Соколовце, 1. јануар 1936 — Рокицани, 30. септембар 2015) је био један од првих чехословачких писаца ромског порекла. Специјализовао се за транскрипцију традиционалних ромских прича које су се преносиле усменим путем.
Биографија Рођен је 1. јануара 1936. у Шаришки Соколовци у породици у којој је музика била главна карактеристика живота. Његов отац је био самоук ковач и музичар. Након кратког боравка у Прагу, Ђина се настанио у Рокицанима, где је завршио основну школу и стекао диплому стручне школе као сертификовани топионичар. Обучавао се за наставника путем учења на даљину, али је морао да одустане од тих студија ради служења војног рока. Након повратка је радио у локалној ливници Жампирка, прво као оснивач, а касније као возач. Његово дело су 1960-их одбили за објављивање, тако да је 1969—1973. радио за Svaz Cikánů Romů где је проширио свој активизам и вештине писања. Године 1989. се придружио ромској грађанској иницијативи где се залагао за права Рома у Чехословачкој и основао је породични бизнис који је испоручивао кромпир, лук и традиционалну ромску посластицу goja у ромска насеља широм земље. Био је гитариста и басиста музичких бендова, основао је сопствени 1980-их Rytmus 84 који је отворио пут другим ром-поп уметницима. Издали су неколико песама пре распада и остали су укорењени део ромске музике до данас. Током 1990-их и 2000-их је путовао широм земље у свом комбију посматрајући своје суграђане Роме и писао је приче и колумне о погоршању стања ромских заједница. Научници су хвалили његова дела у средњој Европи као кључне аспекте ромске књижевности. Писао је на ромском језику којим су говориле генерације његових предака из руралних ромских насеља источне Словачке. Најпознатије дело му је Dilino a čert, на основу којег је снимљен филм. Остала дела су му Bijav: romane priphende = Svatba: romské povídky 1991. и Paťiv: ještě víme, co je úcta: vyprávění, úvahy, pohádky 2013. Године 2003. је добио Ромску књижевну награду Института за отворено друштво. Преминуо је 30. септембра 2015. од карцинома. Његовој сахрани су присуствовале бројне присталице и колеге активисти.
Библиографија
Giňa, Andrej. 1991. Bijav, romane priphende / Svatba, romské povídky. Praha, Apeiron. Giňa, Andrej. 2007. „Pal o Škiparis“. In: Čalo voďi / Sytá duše. Brno, Muzeum romské kultury. Giňa, Andrej. 2007. „Pro odpustos“. In: Čalo voďi / Sytá duše. Brno, Muzeum romské kultury. Giňa, Andrej. 2007. „Andre mašina“. In: Čalo voďi / Sytá duše. Brno, Muzeum romské kultury. Giňa, Andrej. 2007. „Pre lavkica“. In: Čalo voďi / Sytá duše. Brno, Muzeum romské kultury. Giňa, Andrej. 2013. Paťiv. Ještě víme, co je úcta. Praha, Triáda.
Референце
Литература
Hübschmannová, Milena. 1999. “Současná romská literární tvorba. Andrej Giňa.“. In: Romano džaniben,1999/ issue 3-4, 112–13. Hübschmannová, Milena. 2006. “Moje setkání s romano šukar laviben”. In: Romano džaniben, ňilaj 2006, 27–59. Ryvolová, Karolína. 2013. “Samas čore, aľe jekh avres dahas paťiv / Byli jsme chudí, ale jeden druhého jsme si vážili”. In: Paťiv. Ještě víme, co je úcta. Praha, Triáda, 7–19. Šebková, Hana. 2003. „Počátky romské literatury v České a Slovenské republice“
Категорија:Рођени 1936. Категорија:Умрли 2015. Категорија:Чешки књижевници Категорија:Умрли од рака Категорија:Роми