Соцерб (итал. San Servolo) је село и каштел у северозападној Истри које се географски сврстава и у Крас (Тршћански Крас). Смештено је изнад Трста, уз саму словеначку границу са Италијом. Најсевернији је део општине Копар - статистичка Обално-крашка регија.
Географија лево|мини|302x302пиксел|Село Соцерб - Сан Серволo Соцерб је збијено насеље на западним обронцима Ћићарије, смештено у удолини грађеној из флиша и кречњака испод средњовековне утврде по којој је и најпознатије и одакле се пружа панорамски поглед на источни дeо Трста и на Копарштину. мини|277x277п Доступан је одвојцима са пута Козина - Копар код Чрног Кала или Кланеца.
Знаменитости
Око 30 метра над насељем стоје рушевине каштела Соцерб (слов. grad Socerb, итал.. castello di San Servolo, нем. Schloss Sankt Serff) је утврда изграђена изнад литице (350 м н.в.) на заравни Зауле (в. историја). У близини каштела је 'Света јама'. Тршчанин Деметриус де Ецономо је 1924/25. обновиио део обзида у дужини од 150 м до улаза у 'Свету јаму', која је дубока 44 м и дуга 200 м. Легенда о пећини говори да је у њој, након што је пристопио кршћанској религији, као пустињак две године боравио млади Сервул (Servulus, свети Серволо или св. Соцерб), по коме је место добило имеSnoj, Marko. 2009. Etimološki slovar slovenskih zemljepisnih imen. Ljubljana: Modrijan and Založba ZRC, str. 386., Ради његове вере га је 283. или 284. године усмртио гувернер Трста (Тергесте). Пећина је била претворена у светиште и у њој се је до другог светског рата сваке године 24. маја одржавала мисa.
Историја Због свог положаја каштел је у прошлости био од велике важности. Спомиње се у средњем веку, а XIV. в. је био у власништву венецијанске породице Дукали (Ducali). Каштел је више пута био оштећен ради разних ратова, споменимо битке између Аустријанаца и Млечана на почетку XVI, в. због контроле трговине соли која се одвијала са запада кроз кањон Розандре (Glinščicа). Господари утврде су се непрестано мењали. У раздобљу од 1463. до 1511. служи Венецији за обрану од Турака и од Аустријског Царства. На почетку XVI. в. постаје хабзбуршко властништво након тршћанско-млетачког рата, а 1521. цар даје Соцерб и шире подручје у феуд крањскому феудалцу и тршћанском капетану Николи II. Рауберу. Након тога је 1535. на концилу у Тренту договорено да се каштел врати Венецији, али није дуго остао у њиховим рукама. лево|мини|262x262пиксел|Каштел Соцерб у Валвасоровом Topographia Ducatus Carnioliae из 1679. мини|Света пећинаа Задњи покушај Млечана, да се врате у Соцерб био је за време Ускочког рата (1615-1617) коштао их је губитком 3000 војника у битки 1615. г. Обрану каштела је водио тршћански барон Бенвенуто Петаци (Петаззи), који је користио и војску Ускока и који купује каштел 1622., а 1630. је добио титулу гроф Соцербски. 1678 је каштел обишао Валвасор те га нацртао и описао. Године 1688. пороцица Петаци га уступа надвојводи Граца као боравиште. мини|291x291п Од Петаззија каштел 1702. купује надвојводска комора Сан Серволо и касније га 1766. продаје фамилији Монтекуколи (Montecuccoli) из Мòдене. Каштел је 1780. од удара грома изгорио и од тада је напуштен. Остатке каштела је 1823. описао Ђироламо (Гироламо Агапито, а 1842. га је осликао Аугуст Тишбајн. Остатке каштела 1907. купује тршћански барон Деметрио Еконoмо (Еconomo) који га рестаурира 1925. г .
У време Народноослободилачке борбе је био каштел, ради своје стратешке важности, у средишту битака. Тако је у њему 1944. било седиште ВОС-а (Безбедноснo-обавештајне службе - Varnosno-obveščevalna služba) и Народног суда.
Становништво мини|Село Соцерб Према подацима из 2030. у Соцербу је живело 27 становника. Број становника по пописима199120022011231919
Референце
Категорија:Истра Категорија:Општина Копар Категорија:Насеља у Словенији