мини| Катедрала Светог Вацлава у Оломоуцу Религија у Чешкој је разнолика, са великом већином становништва (78%) или нерелигиозним (атеисти, агностици или други нерелигиозни животни ставови) или се не изјашњавају ни о верским ни о нерелигиозним идентитетима, а готово једнаке мањине представљају хришћанство (11,7%, скоро у потпуности католичанство) и други верски идентитети или уверења (10,8%). Верски идентитет земље се драстично променио од прве половине 20. века, када су више од 90% Чеха били хришћани. Према социологу Јану Споусти, нису сви нерелигиозни или ни религиозно ни нерелигиозно идентификовани људи атеисти; заиста, од касног 20. века долази до све већег удаљавања и од хришћанског догматизма и од атеизма, а истовремено су идеје и ванинституционални модели слични онима источних религија постали широко распрострањени кроз покрете које су покренули различити гуруи, и херметички, окултни и мистичним путеви.
Христијанизација Чеха (Бохемија, Моравска и Чешка Шлеска) догодила се у 9. и 10. веку, када су укључени у хришћанску Цркву и напустили старословенско паганство. Након бохемијске реформације која је започела крајем 14. века, већина Чеха су постали хусити, односно следбеници Јана Хуса, Петра Челчицког и других регионалних протопротестанских верских реформатора. Таборити и Каликстинци (или Утраквисти) су биле две главне фракције Хусита. Током хуситских ратова почетком 15. века, Утраквисти су стали на страну Католичке цркве, а након заједничке победе утраквиста и католика, Католичка црква је прихватила праксу Утраквиста као легитимну доктрину коју треба практиковати у Краљевини Чешкој, док су сви остали покрети хусита били су забрањени. У земљи су биле присутне и јеврејске мањине.
После протестантске реформације у 16. веку, неки у Чешкој, посебно Судетски Немци, прешли су на учење Мартина Лутера (лутеранизам). У јеку реформације, утраквистички хусити преузели су обновљени све више антикатолички став, док су неке од поражених фракција Хусита (посебно таборити) оживљене. Пораз бохемијских земаља од стране Хабзбуршке монархије у Бици на Белој гори 1620. године утицао је на верска осећања Чеха, пошто су Хабзбурговци подржали контрареформацију да би насилно вратили све Чехе, чак и утраквисте хусите, назад у католичку цркву.
Од битке на Белој гори, широко распрострањено антикатоличко расположење и отпор католичкој цркви били су у основи историје Чешке чак и када је целокупно становништво номинално припадало римокатоличкој цркви, а Чеси су историјски окарактерисани као „толерантни и чак индиферентни према религији“. Крајем 18. века протестантској и јеврејској мањини су поново дата нека права, али су морали да чекају још један век да би остварили пуну равноправност. Године 1918. Хабзбуршка монархија је пропала, а у новој Чехословачкој, 1920. године, Римокатоличка црква је претрпела раскол пошто се Чехословачка хуситска црква поново успоставила као независна. У периоду 1939–1945, нацизам је уништио или протерао већину јеврејског становништва. Католичка црква је изгубила око половине својих присталица током комунистичког периода Чехословачке Социјалистичке Републике (1960–1990), и број је наставио да опада у савременој епохи након што је Плишана револуција 1989. обновила демократију у Чехословачкој. Протестантизам се никада није опоравио након Хабзбуршке контрареформације, и иако је поново задобио неке основе почетком 20. века (1950. око 17% Чеха су били протестанти, углавном хусити), после 1950-их њихов број је поново опао и данас су веома мала мањина (око 1%).
Према званичним пописима становништва које је спровео Чешки статистички завод, римокатолицизам је био религија 39,1% Чеха 1991. године, а опао је на 9,3% 2021. године; протестантизам и други типови хришћанства су у истом периоду опали са око 5% на око 2%; у исто време, број припадника других религија или верника без идентификације религије је порастао са 0,3% на 10,8%. Мале мањинске религије у Чешкој су будизам, ислам, паганизам, хиндуизам, јудаизам и друге. На попису становништва 2021. године, 47,8% Чеха изјавило је да не верује ни у једну религију, док се 30,1% није изјаснило за било какву идентификацију, ни верску ни нерелигиозну.
Анкета Евробарометра из 2010. показала је да је 16% чешких грађана одговорило да „верују да постоји Бог“, 44% је одговорило да „верују да постоји нека врста духа или животне силе“, а 37% је одговорило да „не верује постоји било какав дух, Бог или животна сила“. 3% није одговорило.
Религије
Хришћанство мини| Катедрала Светог Вида, седиште римокатоличког надбискупа Прага мини|Опадање хришћанства забележено током пописа из 1991, 2001. и 2011. године. Чеси су постепено прелазили на хришћанство из словенског паганства између 9. и 10. века, а хришћанство — посебно римокатоличка црква од њеног профилисања као подвојене западне верске стуктуре, са значајним мањинама протестантизма, па чак и већином у неким периодима, од 15. века надаље рачунајући протопротестански хуситски покрет — је остало религија скоро целокупног становништва до краја 19. века. Борживој I, војвода Чешке, крштен од светих Ћирила и Методија, био је први владар Чешке који је прихватио хришћанство као државну религију. Од касног 19. века, а посебно током 20. века, хришћанство је постепено напуштала већина Чеха и данас је оно остало религија мањине. Од 1950. до 2021. године, званични пописи чешког статистичког завода забележили су пад исповеданог хришћанства са око 94% на око 12% становништва Чешке.
Комунистички период Чехословачке Социјалистичке Републике (1960–1990) свакако је доживео угњетавање хришћанства, што је допринело његовом опадању, али и ометало појаву било какве алтернативе у области религије, тако да је хришћанство и даље имало монополски положај у религиозном тумачењу света. Тек обнова демократије након Плишане револуције 1989. отворила је земљу ширењу нехришћанских религија. Према научнику Јану Споусти, током 20. века хришћанство је постепено губило свој карактер традиционалне религије Чеха, и већина га је напуштала, претварајући се у религију искреног избора за мањину која наставља да се идентификује са њим и практикује га. Споуста је такође открио да су хришћани почетком 21. века били старији и мање образовани од опште популације, а да је већа вероватноћа да су жене вернице него мушкарци. Хришћанство је остало релативно веће у процентима међу становништвом аграрних југоисточних региона Моравске, док су проценти већ били веома ниски у великим градовима и северозападним индустријализованијим регионима Чешке.
Римокатоличанство Римокатолицизам је био главна традиција хришћанства коју су историјски практиковали Чеси након што су прешли са словенског паганства, и иако су се у 15. и 16. веку многи Чеси — у многим областима и периодима већина — придружили протопротестантским и протестантским црквама, у Хабзбуршкој монархији која је стекла царску власт у Чешкој почетком 17. века покренуо је покрет противреформације који је већину Чеха преобратио у католичку цркву. У време слома хабзбуршке власти и успостављања независне Чехословачке 1918. године, положај католичке цркве је већ био ослабљен критиком интелектуалне класе и друштвеним променама које је донела брза индустријализација посебно у северном и западном делу земље, Бохемији. У исто време, повезаност католицизма са некадашњом хабзбуршком моћи довела је до широко распрострањеног антиклерикализма и антикатолицизма, и до оживљавања изворног историјског облика чешког протестантизма, наиме хуситизма; 1920. Хусити су се одвојили од Католичке цркве са око 10% некадашњег католичког свештенства и успоставили се као Чехословачка хуситска црква.
Од 1950. године па надаље, комунисти су освојили власт у Чехословачкој, која је од 1960. до 1989. постала Чехословачка Социјалистичка Република, и док су се борили против свих религија, католицизам је био на мети са посебном агресивношћу. После Плишане револуције 1989. и обнове демократије у Чешкој, католицизам се, као ни други облици хришћанства, није опоравио и наставио је да губи присталице. Подаци из националних пописа показују да су католици смањени са 76,7% Чеха 1950. пре комунистичког периода, на 39,1% 1991. након пада комунизма, на 26,9% у 2001, на 10,5% у 2011. и на 9,3% у 2021.
Протестантизам мини| Црква Светог Николе, главна црква Чехословачке Хуситске цркве са спомен обележјем Јана Хуса, у Прагу. Јан Хус (1369–1415), кључна фигура бохемијске реформације, инспирисао је прото-протестантски покрет хуситизма. У касном 14. веку, верски и друштвени реформатор Јан Хус покренуо је протопротестантски покрет који је касније по њему назван „хуситизам“. Иако је Јан Хус проглашен јеретиком од стране Католичке цркве и спаљен на ломачи у Констанцу 1415. године, његови следбеници су се отцепили од католичке цркве и у Хуситским ратовима (1419–1434) победили су пет крсташких ратова које је против њих организовао цар Светог римског царства Жигмунд. Петар Челчицки је наставио у јеку бохемијске хуситске реформације и довео до Хуситске моравске цркве. Током 15. и 16. века већина Чеха су били присталице хуситизма, а у исто време многи судетски Немци у Чешкој су се придружили протестантској реформацији Мартина Лутера и његовој доктрини (лутеранизам).
После 1526, Чешка је све више долазила под контролу Хабзбуршке монархије, пошто су Хабзбурговци прво постали изабрани, а касније наследни владари Чешке. Прашка дефенестрација и каснија побуна против Хабзбурга 1618. означили су почетак Тридесетогодишњег рата, који се брзо проширио средњом Европом. Побуна у Чешкој је 1620. угушена у бици на Белој гори, а везе између Чешке и наследних земаља Хабзбурга у Аустрији су ојачане. Рат је имао разоран ефекат на локално становништво, а људи су били приморани да се врате у католичанство под контрареформацијским напорима Хабзбурговца.
Године 1918, када се Хабзбуршка монархија распала и када је настала независна Чехословачка, већина Чеха је исповедала формалну припадност католичанству; антикатоличка осећања су се брзо ширила пошто је католицизам сматран религијом коју су поново наметнули Хабзбурговци, тако да се 1920. Чехословачка хуситска црква одвојила од Католичке цркве и придружило јој се око 10% бившег католичког свештенства и 10,6% Чеха су поново постали Хусити до 1950. Чехословачку цркву подржавала је влада првог председника Чехословачке Томаша Масарика (1850–1937). Исте године, Евангелистичка црква чешке браће (доктринарно мешовита црква лутеранске, калвинистичке и хуситске традиције) представљала је још 4,5% становништва, а још 1% су били чланови лутеранских цркава Аугзбуршке конфесије (углавном Шлеске евангелистичке цркве Аугсбуршке конфесије).
Током комунистичких година Чехословачке Социјалистичке Републике, влада је обесхрабрила све религије; чешке протестантске цркве су изгубиле много чланова (Чехословачка црква је изгубила 80% својих присталица), а наставиле су да опадају након обнове демократије после 1989. Протестантизам данас чини малу мањину од око 1% становништва; према попису из 2021. године, само 0,2% Чеха (23.610) је било привржено Чехословачкој Хуситској цркви, 0,3% (32.577) је било привржено Евангелистичкој цркви чешке браће, а 0,1% (11.047) су били лутерани Аугсбуршке конфесије (углавном из Шлеске). Моравска црква, историјски везана за Моравску област, и даље је била присутна са веома малим бројем присталица, око 1.257. Друге протестантске мањине укључују англиканце, адвентисте, апостолске пентекосталце, баптисте, методисте и неденоминационе евангелисте.
Православни хришћани, Јеховини сведоци и друге заједнице