Teranos () je bila američka privatna korporacija u oblasti medicinskih usluga. Osnovala ju je 2003. godine 19-godišnja Elizabet Holms. Ova kontroverzna kompanija je postigla veliki uspeh zahvaljujući svojim brzim testovima krvi za koje su bile potrebne male količine krvi i koji su mogli biti izvršeni brzo zahvaljujući automatizovanim uređajima za obradu tih testova koje je kompanija razvila. Teranos je svoj vrhunac dostigao u 2013. i 2014. godini kada je vrednost kompanije procenjena na 10 milijardi dolara. Prekretnica se desila 2015. godine, kada su profesor medicinskih istraživanja Džon Joanidis, a kasnije i Elefterios Dijamandis, zajedno sa istraživačkim novinarom Džonom Karejruom iz časopisa „-{The Wall Street Journal}-“, doveli u pitanje validnost Teranosove tehnologije. Kompanija se suočila sa nizom pravnih i komercijalnih izazova od strane medicinskih vlasti, investitora, državnih tužilaca, bivših poslovnih partnera, pacijenata i drugih. Na kraju se ispostavilo da je cela priča oko testova lažna, pa je u 2018. godini kompanija proglasila bankrot, a rukovodiocima se sudi.
Istorijat
Ideja мини|Elizabet Holms, osnivačica i glavna i izvršna direktorka Theranosa Tokom svoje prve godine na Stanfordu 2003. godine, Elizabet Holms je razvila ideju o stvaranju flastera koji bi testirao mikroskopske uzorke krvi na zarazne bolesti i dozirao antibiotike za lečenje. Čak je podnela neophodnu papirologiju za dobijanje patenta. Ubrzo kasnije, ovo je dalo povoda za poslovnu ideju Teranosa prema kojoj se od pacijenata više ne bi trebalo tražiti da predaju nekoliko epruveta punih krvi za testiranje krvi. Umesto toga, samo nekoliko kapi trebalo bi da bude dovoljno da se traže markeri holesterola, dijabetesa, raka i niza drugih bolesti. Uzorci su uzeti specijalno dizajniranom olovkom za prikupljanje krvi (slično načinu na koji dijabetičari mere nivo šećera u krvi) i analizirani u specijalno razvijenom mini laboratorijskom uređaju kompanije „Edison“. Teranos je obećao da će analize krvi učiniti lakšim, bržim i jeftinijim. Pacijenti bi imali koristi ne samo od manje bolne procedure, već i od jeftinijih testova koji se trenutno mogu pokazati skupim prema američkom zdravstvenom sistemu. Čineći to, kompanija bi izazvala lidere na američkom tržištu kao što su „-{Labcorp}-“ i „-{Quest Diagnostics}-“, koji koriste epruvete krvi za testove dok rezultati traju nekoliko dana. Poslovna ideja Elizabet Holms obećavala je milijarde u prodaji.
Uspon Nakon što je napustila Stanford, Holms je novac koji su njeni roditelji uštedeli za njeno obrazovanje koristila kao početni novac za Teranos. Uverila je svog profesora sa Stanforda, Čeninga Robertsona u svoju ideju i regrutovala ga za prvog člana odbora. Robertson je povezao Holmsovu sa investitorima i ona je prikupila 6 miliona dolara kapitala do kraja 2004. U početku, kompanija je radila u „stealth modu“ bez korporativne veb stranice ili saopštenja za javnost. Smatra se da je Holms obožavala i oponašala Stiva Džobsa, osnivača „-{Apple-a}-“. Čak je i angažovala je i dizajnere, koji su nekada radili za njega, za dizajn prenosivog analizatora krvi - Edison. Sa ovim imidžom je izašla u javnost 2013. Dve godine kasnije, kompanija je ušla u partnerstvo sa američkim lancem drogerija „-{Walgreens}-“ pri čemu bi testovi kompanije bili ponuđeni u više od 40 prodavnica. Holms je obećala da će Teranos testovi krvi uskoro biti dostupni u krugu od 8 milja od svakog američkog domaćinstva. Tvrdila je investitorima i poslovnim partnerima da je američka vojska koristila testove u svojim helikopterima(što je kasnije porekla tek pod zakletvom). Holms je postala medijska zvezda i proslavljena vizionarka, pojavivši se na naslovnoj strani „-{Fortune}-“, „-{Forbes}-“ i „-{Inc.}-“ magazina. Godine 2015, Teranos je procenjen na 9 milijardi dolara, a Holms je proglašena najmlađom milijarderkom u SAD-u i tako je dospela na listu 100 najuticajnijih ljudi časopisa „-{Time}-“. Iste godine, tadašnji potpredsednik Džo Bajden posetio je laboratoriju Teranos-a u Palo Altu i pohvalio Elizabet kao inspiraciju.
Partneri мини|Elizabet Holms(prva s leva) i Vilijam Peri(drugi s desna) Holms je uspela da okupi moćan krug ljudi oko nje. Kao što je već pomenuto, jedan od njenih prvih i najvažnijih poslovnih partnera bio je profesor sa Stanforda Čening Robertson. Holms je radila u njegovoj laboratoriji, Robertson je postao njen mentor, a ubrzo potom i prvi član odbora u Teranosu. Ekspert za bioinženjering je pomogao kompaniji da stekne naučni kredibilitet spolja i zauzvrat je dobio raskošnu platu. Proveo je značajan period braneći Teranos od kritičnih pitanja i sumnji u efikasnost tehnologije. Ostaje otvoreno pitanje da li je Robertson i sam bio svestan nedostataka. Holms je 2011. godine upoznala bivšeg američkog državnog sekretara Džordža Šulca, a nedugo zatim je i on postao član odbora Teranosa. Uz pomoć njegovih veza, odbor je bio popunjen uticajnim ljudima iz politike i biznisa u narednih nekoliko godina, uključujući bivšeg državnog sekretara Henrija Kisindžera, bivšeg ministra odbrane Vilijama Perija, bivšeg generala Džima Matisa i bivšeg izvršnog direktora „-{Wells Fargo}-“ banke Ričarda Kovačevića. Holms je novac za startap dobila od ništa manje poznatih imena: porodica Volton, osnivači „-{Wallmart-a}-“, uložila je 150 miliona dolara, medijski tajkun Rupert Mardok je uložio više od 120 miliona dolara, dok je bivša sekretarka za obrazovanje Betsi DeVos uložila 100 miliona dolara. Svi su izgubili svoja ulaganja kada je Teranos propao.
Problemi Godine 2009, Rameš „Sunčani“ Balvani se pridružio Teranosu. Vodio je računa o svakodnevnim poslovima, ali nije imao znanje o biomedicini i nikada nije radio u tehnološkom start-upu. Zaposleni su brzo shvatili da on ne razume procese i tehnologije u laboratoriji. Zbog svog vatrenog temperamenta, Balvani je brzo postao poznat u kompaniji kao „prisilnik“. Holms je od osoblja i odbora skrivala činjenicu da je u vezi sa Balvanijem. Teranos je tvrdio da može da izvrši brojne testove za indikacije bolesti kao što su dijabetes ili rak sa samo nekoliko kapi krvi. U intervjuima sa osnivačem kompanije, Elizabet Holms, broj testova koji bi navodno mogli da se sprovedu je varirao: često se govorilo o preko 200, a profil kompanije u američkom poslovnom magazinu „-{Inc.}-“ 2015. čak je govorio o više od 250. Međutim, „Edison“ – uređaj koji je trebalo da sprovede testove – nije bio u stanju da do kraja ispuni ono što je kompanija obećala, dajući nepouzdane ili lažne rezultate. Samo je test na herpes virus priznat kao pouzdan od strane američke Uprave za hranu i lekove (FDA) tog jula. Da bi mogao da izvrši veliki broj oglašenih testova, Teranos je nabavio opremu od „-{Siemens-a}-“, ali je to bilo sakriveno od pacijenata, poslovnih partnera i investitora. Inspekcija FDA iz 2015. takođe je otkrila nedostatke u testovima koje je Teranos objavio tek nekoliko nedelja kasnije. Zaposleni u laboratoriji su skrenuli pažnju na probleme sa „Edisonom“ i dokumentovali ih u izveštajima o greškama. Rukovodstvo kompanije je ignorisalo te savete. Umesto da se radi na rešenju problema, samo tačni podaci su filtrirani iz rezultata testova u kompaniji i dalje evaluirani. Pogrešni rezultati su ignorisani. Balvani je navodno vršio pritisak na sumnjive ili kritične zaposlene. Bivši članovi osoblja opisuju kulturu kompanije Teranos kao mešavinu nepoverenja, psihološkog pritiska i laži. Sama Holms je navodno lagala svoje saradnike čak i o manjim detaljima, tvrdeći u imejlovima, na primer, da je van kancelarije iako je još uvek sedela za svojim stolom samo nekoliko stopa dalje. Brojni zaposleni su dali otkaz ili su bili otpušteni ako su postavljali previše pitanja i bili previše radoznali.
Afera „Testovi krvi“ Početkom 2013. godine, kompanija Teranos je pokrenula revolucionarni projekat u svetu medicine - brzi testovi krvi za koje je potrebna mala doza krvi, a čiji su rezultati navodno mogli biti dostupni za nekoliko sati. Ova ideja naišla je na oduševljenje u medijima, jer bi osoba koja se testira dala samo nekoliko kapi krvi i na osnovu njih bi se moglo izvršiti preko 30 testova na različite bolesti i viruse, kao i provera antitela i otkrivanje prisustva opijata u krvi. Teranos je za potrebe svoje ideje razvio mašinu - „Edison“ - prenosivi analizator krvi koji je mogao da sprovede sveobuhvatne testove krvi iz jedne kapi krvi izvadjene iz prsta, dok je postojeća tehnologija zahtevala jednu bočicu krvi za svaki sprovedeni dijagnostički test. Sud za prikupljanje krvi koji je analizator koristio nazvan je „nanotainer“. Ovakva inovacija u svetu nauke i tehnologije nije mogla proći neopaženo, te je privukla pažnju investitora koji su smatrali da će moći dobro da zarade investirajući u Teranosov novi projekat. Teranos je ubrzo sakupio oko 724 miliona dolara kapitala od različitih investitora. Kako je novi Teranosov projekat dobio veliku pažnju investitora tako je privukao i mnoge naučnike. Neki od njih su posumnjali u ovu priču.
U februaru 2015, profesor sa Stanforda Džon Joanidis napisao je u časopisu Američkog medicinskog udruženja da nijedno recenzirano istraživanje Teranosa nije objavljeno u medicinskoj istraživačkoj literaturi.
U maju 2015. godine, profesor Univerziteta u Torontu Elefterios Dijamandis analizom zaključio da je većina tvrdnji kompanije Teranos „preuveličana“. Tada je i tadašnji potpredsednik SAD, Džo Bajden obišao Teranosove laboratorije. Međutim, ispostavilo se da su Elizabet Holms i Rames Balvani napravili lažnu laboratoriju za potpredsednikov obilazak kako bi sakrili prave uslove rada.
U oktobru 2015, novinar Džon Karejru je još više produbio sumnje izjavom da Teranos koristi tradicionalne načine za testiranje krvi umesto svojih prenosivih analizatora krvi i da bi njihovi uređaji mogli da daju netačne rezultate. Ključni faktor u razotkrivanju prevare bili su bivši radnik kompanije Teranos - Tajler Šulc, radnik u kompaniji od 2013. do 2014. i unuk tadašnjeg člana upravnog odbora i bivšeg američkog državnog sekretara Džordža P. Šulca, i istraživačica Erika Čueng. Šulc je pokušao da svoju zabrinutost iznese menadžmentu kompanije, a kada to nije uspelo, dao je izjavu za medije i takođe, pod pseudonimom, prijavio kompaniju Ministarstvu zdravlja.
Kompanija je kategorično odbacivala optužbe pod izgovorom da su „činjenično i naučno pogrešne“. „-{Walgreens}-“ je suspendovao planove za proširenje centara za testiranje krvi u svojim prodavnicama nakon izveštaja. U to vreme, Klivlendska klinika je objavila da će raditi na verifikaciji Teranosove tehnologije. Kompanija Teranos je na sve načine pokušavala da spreči dalju istragu, šaljući advokate za izvorima u priči, uključujući Šulca, u pokušaju da ih spreči da daju informacije štampi, čak su angažovali firmu da diskretno izbriše spominjanje izveštaja „-{The Wall Street Journal-a}-“ sa interneta.
Nakon priče objavljivanja priče „-{The Wall Street Journal-a}-“, FDA - Uprava za hranu i lekove je uključena u istragu. Naime iz minstarstva odbrane SAD stigao je upit da FDA ispita uređaje za testiranje krvi kompanije Teranos. Na kraju je otkriveno da je FDA klasifikovala Teranosov prenosivi analizator, kao medicinski uređaj klase II, što znači da će Teranos morati da koristi posebne etikete, da ispuni određene standarde performansi i da vrši nadzor uređaja nakon puštanja na tržište. Teranos je tvrdio da je analizator medicinski uređaj klase I i da stoga ne podleže nikakvim regulatornim zahtevima. Nakon inspekcije 2015. godine, Teranos je najavio da će dobrovoljno obustaviti svoje testove, osim testa na herpes(-{HSV-1}-) koji je odobrila FDA.