Елиот Пејџ (рођен као Елен Пејџ; рођен 21. фебруара 1987) канадски је глумац, продуцент и активиста. Познат је по главним улогама у канадским и америчким филмовима и телевизијским серијама, као и по свом гласном активизму за права ЛГБТК+ заједнице и против дискриминације. Међу његовим признањима су номинације за Оскара, три БАФТА награде, две Еми награде за програм у ударном термину, Златни глобус и награду Удружења филмских глумаца.
Након што је започео каријеру на телевизији, Пејџ је стекао признање улогом у филму Горки слаткиш (2005) и играјући Кити Прајд у филму Икс-мен 3: Последње упориште (2006). Добио је похвале критичара за тумачење насловног лика у филму Џуно (2007), поставши у то време четврти најмлађи номиновани за Оскара за најбољу главну глумицу. Међу његовим осталим филмским улогама су Трејсини фрагменти (2007), Спремне за игру (2009), Супер (2010), Почетак (2010), Икс-мен: Дани будуће прошлости (2014), Фрихелд (2015), Талула (2016), Близу тебе (2023) и Одисеја (2026). Поред тога, играо је улогу Џоди Холмс у видео-игри Beyond: Two Souls (2013) и Вању/Виктора Харгривса у Нетфликсовој серији Амбрела академија (2019—2024). Такође је водио документарну серију Гејкејшн (2016—2017) и режирао филм Има нечег у води (2019).
Пејџ је прочојс феминиста, изјашњавао се у корист покрета Me Too, залагао се за право на абортус, позивао на окончање војне диктатуре у Мјанмару и изјашњава се као веган. Пејџ је 2014. године јавно изашао из ормара као лезбијка, а исте године је уврштен на годишњу листу „40 испод 40” часописа The Advocate. Године 2015. примио је награду Вангард од стране Кампање за људска права. Године 2020. Пејџ се аутовао као трансродни мушкарац и узео име Елиот. У марту 2021. постао је први отворено трансродни мушкарац који се појавио на насловној страни часописа Тајм.
Рани живот Пејџ је рођен 21. фебруара 1987. године у Халифаксу у Новој Шкотској, од мајке Марте Филпотс, учитељице, и оца Дениса Пејџа, графичког дизајнера. На рођењу му је приписан женски пол и користио је своје лично име Елен пре него што је прошао кроз транзицију 2020. године. Пејџ је похађао Граматичку школу у Халифаксу (Halifax Grammar School) до 10. разреда, а неко време је провео и у Средњој школи краљице Елизабете (Queen Elizabeth High School). Након што је дипломирао у Школи Шамбала (Shambhala School) 2005. године, Пејџ је провео две године у Торонту, студирајући у оквиру програма Interact у Академији Вон Роуд (Vaughan Road Academy), заједно са блиским пријатељем и колегом, канадским глумцем Марком Рендалом.
Каријера
Рани рад Пејџ је први пут глумио пред камерама 1997. године, са десет година, тумачећи лик Меги Маклин у телевизијском филму CBC-ја Pit Pony, који је касније прерастао у истоимену телевизијску серију која се емитовала од 1999. до 2000. године. За улогу у серији био је номинован за награду Џемини и награду Уметник у успону (Young Artist Award). Године 2002. Пејџ је глумио као Џоуни у филму Marion Bridge, што је његова прва улога у дугометражном филму. Исте године добио је споредну улогу у телевизијској серији Trailer Park Boys као Трина Лехи, коју је играо у пет епизода.
Пејџ је имао улоге у филмовима Touch & Go и Love That Boy почетком 2000-их, а глумио је и у телевизијским филмовима Homeless to Harvard: The Liz Murray Story и Ghost Cat исте године. За улогу у филму Ghost Cat освојио је награду Џемини за најбољу улогу у програму или серији за децу и младе. Године 2004. Пејџ је глумио у драми Wilby Wonderful, за коју је освојио награду на Атлантском филмском фестивалу и био номинован за награду Џини. Такође у 2004. години, имао је споредну улогу у првој сезони серије ReGenesis као Лилит Сандстром, ћерка главног јунака серије.
2000-е: Пробој и признање мини|Пејџ на додели награда Hollywood Life 2007. године
Године 2005. Пејџ је стекао шире признање за улогу у филму Горки слаткиш, где је глумио Хејли Старк, тинејџерку која узима сексуалног предатора за таоца. Филм је постигао критички и комерцијални успех, а Пејџ је добио изузетне похвале за своју изведбу. USA Today га је похвалио наводећи да Пејџ успева да буде „и сурово безосећајан и допадљив” и пружа „једну од најсложенијих, најузнемирујућих и најупечатљивијих улога године”. За ову улогу је 2006. године освојио награду Удружења филмских критичара Остина за најбољу глумицу, уз бројне друге награде и номинације. Такође у 2005. години, глумио је у британском филму Mouth to Mouth. Године 2006. појавио се у филму Икс-мен 3: Последње упориште (2006) као Кити Прајд, девојка која може да пролази кроз зидове. У претходним филмовима из серијала, ова улога је била заступљена кратким камео наступима других глумаца, али је Пејџ био први који ју је представио као главни лик. Филм је остварио велики комерцијални успех.
Године 2007. остварио је светски пробој главном улогом у тинејџерској комедији-драми Џуно као трудна тинејџерка Џуно Макгаф. Филм је био критички и финансијски тријумф, сматра се једним од најбољих филмова 2000-их, а Пејџова улога синоним је за изврсност у глуми. Филмски критичар А. О. Скот из The New York Times-а описао га је као „застрашујуће талентованог... који успева да у истој сцени изгледа и невероватно зрело и разоружавајуће детињасто”, а Роџер Иберт је истакао да нико те 2007. године није остварио бољу улогу од Пејџа, чија су „присутност и тајминг изванредни”. За своју глуму, Пејџ је био номинован за престижне награде, укључујући Оскара за најбољу главну глумицу, БАФТА награду за најбољу глумицу у главној улози, Златни глобус и награду Удружења филмских глумаца. Освојио је канадску хумористичку награду (Canadian Comedy Award), награду Спирит (Independent Spirit Award) и Сателит награду. Такође, појавио се у филмовима Камени анђео (2007), Амерички злочин (2007) и Трејсини фрагменти (2007). Филм Трејсини фрагменти такође му је донео висока признања критичара, а лист Boston Herald је писао да је ова улога „још један доказ да је Пејџ изузетан глумац”. Освојио је и награду Удружења филмских критичара Ванкувера за најбољу глумицу у канадском филму.
Године 2008. Пејџ је глумио у комедији-драми Smart People, која је премијерно приказана на филмском фестивалу у Санденсу уз мешовите одзиве критика. Пејџ је 1. марта 2008. био домаћин популарне емисије Уживо суботом увече. Дана 3. маја 2009. године гостовао је у епизоди „Waverly Hills 9-0-2-1-D'oh” анимиране серије Симпсонови, позајмљујући глас лику Аласке Небраске, која је пародија на Хану Монтану. У септембру 2009. глумио је у редитељском дебију Дру Баримор, филму Спремне за игру, у улози чланице ролер-дерби тима. Филм је премијерно приказан на Међународном филмском фестивалу у Торонту 2009. године.
2010-е: Успон ка слави мини|лево|Пејџ на Филмском фестивалу у Торонту 2009. године У августу 2009. године, Пејџ је добио улогу у скупом научнофантастичном остварењу Кристофера Нолана под називом Почетак, чије је снимање почело исте године. Филм је објављен 16. јула 2010. године и забележио је невероватан успех код публике и критике, те је проглашен једним од најбољих филмова деценије. Пејџ је играо Аријадну, студенткињу архитектуре која је ангажована за пројектовање лавирината у сновима. Глумачка постава је номинована за више награда, а Пејџ је добио номинације за награде Сатурн и МТВ. Након тога је глумио у црној комедији Супер (2010), улогу коју је прихватио чим је прочитао сценарио. Пејџ је похваљен за своју улогу тинејџерке која постаје суперхеројски помоћник. У јануару 2010. почео је да се појављује у рекламној кампањи за технологију компаније Cisco Systems. У априлу исте године, у филму Peacock, Пејџ је глумио Меги Бејли, младу мајку у тешкој животној ситуацији.
У априлу 2011. објављено је да ће Пејџ глумити у филму Вудија Алена Риму, с љубављу, који се састоји од четири независна сегмента. У јуну 2012. студио Quantic Dream најавио је видео-игру Beyond: Two Souls у којој Пејџ позајмљује глас и покрете главној јунакињи Џоди Холмс; игра је објављена у октобру 2013. године. Пејџ је за тумачење Џоди добио бројне похвале за пружање топлине и дубине лику, као и номинацију за БАФТА награду у области видео-игара за најбољу изведбу. Поводом популарне игре The Last of Us која је изашла 2013, Пејџ је оптужио програмере да су неовлашћено искористили његов физички изглед за израду лика Ели, након чега су дизајнери изменили њен изглед како би више личила на стварну глумицу која је позајмила глас.
Године 2013, Пејџ је планирао свој редитељски деби са пројектом Miss Stevens, али је на крају одустао од режије, па га је заменила сценаристкиња Џулија Харт. Такође у 2013. години, глумио је у трилеру Исток редитеља Зала Батманглија, и филму редитељке Лин Шелтон Touchy Feely. Године 2014. Пејџ је поновио улогу Кити Прајд у филму Икс-мен: Дани будуће прошлости. Филм је био огроман биоскопски хит који је наишао на веома позитивне критике. Пејџ је био номинован за неколико америчких награда за избор тинејџера и деце. У децембру 2014. портретисао је Хана Солоа у гласовном сценском читању филма Империја узвраћа ударац.
мини|Пејџ 2015. године
Пејџ је 2015. године продуцирао и глумио у филму Фрихелд који говори о животу Лорел Хестер. Током 2016. Пејџ је заблистао у дуету са Алисон Џени у Нетфликсовом филму Талула редитељке Сијан Хедер, са којом је већ сарађивао на филму Џуно. Филм је добио похвале због своје емотивне тежине и одличних улога. Позајмио је енглески глас Рози у француском анимираном филму Мој живот као Тиквица, који је био номинован за Оскара за најбољи анимирани филм.
У новембру 2017. објављено је да ће Пејџ играти главну улогу Вање (касније Виктора) Харгривса у Нетфликсовој серији о суперхеројима Амбрела академија. Серија је забележила сјајан успех код публике и критике, па је Пејџ номинован за награду Сатурн 2019. и освојио је Сатурн награду за најбољу споредну мушку улогу на телевизији 2022. године. Након његове транзиције, Нетфликс је потврдио да ће Пејџ наставити своју улогу у серији, са променом имена лика у Виктор Харгривс у трећој сезони серије. Лик се кратко аутује својој браћи и сестрама у епизоди „World's Biggest Ball of Twine”. Медијски портал Gizmodo је пренео да је ова промена „највероватније направљена како би одразила сопствену транзицију Пејџа”.
Пејџ је играо главну улогу у научнофантастичном филму Танка линија смрти, који представља римејк истоименог филма из 1990. године и који је објављен 2017, остваривши комерцијални успех. Иако је филм био лоше оцењен од стране критичара, Пејџ и остатак глумачке екипе су похваљени. Филмски критичар Мет Золер Сајц написао је да су „Луна и Пејџ посебно пренели много снажнији утисак него што би се очекивало, с обзиром на понављајуће и углавном плитке сценарије које су морали да одиграју... Али исцепкани, клишетизирани визуелни прикази и површан приступ сценарија дилемама ликова на крају поништавају сву добру вољу коју глумци успевају да генеришу”. Такође у 2017. години, продуцирао је и глумио у филму The Cured. Године 2019. Пејџ је глумио у Нетфликсовој мини-серији Градске приче као Шона Хопкинс, која је добила позитивне критике.
2020-е: Ширење деловања и тренутни рад Пејџ је, заједно са Ијаном Данијелом, режирао и продуцирао документарни филм Има нечег у води, који се бави еколошким расизмом; филм је доживео премијеру на Међународном филмском фестивалу у Торонту 2019. године,"Nova Scotian stories of environmental racism hit the big screen at TIFF in Ellen Page documentary" . Toronto Star, 31. 7. 2019. а касније је објављен на Нетфликсу 27. марта 2020. године. Документарац је добио веома позитивне критике.
мини|Аутопортрет који је Пејџ направио 2021. године|upright|лево