Драган Швракић (Београд, 28. јануар 1952) је српски психијатар, академик и ван радни члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности од 30. октобра 2003.

Биографија Дипломирао је 1978. са просечном оценом 8.69, завршио је специјализацију из неуропсихијатрије 1984. и докторирао је са тезом „Нарцистички поремећај личности: песимизам као феноменолошка специфичност и дијагностички критеријум патолошког нарцизма” на Медицинском факултету Универзитета у Београду 1985. године. Следеће године је завршио субспециализацију из Психотерапије одраслих и исте године је оснивао први Центар за поремећаје личности у Београду, који је као такав био први центар те врсте у Европи. Кооснивач је Центра за психобиологију личности. Од 1979. године ради на Институту за психијатрију Универзитетског клиничког центра Србије. Фулбрајтову стипендију је добио 1988. на основу резултата истраживања и запажених публикација у иностранству, када одлази у Сједињене Америчке Државе. Године 1998. је завршио специјализацију из психијатрије на Вашингтонском универзитету у Сент Луису, положио је специјалистички испит и стекао је статус дипломате Америчког Борда за психијатрију и неурологију. Радио је као асистент на Катедри за неуропсихијатрију Медицинског факултета Универзитета у Београду 1987. године и као предавач на Катедри за последипломску наставу 1987—88, као гостујући инструктор психијатрије у Сент Луису 1990, као асистент професора психијатрије 1992, као гостујући професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду од 1995, као ванредни професор на Медицинском факултету у Сент Луису 2001, као кодиректор и ванредни професор психијатрије у Центру за психобиологију личности у Сент Луису, као директор клинике „Психијатрија средњег запада и независни центар за ментално здравље” и програма за болести зависности у Сент Луису и као гостујући професор на Медицинским факултетима у Крагујевцу и Београду и на Департману за психологију Факултета за медије и комуникације у Београду.

Био је члан уређивачког одбора и уредник часописа Југословенског удружења психијатара „Енграми” 1979—1983, доживотни је члан Кингстонов националног регистра Who‘s Who од 2002. године, члан је бројних међународних стручних и научних организација, тимова за промовисање нових психофармака познатих фармацеутских компанија, ван радни је члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности од 30. октобра 2003. и Интернационалног конзорцијума за генетске студије менталних болести. Један је од чланова реномиране Сент Луис групе истраживача која је дала пионирске доприносе у студијама генотипско–фенотипске архитектуре сложених менталних болести, односно формулисала седмофакторски психобиолошки модел личности и поремећаја личности који је данас један од водећих у свету. Његови истраживачки радови са колегама са Универзитета у Вашингтону спадају у најцитираније у интернационалним размерама. Сврстан је међу најбоље докторе у Америци на основу гласова психијатара Америке од 2002. и сваке наредне године, као и међу најбоље докторе у Сент Луису, према St. Louis Magazine, сваке године од 2003. Изабран је од владе Италије за експерта италијанског Министарства образовања и као рецензент апликација за грантове које Влада Италије финансира из домена психијатрије.

Истраживања Одржао је по позиву велики број предавања у Србији, Шпанији, Италији, Норвешкој, Словенији и на великом броју америчких универзитета. Коистраживач или главни истраживач је у више научних пројеката финансираних од стране државних и приватних фондација. Био је главни истраживач пројеката „Нарцистички поремећај личности: дијагностички критеријуми” Научне заједнице Србије и „Превенција дијабетеса и кардио-васкуларних болести у менталних болесника” финансиран од стране Фондације за здравље Мисури. У последње две године ради на грантовима који се баве оптимизацијом електроконвулзивне терапије финансиран од Националног института за ментално здравље Сједињених Америчких Држава и примени репетитивне транскранијалне магнетне резонанце у терапији рефракторне депресије финансиран од стране приватне фондације у Сент Луису. Коаутор је једног од водећих тестова за испитивање структуре личности деце Junior Temperalment and Character Inventory, као и сарадник професора Клонингера у развоју једног од водећих тестова за личност одраслих Temperalment and Character Inventory.

Библиографија Његова библиографија броји 95 публикација, једну монографију, тридесет радова у домаћим часописима, 62 рада у иностраним часописима и монографијама. Двадесет један рад је написао на позив међународних уџбеника и монографија, од којих се као допринос од изузетног значаја издвајају поглавље Personality Disorders у седмом и осмом издању најпрестижнијег психијатријског уџбеника Comprehensive Textbook of Psychiatry, поглавље Personality Disorders у European Textbook of Psychiatry и поглавље Treatment of Personality Disorders у Handbook of Medical Psychiatry. У међународним часописима се наводи 41 његов рад међу којима су и часописи са највишим импакт фактором. Према подацима, његови радови су цитирани више од 1700 пута у међународним часописима до јуна 2003. године, од чега је као први аутор или коаутор цитиран око 1250 пута. Од његових радова од изузетног значаја за науку се наводе класични (архивски) радови цитирани појединачно више од петсто пута један рад, више од двеста пута један рад и између сто и двеста пута два рада.

Референце

Категорија:Рођени 1952. Категорија:Чланови ван радног састава САНУ Категорија:Лекари из Београда Категорија:Српски лекари Категорија:Српски психијатри Категорија:Фулбрајтови стипендисти у Републици Србији