Жељезара Никшић је била црногорска фабрика за производњу гвожђа и челика. Основана је одлуком Владе СФРЈ дана 16. децембра 1950. године. Године 2022. фабрику купује Електропривреда Црне Горе која на њеној имовини оснива нову фирму „ЕПЦГ - Жељезара”. Новооснована фирма се окреће соларној индустрији, умјесто производње и прераде челика што је била основна дјелатност никшићке Жељезаре од свог оснивања.

Историјат

Производња у Жељезари је почела 8. децембра 1956. године пуштањем у рад првог изграђеног погона Хладне ваљаонице. До 1992. године Жељезара носи име познатог револуционара и државника Бориса Кидрича.

У периоду од 1975. - 1982. године извршена је опсежна реконструкција, модернизација и проширење капацитета фабрике и она је у суштини значила изградњу нове Жељезаре са капацитетом од 380 хиљада тона сировог челика и 310 хиљада тона готове робе. У овом периоду изграђене су електролучне пећи, постројење за ливење гредица, и савремене Блуминг и Комбинована ваљаоница. Опрема инсталирана током ове модернизације фабрике била је савремена и омогућавала је Жељезари да буде произвођач скоро свих врста квалитетних челика, потребних индустрији тадашње државе СФРЈ. Коначно заокружење производног програма и капацитета завршено је 1992. године када је пуштен у рад погон Ковачница, на који начин је проширен квалитетни и димензиони асортиман готових производа.

Осамдесете године 20. вијека су период пуне афирмације Жељезаре Никшић. Поред испорука за домаће тржиште у том периоду Жељезара годишње пласира око 50 хиљада тона челика и за инострано тржиште, то јест око 20 одсто своје укупне реализације. Максималан број радника који је био запослен у Жељезари је 7.300.Жељезара обиљежава јубилеј Фирма је од свог оснивања решавала и стамбена питања радника и то путем изградње и додјеле 3.114 станова, као и додјеле 2.861 кредита за стамбене намјене. У Жељезари је од оснивања радило преко 21 хиљада радника.

Рекордна производња је остварена 1987. године када је произведено 291.000 тона сировог челика и 244.100 тона робе.

Организација рада Жељезаре Организација Жељезаре је од свог оснивања стално усклађивана са захтјевима процеса рада, па је долазило до њених честих промјена - обједињавања, припајања или престанка рада одређених погона и економских радних јединица.

Погони Жељезаре и њихов почетак рада:

Хладна ваљаоница (1956) Челичана (1957) Токарија ваљака (1957) Тешка ваљаоница (1957) Ваљаоница лима (1957) Ситна ваљаоница (1959) Ливница (1960) Средња ваљаоница (1960) Вучионица челика (1961) Блуминг ваљаоница (1978) Комбинована ваљаоница (1982) Ковачница (1992)

Трансформацијом и подјелом имовине друштвеног предузећа Жељезара, 1993. године организована је Холдинг компанија Жељезара Никшић. Поред Жељезаре као кровног предузећа, у саставу Холдинг компаније основана су дионичарска друштва као самостални субјекти: Радвент, Институт за црну металургију (ИЦМ), Инжењеринг, Промонт, ММК Стандард, Ваљаоница ХВТ, Ливница и Центар техничких гасова (ЦТГ).

Приватизација Деведесетих година прошлог вијека распадом бивше Југославије и увођењем санкција Жељезара губи значајан дио тржишта чиме почиње отежан период њеног пословања. Руководство фабрике је проблем покушавало да ријеши на разне начине, давањем капацитета Жељезаре у закуп, уговорима о пословној сарадњи и приватизацијом.

Од марта 2002. до децембра 2002. године Жељезаром је по уговору о закупу управљала фирма „Rusmont Steel”. Од октобра 2003. до јула 2004. Жељезаром управља фирма „Нексан” по уговору о пословној сарадњи. Јула 2004. фирма ”Midland Resources Holding Ltd.” је извршила приватизацију Жељезаре и била је њен власник до новембра 2005. године. Нова приватизација је извршена у новембру 2006. од стране фирме ”MN Specialty Steels” која је трајала до 2011. године. Године 2012. Жељезару приватизује турска фирма ”Toscelik Special Steel” која остаје њен власник до 2022. године.Тошчелик купио Жељезару у Никшићу У децембру 2022. године Жељезару купује Електропривреда Црне Горе која на њеној имовини оснива нову фирму „ЕПЦГ - Жељезара” за производњу соларне енергије.ЕПЦГ купила имовину никшићке Жељезаре за 20 милиона

Остале активности

Информисање Јавно информисање у Жељезари о свим значајним збивањима из живота и рада предузећа почело је 1961. године изласком првог броја листа "Билтен", које 1966. године мијења назив у "Наша Ријеч". Од 1962. године до краја деведестих радила је и разгласна станица као допуна новинама за дневно информисање.

Култура Већ након изградње фабрике радници су основали културно - забавне организације под окриљем Жељезаре: Културно умјетничко друштво "Челик" са фолклорном, музичком и драмском секцијом. Библиотеку са преко 10.000 књига Литералну секцију "Челик" Књижевни клуб "Мирко Бањевић" Фото - кино клуб Ликовну галерију Жељезаре

Спорт Године 1957. Жељезара оснива Радничко спортско друштво "Челик" које се наредних година ширило оснивањем клубова у разним спортовима:

1957. године основан Атлетски клуб, Шаховски клуб, Планинарско-смучарска секција и Стрељачки клуб. 1957. године основан Фудбалски клуб "Челик". 1960. године основани рукометни, одбојкашки и стонотенисерски клубови. 1962. године основан кајакашко-веслачки клуб. 1966. године основан куглашки клуб. 1980. године основан Клуб за спортове на води и рониоце. 1989. године почиње са радом тениска секција.

Приватизацијом Жељезаре већина спортских клубова и културних организација су угашене, а њихов мањи број је наставио са радом изван Жељезаре. Лист "Наша Ријеч" је престао да излази.

Остало У склопу фабрике је пословала интерна банка Жељезаре за банкарске потребе радника, Медицина рада која је омогућавала здравствене прегледе радницима, а у Игалу је Жељезара имала у већинском власништву хотел „Металург”. Биоскопска сала је била у склопу радне јединице Синдчел. Након приватизације све ове јединице Жељезаре су угашене или распродате.

Занимљивости

Копање темеља за изградњу Жељезаре је било веома отежано због тврдог терена („сиге”), тако да су се сви радови морали изводити ручно уз претходно минирање, иако је дубина ископа била 5 метара. Изградња свих грађевинских објеката Жељезаре повјерена је Грађевинском предузећу „Црна Гора” које је тада и формирано. Највећа несрећа у Жељезари догодила се 12. јула 1963. године када је погинуло 7 радника Челичане. Предсједник СФРЈ Јосип Броз Тито је два пута посјетио Жељезару Никшић. Први пут 1959. године, а други пут 1969. године.Ретроспектива: Тито у посјети Жељезари Године 1976. одливена су постоља за мост „Газела” у Београду и за мост на Малој ријеци на прузи Београд - Бар. Жељезара "Борис Кидрич" је била оснивач двије фабрике које су пословале у њеном саставу ван општине Никшић, и то Фабрике машинских дјелова - Рожаје и Фабрике електрода Плужине. Највећа хаварија десила се на постројењу у Челичани 7. фебруара 1980. године када је дошло до експлозије у електролучној пећи од 60 тона.Жељезара Борис Кидрич: Гигант чије се име изговара са поштовањем У кругу Жељезаре је постојало 6 ресторана и 3 бифеа, а у Никшићу и ближој околини Жељезара је била власник 7 продавница прехране и једне продавнице техничке робе. Свјетски шаховски првак Анатолиј Карпов је гостовао у Никшићу 1975. године гдје је одиграо симултанку са шахистима „Челика”.

Референце

Категорија:Предузећа из Никшића Категорија:Железаре