алт=Зграда Вајеркарда|мини|Зграда Вајеркарда Вајеркард скандал (енг. Wirecard scandal) представља низ финансијских малверзација које су довеле до нестанка 1,9 милијарди евра и оставиле дуг према повериоцима од преко 3,5 милијарди евра. Вајеркард АГ са седиштем у Минхену, Немачка, је фирма основана 1999. године која се у почетку бавила обрадом трансакција са коцкарских и порнографских веб страница пре него што је постала високотехнолошки гигант чија је вредност у зениту била 24 милијарди евра и која је била члан немачке берзанске групе ДАКС (нем. Deutscher Aktien indeX). Овај скандал се сматра највећом финансијском преваром у послератној Немачкој.
Настанак Вајеркард-а алт=Маркус Браун|мини|206x206пиксел|Маркус Браун|лево Вајеркард компанију је основано Детлев Хопенрат (нем. Detlev Hoppenrath) 1999. године у Минхену, за потребе пружања софтвера који би деловао као посредник између компанија за кредитне картице, онлајн трговце и интернет купце са почетним вишемилионским стартап капиталом. Компанија је крајем 90-их преживела ДотЦом балон (енг. Dot-Com bubble) и убзо је започела ширење на глобално тржиште, пре свега у Азију и на Блиски исток. Млади Аустријанац по имену Јан Марсалек (цз. Jan Maršálek), који је радио у компанији Вајеркард од њених почетака, бива примећен од стране менаџмента и 2000. године га постављају за директора информационих технологија. Две године касније још један аустријски држављанин из КПМГ (енг. „Klynveld Peat Marwick Goerdeler”) тима је привукао пажњу Вајеркардовог менаџмента и био позван да пређе у Вајеркард, а то је Маркус Браун (нем. Markus Braun) будући генерални и технолошки директор. Због све већег обима посла у мају 2001. године фирма се сели у шири круг Минхена по имену Ашхајм (нем. Aschheim), касније те године Детлев напушта фирму услед све већег неслагања са менаџментом компаније.
Излазак на берзу Компанија Вајеркард је преузимањем ИнфоЏин (енг. InfoGenie), посрнулог кол центра који је био на франкфуршкој берзи са ТекДакс (нем. TecDax) индеком, успешно избегла разне протоколе провере и ревизије које компаније пролазе пре приступања берзи. У јануару 2005. Вајеркард је трансформисан у берзанску корпорацију којом се јавно тргује тако што су купили ИнфоЏин, са средиштем у Берлину, мењају назив у Вајеркард АГ и приступају ТекДакс индексу. Ово су постигли процесом у коме приватне компаније добијају дозволу уласка на јавно тржиште без проласка кроз иницијалну јавну понуду, познатији као обрнути ИПО (енг. Reverse IPO).
Стицање банкарске лиценце У циљу ширења својих услуга Вајеркард, 2006. године, купује ЕКСКОМ (енг. XCOM) и улази у банкарски систем. ЕКСКОМ је преименован у Вајеркард банку и преузима лиценцу која је претходно одобрена од стране Визе (енг. Visa) и Мастеркард-а (енг. Mastercard), што значи да може да издаје кредитне картице и да рукује новцем у име корисника. Овај необичан хибрид банкарских и небанкарских послова је помогао Вајеркарду да привуче нове инвеститоре и већи капитал. Испоставило се да је Вајеркардова пракса, у циљу избегавања скупих протокола и провера, била куповина посрнулих или фирми које су биле пред стечајем. Касније ће детаљне истраге показати да је овим начином пословања компанија прикривала рачуноводствене манипулације, које је правдала улагањима у добре односе са клијентима.
Период 2007.-2015.
Анонимна пријава Само две године након што се Вајеркард претворио у берзанску корпорацију 2007. основан је Вајеркард Азија Пацифик (енг. Wirecard Asia Pacific) у Сингапуру, а у мају 2008. године анонимни веб корисник под именом „memyselfandi007” је поставио објаву, на Волстрит Онлајн интернет форуму, о финансијским недоследностима у вези Вајеркардовог преузимања компаније Трастпеј АГ (енг. Trustpay AG), чије је седиште такође било у предграђу Минхена.
„Плаћена је само половина кукопродајне цене [48 милиона евра] (финансирано докапитализацијом!!!), остатак ће уследити 2008. Ко год да је продавац овог портфолија изгледа да зарађује добар новац, он добија најмање три пута више од књиговодствене вредности… Можете прогуглати Трастпеј АГ на било који начин, осим Вајеркардових вести, нећете пронаћи никакве информације. Ништа уопште. И за тих 40 милиона?....”. Објавио је анонимни блогер „memyselfandi007” на Волстрит Онлајн интернет форуму, 1. маја 2008. године. алт=Лого компаније Ернст&Јанг|мини|Лого Ернст&Јанг На основу ових изјава, које су изазвале велику пажњу јавности, немачко удружење за заштиту инвеститора - СдК (нем. SdK) преузима акцију и оптужује Вајеркард за фалсификовање рачуна, што је компанију навело да ангажује ревизорску компанију Ернст&Јанг (енг. Ernst & Young) да припреми специјалну финансијску ревизију за 2007. годину. У међувремену, важна група инвеститора је објавила биланс стања, што је изазвало пад цена акција Вајеркарда и кривичну пријаву минхенском Јавном Тужилаштву. Тамо, међутим нико није био посебно заинтересован за многе очигледне фалсификате Вајеркардових биланса, али су уместо тога привели двојицу радника СдК и касније их осудили за друга кривична дела. Минхенска полиција такође није оклевала да неко време истражује корисника „memyselfandi007”.
Глобализација Вајеркарда Када је Јан Марсалек постављен на место главног извршног директора, представио је план глобалног развоја Вајеркарда. Пре октобра 2010. године Вајеркард се бавио само мањим пословима, а након тога почиње да улаже велике количине новца у инострана тржишта. Од 2011. до 2014. компанија прикупља 500 милиона евра од акционара и почиње, у низу чудно структуираних шема, да купује разне опскурније компаније за финансијске трансакције широм Азије. Почевши од Сингапура, који постаје њено регионално седиште, Вајеркард наставља ширење у Енглеску, Ирску, САД, Блиски исток, Индију, северну Африку, Нови Зеланд, Аустралију и Хонг Конг.
Пословање Вајеркарда
2006. године троше 18 милиона евра на куповину ЕКСКОМа, годину дана касније дају још 17 милиона евра неименованим купцима правдајући како је потрошен већи део средстава него што су очекивали. Такве сумњиве куповине су се наставиле с времена на време. У периоду од 5 година, улагања компанје у куповину фирми на Азијском тржишту су нагло порасла, са 49 милиона евра почетком 2009. године до 340 милиона евра уложених крајем 2014. године. Капитал уложен у те куповине би представљао скоро сву количину новца коју је Вајеркард зарадио у том периоду. Међутим, према њиховим подацима, компанија је профитирала за 139 милиона евра од улагања акционара 2012. године, да би почетком 2014. профитирала за 357 милиона евра.
Сингапурски папири показују да су неке од купљених компанија биле у јако лошем финансијском стању. На пример, Транс Инфотех ПТЕ (енг. Trans Infotech) је изгубио сав новац 2012. године. Дугови фирме су били много већи од њених прихода, док су ревизори упозоравали да је таква куповина ризична, Вајеркард је тај ризик ипак преузео. Касније је главни генерални директор, Маркус Браун, изјавио да је куповина фирме била профитабилна, при чему су нека поља пословања укинута, док су друга ојачала. Према финансијским извештајима из Вајеркарда, продаја Транс Инфотех ПТЕ је износила 9 милиона евра, док рачуни у Сингапуру описују продају од само 3 милиона евра.
Суочавање са критикама Вајеркард се стално суочавао са озбиљним критикама. Године 2008. виши службеник немачког Удружења инвеститора је навео недоследности у билансу стања. Касније је поднео оставку јер је био је под истрагом у вези са манипулацијом ценама и нелегалним трговањем Вајеркардових акција, истрага се завршила осуђујућом пресудом за немачког службеника.
Браун, чији је лични удео у компанији Вајеркард вредео око 270 милиона евра, рекао је да свака јавна компанија мора да се суочи са таквим критикама. Годишњи извештај из 2009. је два пута ревидиран од стране Вајеркардове рачуноводствене фирме и од стране Ернст&Јанг која од тада преузима функцију ревизора компаније.
На сугестију да гомилање питања може утицати на проблеме раста компаније и да рачуни дају нејасну слику пословања, Браун је указао на 17 аналитичара који надгледају компанију, као и њене ревизоре и саветнике високог профила, па је додао како је 12 година акционар компаније, да је на челу компаније исто толико, те зашто би толико ризиковао.
Кршење америчких закона Три године након анонимне дојаве, канцеларија Јавног Тужиоца у Минхену морала је поново да предузме акцију 2010. године поводом наводно лажних извештаја од стране америчке финансијске узбуњивачке организације по имену Голдман, Моргенстерн & Партнерс - ГоМоПа (нем. Goldman, Morgenstern & Partners). Подносилац ове пријаве није био сам Вајеркард већ немачки органи за финансијски надзор. Иницијални окидач за подизање ове оптужнице била је пресуда немачког држављанина Мајкла Шута (нем. Michael Schuett) од стране америчких власти на Флориди. Мајкл је био осуђен за учешће у илегалним новчаним трансакцијама које су износиле преко 70 милиона америчких долара, од којих је већина сакупљена од онлајн покер игара, које је Мајкл слао као редовне чекове хиљадама победника у Северној Америци. ГоМоПа је првобитно навео да се у Мајкловој изјави помиње учешће самог Вајеркарда. Под помало сумњивим околностима његове изјаве су нешто касније промењене, док их на крају у потпуности повлачи. У међувремену, цене Вајеркардових акција су пале за 30%, што је за тужиоце у Минхену било важније од Вајеркардових веза у Енглеској, где су руководиоци фирме били индиректно у контакту са Мајклом преко компаније под називом Бринкен Мерчант Инц (енг. Brinken Merchant Inc.). Две године, минхенски јавни тужиоци нису испитивали Вајеркард УК, већ ГоМоПа.
У Минхену су 2015. године испливале прилично сумњиве ствари. На основу дојаве америчког Министарства правде, у Вајеркардовој сестринској компанији Клик2Пеј (енг. Click2Pay) је започета истрага, од стране полиције, под којом су били четворица Вајеркардових менаџера укључујући Марселака, под сумњом да су организовали нелегално коцкање. Захтев за издавање налога за претрес достављен је Окружном суду у Минхену у августу 2015. године, али је у септембру исте године случај у потпуности одбачен. Вајеркард се тада оградио од појединаца који су били обухваћени овом истрагом и нагласио да нема никакве везе са њима. Међутим, каснији докази сугеришу да је извршни директор Ридигер Траутман (нем. Rüdiger Trautmann), створио компаније које су повезане са појединцима који су били укључени у истрагу.
Листа неких компанија које су тајно повезане са Вајеркардом:
ПЕРТ АГ (нем. PERT AG) - Швајцарска компанија основана од стране Ридигера Траутмана 20. јула 2007. Истарт ГмбХ (нем. Istart GmbH) - Швајцарска компанија основана 5. децембра 2008. ФИКС Каренси Сервисиз (енг. FX Currency Services) - Ирска компанија основана у децембру 2009. Форекс Трејдинг Платформ Лимитед (енг. Forex Trading Platform Limited) - Ирска компанија основана у децембру 2009. Ротерал Лимитед (енг. Roteral Limited) - Ирска компанија основана 28. јануара 2010.
Истрага Затаре