Владимир Рудолф Карл Фрајхер Гизл фон Гизлинген (; Финфкирхен, 18. фебруар 1860 — Салцбург, 20. април 1936) био је аустријски генерал и дипломата, амбасадор Аустроугарске у Црној Гори од 1909. до 1913, и у Србији од 1913. до 1914. Уручио је Јулски ултиматум Србији 23. јула 1914. године.

Биографија Рођен је 18. фебруара 1860. године у Финфкирхену (данашњи Печуј) као најмлађи син генерала артиљерије Хајнриха Карла фон Гизлингена. Његов старији брат је био генерал Артур Гизл фон Гизлинген. По завршеној обуци на Терезијској војној академији у Винер Нојштату 1879, придужен је Уланском пуку. Члан генералштаба је постао 1884. До 1893. године је служио у разним војним јединицама у Тарнову, Брну, Сарајеву и Терезину.

Након атентата на Франца Фердинанда 28. јуна 1914, Аустроугарска је 23. јула 1914. Србији упутила оштри Јулски ултиматум, на који се у наредних 48 сати очекивао одговор. Као амбасадор у Београду је он био задужен за његово уручивање Влади Србије, на чијем челу је био Никола Пашић. По наређењима министра спољних послова Аустрије, грофа Леополда фон Берхтолда, Гизл је напустио Србију 48 сати пошто ултиматум није безусловно прихваћен. Ови догађаји, касније названи Јулска криза, су директно довели до почетка Првог светског рата. Аустроугарска је 28. јула 1914. прогласила рат Србији. Сам Гизл није припадао тзв ратној струји у Бечу, али су савременици навели да је његово испуњење Берхтолдових наређења био битан корак ка рату.Günther Kronenbitter: „Krieg im Frieden“. Die Führung der k.u.k. Armee und die Großmachtpolitik Österreich-Ungarns 1906–1914. Verlag Oldenbourg, München 2003, , S. 254f. Уочи напуштања Србије, преко свог чиновника је 25.(12) јула упутио Министарству спољашњих послова Србије следећу поруку коју је пренела и Политика:

По окончању рата је живео у Бад Радкерсбургу у Штајерској. Фебруара 1931. је приступио аустријском огранку Нацистичке партије у Салцбургу, и неколико пута је одржао говоре на изборним митинзима.Franz Schausberger: Alle an den Galgen! Der politische „Takeoff“ der „Hitlerbewegung“ bei den Salzburger Gemeindewahlen 1931. Böhlau, Wien 2005, , S. 71f.

Преминуо је 20. априла 1936. у Салцбургу.

Између осталих одликовања, 1887. године је одликован орденом Белог орла.'Arthur Giesl Freiherr von Gieslingen', Austro-Hungarian Army

Референце

Категорија:Рођени 1860. Категорија:Умрли 1936. Категорија:Аустријски генерали Категорија:Дипломате Аустроугарске