Нада Клаић (Загреб, 21. јул 1920 — Загреб, 2. август 1988) била је хрватска историчарка.
Биографија мини|265п|Надгробна плоча Наде Клаић на загребачком гробљу Мирогој
Била је унука хрватског историчара Вјекослава Клаића.
Дипломирала је на Филозофском факултету у Загребу где се запослила као асистент и где је провела свој радни век.„Нада Клаић“,Историјска библиотека. Приступљено 15. новембра 2013. Докторирала је 1947. године са тезом Политичко и друштвено уређење Славоније за Арпадовића. О фалсификатима у повијести Пага назив је њене хабитилације из 1955. године. Ванредни професор постала је 1961. а редовни 1969. године. На Филозофском факултету је предавала историју Хрвата у средњем веку.
Подручје њених истраживања било је знатно шире. Писала је о досељавању Словена на Балканско полуострво, хрватским владарима, византијској власти у Далмацији, средњовековној Босни, друштвеним превирањима и устанцима у Хрватској, побунама Матије Иванића и Матије Гупца, побуни Крајишника. Хронолошки се њен опсег интересовања протеже од досељавања Словена на Балкан па све до 19. века. Тема њених проучавања била је и историја градова: Загреба, Копривнице, Вуковара, Задра, Јабланца, Трогира. Указала је на више фалсификата у дипломатичкој грађи. Један је од аутора колективне монографије Историје народа Југославије. Две књиге о историји Хрвата у средњем веку издвајају се из њеног богатог научног опуса.
У знак поштовање према Нади Клаић, у Загребу су стубови у Босанској улици названи по њеном имену.„Загрепчанка Нада Клаић добива своје стубе“ , Тања Молварец, -{zagrebancija.com}-, 4. мај 2010. Приступљено 20. новембра 2013.
Однос према историји Срба У разним радовима, Нада Клајић је поводом појединих питања из историје Хрвата разматрала и сродна питања из историје Срба. Тако је поводом података из Анала франачког краљевства () o Србима као народу који држи велики део Далмације (822), покушала да докаже да се српске одреднице из поменутог извора односе на место Срб у горњем Поуњу, оспоривши тим поводом и претпоставку о тадашњој власти Срба над Босном, што је потом у делу хрватске публицистике употребљено за додатно оспоравање српског присутва на ширем простору историјске Далмације и старе Босне у раном средњем веку. Хипотеза Наде Клаић о поунском Србу није наишла на шире прихватање у научним круговима, а критикована је и од стране других хрватских научника, међу којима је био и Радослав Катичић.
Одабрани радови
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1920. Категорија:Умрли 1988. Категорија:Загрепчани Категорија:Хрватски историчари Категорија:Доктори историје