Србски родољубац (магазин) је издат само у облику једне свеске Год 1, част 1, 1832. године у Пешти.
Издавач Уредник Србског родољупца (немачки наслов "Der Serbische Patriot") је био Василије З. Чокрљан. Издавач: Кр. Всеучилиште Пештанско. Алманах је штампан ћирилицом на стр. VIII+160+12.
О алманаху Алманах не садржи календарски део, а састоји се из следећих одељака: "Место предговора", I "Прозаическа сочиненија", II "Поетическа сочиненија", III "Писма учени Србаља". Најзначајнији је по прилозима сатиричног карактера, нарочито по сатиричним и полемичким написима о српским кљижевним приликама. Два прилога у Родољубцу објавио је и Јован Стерија Поповић, а као приложници присутни су били и Лукијан Мушицки и Сава Мркаљ. Питање језика и правописа није дефинисало положај и став Родољупца, с обзиром на објављивање прилога присталица старе школе, али и писање ијекавицом и Вуковом азбуком и изражене симпатизере Вука Караџића; као да је магазин између старог и новог, али са изразитом тежњом ка новом.
Бројни су претплатници магазина из Србије, Угарске, Хрватске, Трста, Македоније, међу којима је и Јеврем Обреновић, Сава Милутиновић, Димитрије Тирол, Вук Караџић, Јован Стејић, Јан Колар и др.
Садржај Предговор чини сатирична песма која наговештава садржај алманаха. Прозна рубрика има осам прилога: морално-сентименталне приповетке, два прилога са историјском садржином (из античке и модерне историје), два прилога сатиричног карактера која се односе на језичка питања, мисли о разним темама: љубави, браку, женама, песничком стварању и др.
Поетска рубрика садржи 18 дужих песама и 12 епиграма. Главна је Стеријина Ода Поздрав његовом сијатељству господару Јеврему Обреновићу, а уз њу је и прештампана позната родољубива посланица Лукијана Мушицког из 1819. године - Глас народољупца. Објављено је и шест песама Саве Мркаља. Главни песник Родољупца је Александар Будимировић, са 7 песама и 12 епиграма, од којих је најважнија песма сатиричног карактера Почетак и свршетак буне у књижевству србском у години 1818/29
Писама учени Србаља садржи шест писама: патријарха Арсенија IV из 1742, два Симе Милутиновића из 1829, два Георгија Магарашевића из 1825. и једно Георгија Трлајића из 1799.
У рубрици "Смесице" објављено је пет вести из културе, од којих је најзначајнија вест о оснивању Народне библиотеке у Београду.
Сарадници Главни сарадници су уредник Василије З. Чокрљан и Побратић (псеудоним Александра Будимировића), а поред њих, ту је Јован Стерија Поповић, са два прилога, као и Лукијан Мушицки и Сава Мркаљ.
Види још Јован Стерија Поповић
Референце
Категорија:Српски часописи деветнаестог века Категорија:Србија у 1832.