мини|Мобилизација бугарских резервиста Бугарски војни санитет у Првом свестком рату оптерећен значајним кадровским проблемиме, као и целукупна Бугарска војска био је слабо опремљен наоружањеми материјално‐техничким средствима и лоше организованом позадином. Скоро једна трећина мобилисаних војника морала је у рат да иде са сопственом одећом и обућом, јер време од демобилизације 1913. до уласка Бугарске у Први светски рат било је прекратко да би држава могла да обезбеди војсци лични састав, оружје и материјална средства, мада су били одобрени значајни кредити. Није се могло рачунати и на увоз из иностранства, јер тржишта су већ била затворена, а индустрија је била преслаба и није могла да задовољи велике потребе, поготово за одећом и опремом.Крапчански, В. (1961). Кратък обзор на бойния състав, организацията, попълването и мобилизацията на българската армия от 1878 до 1944г. София: Държавно военно издателство.
Након мобилизације држава је требала да санитетски обезбеди бугарску војску подељену у три армије, чија је јачина износила 240 пешадијских батаљона, 243 батерије и 53 ескадрона.Българската армия в Първата световна война 1915–1918 (София: 1995), 124. Българската армия 1877–1919 (София: 1988), 285–286. Прву армију чиниле су 1, 6, 8. и 9. пешадијска дивизија и 1. коњичка бригада (сасатва 95 пешадијских батаљона, четири пионирска батаљона, 16 ескадрона, 422 оруђа и 108 митраљеза).Българската армия 1877–1919 (София: 1988), 282. Укуно бројно стање у бугарској армији износило је 195.820 припадника.Българската армия в Първата световна война 1915–1918 (София: 1995), 124. Българската армия 1877–1919 (София: 1988), 285. Крајем септембра 1915. године у бугарској армији било је 15.908 официра и 600.772 подофицира и војника. На официрским дужностима налазило се 4.545 (8%) припадника без официрског звања (лекара, инжењера , финансијских чиновника, судије итд). На мобилизацију у ратним јединицама се није одазвало 19.224 резервних официра. Прва и Друга армија учествовале су у походу на Србију , а преостале јединице чувале су границе са Румунијом и Грчком.Марков, Георги. Голямата война и българският ключ за европейския погреб 1914 – 1916, София 1995, с. 180
Војни санитет крајем 1914. Крајем 1914. године војни санитет Бугарске војске располагао је са: 728 лекара, 275 апотекара, 115 апотекарскихпомоћника, 468 болничара и 326 бабица. што је могло да задовољи само 60–65% потреба Бугарске војске, док је примера ради само за попуну дивизијског санитета било неопходно 600 лекара, за позадинске установе 250 лекара и око 300 лекара за унутрашњост земље.
Како би био разрешен мањак кадрова: мобилисани су сви студенти медицине са завршеним седмим семестром (студенти медицине који су одслушали четири семестра били су болничари, а они сазавршених четири до седам семестара санитетски подофицири). примњени су лекара страни држављани, укупно њих између 100 и 150, по уговору за службу у армији (у локалним војним болницама).
За разлику од балканских ратова 1912–1913. године проблеми са снабдевањем санитетским материјалом решени су успешно, обезбеђивањем финансијских средства, на један од следећа три начина: преко кредитних линија, које су одобрене Министарству војном кроз бугарски Црвени крст, од становништва преко народних санитарних комисија.Военната логистика вБългария 1878–1945 (София: 2004), 132–133.
Војни санитет у 1915. и 1916. Након мобилизације војни санитет бугарске армије је са следећом организацијом учествовао у борбеним дејствима у току 1915–1916. године.Доц. др Иван, Петров БУГАРСКА ВОЈСКА У ВРЕМЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА (1914–1918), Југозападни универзитет Благоевград (Бугарска),
Дивизијске амбуланте мини|Транспорт повређених до дивизијких амбуланти Након мобилизације бугарске војске, септембра 1915. године формирано је укупно 11 дивизијских амбуланти, у свакој пешадијској дивизији по једна дивизијска амбуланта, састава три одељења (према броју бригада), односно десет амбуланти са по три одељења и једна са два одељења.
У свим дивизијским амбулантама Бугарске војске било је укупно:
64 лекара (са по два лекра у сваком амбулантном одељењу).
11 апотекара,
22 официра,
11 чиновника,
11 свештеника,
21 поднаредник итд.ДВИА, ф. 40, оп. 2, а.е. 1548, л. 1.
Некиолико месеци касније формиране су и амбуланте са по два одељења и одговарајућим кадром и за Комбиновану и Брдску дивизију и за Беломорску одбрану.
У свакој дивизијској амбуланти постављен је и по један хирург.
Болнице у току и након мобилације мини|Једна од бугарских болница У време мобилизације укупно је формирано 57 пољских и 20 резервних болница.
За сваку пешадијску дивизију формирано је шест пољских и две резервне болнице, изузев за 10. дивизију, која је располагала са само четири пољске и две резервне болнице. мини|За лечење инфективних болесника адаптирано је 19 пољских болница са 3.800 кревета, а осталих 13.600 кревета били су предвиђени за смештај рањеника и оболелих од осталих болести Након што је формирана 11. дивизија у њој су припремљене пољске и резервне болнице. Да би се решио проблем медицинског збрињавања тој дивизији придодате су, из 1. 2. 8. и 9. дивизије по једна пољска болница. Од те четири пољске болнице једна је претворена у дивизијску амбуланту 11. дивизије, а три друге наставиле су да функционишу као и до тада. Резервне болнице у саставу те дивизије нису формиране.
Пољске болнице имале су капацитет од по 200 кревета, а резервне болнице по 300 кревета, или укупно 7.400 кревета.
За лечење инфективних болесника адаптирано је 19 пољских болница са 3.800 кревета, а осталих 13.600 кревета били су предвиђени за смештај рањеника и оболелих од осталих болести.ДВИА, ф. 40,оп. 2, а.е. 1548, л. 1гръб
У свакој дивизији формирана је по једна пољска болница и једна резервна болница специјално намењена за збрињавање рањеника, са по једним хирургом и две пољске болнице специјализоване за инфективне болести, у којима су радили бактериолог специјалиста и хемичар и које су биле опремљене покретним бактериолошким и хемијским лабораторијама.
Након завршетка мобилизације у пољским болница била је следећа кадровска попуњеност:
114 лекара,
57 апотекара,
57 официра,
57 чиновника,
57 свештеника,
57 санитетских подофицира итд.ДВИА, ф. 40, оп. 2, а.е. 1548, л. 2.
У резервним болницама била је следећа кадровска попуњеност:
60 лекара,
20 апотекара,
20 официра,
10 зубара,
20 чиновника,
20 свештеника,
20 санитетских подофицира итд.
Због велике потребе за лекарима резервне болнице су све време рата радиле са свега по два лекара.
У првој фази мобилизације у саатву сваке од три армије основане су по:
две етапне армијске болнице са по 500 кревета и
једна евакуационо‐дистрибутивна болница са 1.000 кревета,
Укупно у три армије основано је шест етапних армијских болница и три евакуационо дистрибутивне болнице са 6.000 кревета. На по четку рата у оввим болницам радило је:
57 лекара,
18 апотекара,
9 официра,
9 зубара,
9 чиновника,
12 санитетских подофицира.12
Болнице по уласку Бугарске у рат Након уласка Бугарске у Први свестки рат у Софији је отворено 15 болница са 10.000 болесничких постеља,
пет болница са по 1.000 болесничких постеља
10 болница са по 500 болесничких постељ.
У осталим деловима Бугарске основане су 23 болниц са 6.300 болесничких постеља:
шест болница са по 500 болесничких постеља, осам болница са по 300 болесничких постеља девет болница са по 100 болесничких постеља,
У унутрашњости Бугарске било је укупно 16.300 болесничких постеља . Касније је број болница додатно повећан, што је довело и до повећања броја болесничких постеља, па је таку у Софији број болница нарастао на 16 са 18.000 болесничких постеља док се укупан број болница у осталим деловима зе Бугарске повећао на 42 са 3.000 кревата.Доц. др Иван, Петров БУГАРСКА ВОЈСКА У ВРЕМЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА (1914–1918), Југозападни универзитет Благоевград (Бугарска), стр. 39
Болнице током рата У току рата, због потребе за лекарима за рад у цивилним болницама у земљи, за новотворене болнице на новоприсаједињеним територијама, као и за новоформиране јединице, број лекара у етапним армијским болницама смањен је са пет на три, а у евакуационо‐дистрибутивним болницама са девет на пет. Са формирањем 4. армије формиране су и две нове етапне армијске болнице.
Тако је укупан број болница у Бугарској током Првог светског рата достигао бројку од 58, са укупним капацитетом од 51.000 болесничких постеља. ДВИА, ф. 40, оп. 2, а.е. 1548, л. 2гръб.
Иностране мисије Бугарској војсци и цивилном становнишптву медицинску помоћ пружале су следеће четири иностране санитетске мисије које су бринула о укупно о између 5.000 и 5.500 болесничких постеља у бугарским сталним војним болницама:ДВИА, ф. 40, оп. 2, а.е. 1548, л. 2гръб‐3.
мисија аустријског Црвеног крста, са три групе особља која се старала о 1.000 болесничких постеља мисија мађарског Црвеног крста са две групе особља о 500 болесничких постеља, мисија аустријског „Малтешког витешког реда” која је бринула о око 250 болесничких кревета. Немачка санитетска мисија са пет група особља старала се о између 3.700 и 3.900 постеља.
Санитетске транспортне колоне мини|Санитетски воз у Ћустендилу 1916. У току мобилизације при свакој дивизији формирана је по:
по једна санитетска транспортна колона састава 200 бичних воловских кола, три армијска санитетска воза.
Касније су формирана саниетска ауто‐одељења – по једно за сваку армију, свако са по 24 санитетска аутомобила, као и још три санитетска воза. На самом почетку рата бугарски Црвени крст такође је послао један санитетски воз, а након тога још два. Немачка и Аустроугарска такође су послале по један санитетски воз као помоћ бугарској армији.ДВИА, ф. 40, оп. 2, а.е. 1548, л. 3‐3гръб.
Епилог У току ратних година на фронту је умрло од различитих болести 24.750 бугарских војника.Доц. др Иван, Петров БУГАРСКА ВОЈСКА У ВРЕМЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА (1914–1918), Југозападни универзитет Благоевград (Бугарска), стр. 46
У току борбених дејстава рањено је око 150.000 а погинуло око 101.000 припадника бугарске војске.
Избугарске војске у периоду од 10. септембра 1915. до 31. августа 1918. године по разним основама дезертирало је 6.921припадника.
Референце
Литература
В. Крапчански, Г. Христов, Д. Възелов, И. Скачоков, Кратък обзор на бойния състав, организацията, попълването и мобилизацията на българската армия от 1878 до 1944 г. (София: 1961), 104 Щаб на войската, Военно-историческа комисия, Българската армия в световната война 1915 – 1918, том VIII, Подготовка на войната и Тутраканската операция, София 1943 Щаб на войската, Военно-историческа комисия, Българската армия в световната война 1915 – 1918, том IХ, Настъплението на III армия в Добруджа, София 1943 С. Тошев, г-л в зап., Действията на III армия в Добруджа през 1916 година., 1921 Ал. Кисьовъ, генерал майоръ, Генералъ Колевъ и действиета на 1. конна дивизия въ Добруджа презъ 1916 година, София 1928 Александър Ганчев, г.щ. полковник, Войните презъ третото българско царство, 4 книга – България в световната война 1915 – 1918 г.
Спољашње везе БЪЛГАРСКАТА АРМИЯ ПРЕЗ ПЪРВАТА СВЕТОВНА ВОЙНА, 1914 – 1918 Г.
Категорија:Историја медицине Категорија:Историја Бугарске медицине Категорија:Бугарска у Првом светском рату