Дијецеза Мезија (, ) била је управна област, односно дијецеза () у позном Римском царству. Основана је око 293. године, за време владавине цара Диоклецијана, као једна од дванаест првобитних дијецеза. Обухватала је следеће провинције: Крит, Ахаја, Тесалија, Стари Епир, Нови Епир, Македонија, Дакија Аурелијана, Мезија Прима, Дарданија и Превалитана. На челу управе налазио се царски намесник са титулом "викар" (), а главни град дијецезе био је Солун. Накнадно је подељена на две посебне дијецезе, које су добиле и нова имена: Дијецеза Дакија (северни део) и Дијецеза Македонија (јужни део). У науци постоје недоумице око тачног времена поделе. Поједини истраживачи сматрају да је та реформа извршена већ за време владавине цара Константина I, након 324. године, док се други опредељују за средину 4. века, односно за почетак владавине цара Валенса, пошто је подела изворно посведочена тек око 370. године, што значи да је била извршена раније.
Види још
Римске дијецезе Преторијска префектура Тетрархија Доминат
Референце
Литература
Спољашње везе Notitia Dignitatum
Категорија:Цивилне дијацезе Римског царства Категорија:Србија за време Римљана Категорија:Историја Црне Горе у старом вијеку Категорија:Историја Албаније у старом веку Категорија:Историја Грчке у старом веку Категорија:Историја Македоније у старом веку Категорија:Антика на тлу данашње Бугарске