мини|Соба за испитивање у полицијској станици у Швајцарској Испитивање (, такође и саслушање) је врста интервјуа коју спроводе припадници полиције, војна лица, обавештајне агенције, организоване криминалне групе и терористичке организације с циљем прибављања корисних информација, посебно оних које се односе на сумњу о извршеном кривичном делу. Испитивање може укључивати разноврсне технике, од успостављања пријатељског односа са субјектом до тортуре.

Технике Обмана Обмана може чинити важан део ефикасног испитивања. У Сједињеним Америчким Државама не постоји закон ни пропис који испитивачу забрањује да лаже о снази сопствених доказа, давању обмањујућих изјава или наговештавању да је осумњиченог већ теретио неко други. Видети судску праксу о превари и обмани (-{Frazier v. Cupp}-).

Године 2021. Илиноис је постао прва држава која је полицијским службеницима забранила да лажу малолетнике током испитивања.

Као што је већ напоменуто, питање обмане се традиционално посматра из перспективе испитивача који обмањује особу која се испитује. До 2000-их почеле су да се појављују информације у истраживачким студијама о ефикасним методама интервјуисања које се користе за прикупљање информација од особа које на скалама психопатологије остварују средње до високе скорове и које испољавају обмањивачко понашање према испитивачима.

Вербални и невербални знаци Главни циљ ове технике јесте да се истражи у којој мери се вербална и невербална обележја понашања лажова и оних који говоре истину мењају током узастопних испитивања. Показало се да лажови испољавају значајно мање осмеха, самоманипулација, пауза и скретања погледа него особе које говоре истину. Према Гранхагу и Стремволу, постоје три приступа невербалном обмањујућем понашању. Први је емоционални приступ, који сугерише да ће лажови мењати своје понашање у складу са сопственим емотивним осећањима. На пример, ако субјект лаже и почне да осећа кривицу, скренуће поглед. Други приступ је когнитивни приступ, који сугерише да лагање захтева више размишљања него говорење истине, што заузврат може довести до тога да лажов прави више грешака у говору. Коначно, приступ покушаја контроле сугерише да ће субјект који лаже покушати да изгледа наизглед нормално или искрено, те ће покушати да прилагоди своје понашање како би деловао уверљиво.

Добар и лош полицајац

мини|Омар Кадр чупа косу у фрустрацији током испитивања од стране канадских званичника у фебруару 2003. године Добар и лош полицајац је психолошка тактика која се користи у преговарању и испитивању, у којој тим од двоје испитивача заузима наизглед супротстављене приступе према субјекту. Један заузима непријатељско или оптужујуће држање, наглашавајући претње казном, док други заузима саосећајније држање, наглашавајући награду, како би убедили субјекта на сарадњу.

Ротирање испитивача У Народној Републици Кини, тактика „битке точкова“ (chelunzhan) подразумева „непрекидно и немилосрдно континуирано испитивање од стране више ротирајућих испитивача“.

Психоактивне супстанце Употреба дрога у испитивању је и неефикасна и незаконита. Скуп принципа за заштиту свих лица под било којим обликом притвора или затвора (усвојен од стране Генералне скупштине УН као резолуција 43/173 од 9. децембра 1988. године) забрањује „методе испитивања које нарушавају способност одлучивања или расуђивања“. Штавише, Светска медицинска асоцијација и Америчко медицинско удружење, на пример, забрањују учешће лекара у испитивањима.

Тортура

мини|upright|Полувешање осумњичених Уједињених Ираца од стране владиних трупа 1798. године Историја државне употребе тортуре у испитивањима у Европи траје више од 2.000 година. Рано је уочено да су информације изнуђене под присилом обмањујуће и непоуздане. У трећем веку нове ере, римски царски правник Улпијан приметио је да „не постоји начин да се дође до истине“ од оних који имају снаге да се одупру, док они који нису у стању да издрже бол „радије ће изговорити било коју лаж него је трпети“.

Употреба тортуре као истражне технике опала је успоном хришћанства јер се сматрала „супротном Христовим учењима“, а папа Никола I је 866. године забранио ову праксу. Међутим, након 13. века, многе европске државе попут Немачке, Француске, Португала, Италије и Шпаније почеле су да се враћају физичком злостављању у верске инквизиторске и секуларне истражне сврхе. До 18. века, све већи утицај просветитељства навео је европске нације да званично напусте државно санкционисано испитивање тортуром. До 1874. године Виктор Иго могао је уверљиво тврдити да је „тортура престала да постоји“. Ипак, у 20. веку ауторитарне државе попут Мусолинијеве фашистичке Италије, Хитлеровог Трећег рајха и Лењиновог и Стаљиновог Совјетског Савеза поново су почеле са овом праксом, и то у масовним размерама. Током Хладног рата, америчка Централна обавештајна агенција имала је значајан утицај међу светским силама у погледу техника тортуре кроз подршку антикомунистичким режимима.

По државама мини|Филмски сет собе за испитивање у јапанској полицији

Уједињено Краљевство Законско и подзаконско право, те различити правни преседани звани 'судска пракса', такође утичу на технике и процедуре испитивања. Један од првих покушаја британских судова да усмере и поставе стандарде за полицијске службенике при испитивању осумњичених било је проглашење 'Правила судија' (Judges' Rules) 1912. године од стране судија Одељења краљевског суда у Енглеској. Ова правила, иако нису закон, још увек имају тежину у Уједињеном Краљевству и Канади.

Утврђено је да је британско војно особље злоупотребило бројне технике током притварања осумњичених у Северној Ирској почетком 1970-их. Полицијска обмана током испитивања забрањена је у УК 1984. године доношењем Закона о полицији и кривичним доказима (PACE). Помак од принудних метода усмерених на признање настављен је развојем међународних оквира као што су Мендезови принципи ефикасног интервјуисања, који промовишу научно утемељене, непринудне праксе испитивања проистекле из корена PACE закона.

Сједињене Америчке Државе Полицијско испитивање У Сједињеним Америчким Државама, полицијска испитивања се спроводе унутар адверсарног система, у којем полиција настоји да прибави материјал који ће помоћи у осуђивању осумњиченог, а не да открије чињенице случаја. У том циљу користи се низ тактика.

Рид техника се широко користи од стране америчких полицијских службеника у сврху испитивања. Она укључује кораке за добијање признања и методе за откривање знакова обмане у говору тела осумњиченог. Техника је критикована јер се тешко примењује међу различитим културама и зато што изнуђује лажна признања од невиних људи. Пример је описан у анализи испитивања четрнаестогодишњег Лоренца Монтоје од стране полиције Денвера у јануару 2000. године, током истраге убиства 29-годишње Емили Џонсон.

Уставне заштите Пети амандман на Устав Сједињених Америчких Држава, који каже да нико не може бити приморан да „сведочи против самог себе“, забрањује полицији да присиљава осумњичене на давање самооптужујућих доказа.

Као резултат пресуде -{Miranda v. Arizona}-, полиција је дужна да осумњиченима током испитивања прочита њихова Мирадина права која им гарантује Пети амандман, као што су право на ћутање и право на браниоца. Уколико полиција пропусти да уручи Мирадина права, све изјаве дате током испитивања не могу се користити као доказ у судском поступку.

мини|Инквизиторска соба за мучење. -{Mémoires Historiques}- (1716)

Захтев за обавезно снимање испитивања у САД До 2000-их, растући покрет захтева обавезно електронско снимање свих испитивања у притвору у Сједињеним Америчким Државама. „Електронско снимање“ описује процес снимања испитивања од почетка до краја. Ово је у супротности са „снимљеним“ или „забележеним признањем“, које обично укључује само коначну изјаву осумњиченог. „Снимљено испитивање“ је традиционални термин за овај процес; међутим, како аналогно постаје све мање уобичајено, статути и научници овај процес називају „електронским снимањем“ интервјуа или испитивања. Аљаска, Илиноис, Мејн, Минесота, и Висконсин су једине државе које захтевају снимљено испитивање. Захтев за снимање у Њу Џерзију ступио је на снагу 1. јануара 2006. године. Масачусетс дозвољава судске инструкције пороти у којима се наводи да судови преферирају снимљена испитивања.Види -{Commonwealth v. DiGiambattista, 813 N.E.2d 516, 533–34 (Mass. 2004)}-. Нил Нелсон из полицијске управе Ст. Пола, стручњак за снимљена испитивања, описао је снимљено испитивање у Минесоти као „најбоље средство које нам је икада натурено“.

Види још Тајно испитивање Испитивање Садама Хусеина Тортура ФМ 34-52 Обавештајно испитивање Отпор испитивању Мендезови принципи ефикасног интервјуисања

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Спровођење закона Категорија:Технике испитивања