мини|десно|250п|Баклава мини|десно|250п|Баклава у бојама српске и турске заставе у турској посластичарници у Београду. мини|Иранска Баклава мини|Баклаве на Египатском базару у Истанбулу Баклава је врста врло слатког десерта пореклом из Турске. У ствари то је слатка пита која може имати и до 70 танких кора. Баклава је оријентална посластица популарна у нашим крајевима и околним земљама. Баклава је јело: српске, црногорске, босанске, македонске, бугарске, грчке и турске кухиње. Раније се правила искључиво у домаћинствима или у посластичарама а данас се може наћи и у продаји и у самоуслугама и мегамаркетима (прављена полуиндустријски).

Назив баклава потиче од турске речи -{baklava}- .

Основни састојци Купљене танке коре за питу или ручно прављене коре од брашна, јаја, млека, соде бикарбоне, гриза и пшеничног скроба. Фил (надев) : млевени ораси, млевени бадем, сецкани пистаћи, маслац или маргарин, суво грожђе, уље (зејтин)... Зачини: стругана кора лимуна, цимет, ванилин шећер... Сируп сличан шербету (шећер, мед, вода, сок од лимуна ...).

Припрема

Баклава се припрема на разне начине (слични рецепти) у зависности од састојака који се додају и врсте сирупа којим се преливају. Неке од врсте баклава су: турска баклава, грчка баклава, баклава са вишњама ...

Један од начина припремања :

Пећница (рерна) се загреје на око 200 степени.

У подмазан плех за печење се поређа један слој кора (купљених или прављених) а затим дода један слој фила (надева) претходно припремљен мешањем састојака - ораси, бадеми или лешници. После тога се ставља следећи слој кора па надева и тако неколико пута да би на врху остао један слој кора. Сложена баклава се исече ножем, на „кусове“ или „дилуме“Абдулах Шкаљић „Турцизми у српскохрватском језику", тј у облику ромба, замасти се растопљеним маслом или путером, стави у загрејану пећницу и пече док коре не добију браон боју и постану „крцкаве“.

За то време се припреми сируп од шербета (укувани вода и шећер) који треба да прокључа и кува се десетак минута.

По вађењу из пећнице баклава се прелије половином сирупа а касније остатком сирупа.

Баклава се служи парче по парче (на тацни) хладна а пре служења може се додатно прелити сирупом.

Историја Историја баклаве није довољно документирана и к њој се јавља цео ред етничких групација али је најверодостојније да је то турског порекла из Средње Азије и актуелна форма је била развијана у царској кухињи у палати Топкапи у Истанбулу.

Врионис је идентификовао (1971) старовековно грчке „гастрис“, „копте“ или „коптоплакос“ наведено у Деипоносопхисте (дело) као баклаву и назвао ју је „византијским фаворитом“. Ништа мање Пери (1994) показује да иако „гастрис“ садржи пуњење орасима и медом, да нема никакво тесто и уместо тога садржи мед и сезамову смесу слично као модерни „пастели“ или „халва“

Пери пак нагомилава доказе о томе да ово пециво је било створено од страна турско-татарског становништва у Средњој Азији и сматра да чланак који недостаје између слаткарским и слојевним пецивом који није садржао орахе и савременим закускама основаним на фило тесту какав је баклава је азербејџанско јело „баки паклавасхи“ која садржи слојеве теста и ораха. Традиционалне Узбекистанске „пускал“ или „иупка“ и Татарске „иока“, слатке и слане закуске „борекс“ припремљене из 10- 12 слојева теста су сигурно рани докази од слојевитих теста из турскотатарских региона.

Танко тесто и филе како се употребљава данас било је развијено највероватније у кухињама палате Топкапи. У ствари султан је сваких 15. дана у месецу нудио баклаву за рамазан поводом прославе са називом „Баклава алаи“

Остала тврђења говоре да је овај колач Малоазијског порекла и још из Месопотамије и био уведен из месопотамске кухиње међу исхрану од ораха и да Мухамад Хасан ал-Багдади пописује у својој кухарици из 13 века и да је то био популарни византијски десерт.

Један од најстаријих рецепата за врсту прото-баклаве је био нађен у кинеској куварској књизи-кувару 1330. године за династије Јуан под називом „гулах“ (Буел 1990).

Види још Пита Ђул пита Сува пита Торта Туфахије Тулумбе Шербет Боза Кадаиф Сутлијаш Урмашице Ратлук Алва Татлије Пекмез Џем

Референце

Литература

Милан Вујаклија, ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1991. година

Спољашње везе

Рецепт за турску баклаву, Кувар-Крстарица Рецепт за турску баклаву, Балканске кухиње Рецепт за баклаву, Рецепти Баклава заштићена као део турског културног наслеђа (Б92, 22. фебруар 2015)

Категорија:Пите Категорија:Македонска кухиња Категорија:Колачи Категорија:Турцизми Категорија:Слаткиши Категорија:Турска кухиња Категорија:Османска кухиња Категорија:Балканска кухиња Категорија:Азербејџанска кухиња Категорија:Иранска кухиња Категорија:Албанска кухиња Категорија:Грузијска кухиња Категорија:Египатска кухиња Категорија:Туниска кухиња