мини|Почетна позиција у Шаху Шаховско отварање је почетна фаза шаховске партије. Она обухвата првих 10 до 15 потеза партије у којима се фигуре стратешки уводе у игру (развијају). После отварања, у партији следи средишњица. Зависно од тога које се фигуре прве померају, шаховска отварања се деле на отворене, полуотворене и затворене игре.
Општа стратегија шаховских отварања Циљ отварања за оба играча је да развију шаховске фигуре, заузму централна поља и заштите краља. Бели играч има предност првог потеза. и он ће покушати да тиме стекне предност у отварању.
За играче који не владају теоријом шаховских отварања, корисно је да, као оријентацију, примене следећа „златна правила”: Запосести центар табле својим пешацима Развити лаке фигуре, прво скакаче, а онда ловце Рано се побринути за сигурно место за краља, што се постиже рокадом Сваком фигуром у отварању треба играти, у правилу, само једном Развити фигуре тако да су максимално ефикасне у контролисању шаховских поља (рецимо: -{Sb1–c3}- је повољније од -{Sb1–a3}-) Дама и топови улазе у игру обично после лаких фигура и рокаде Пешаке треба опрезно померати, јер они не могу да се крећу уназад
Ова правила нису апсолутна и постоје бројни изузетци.
Примери познатих шаховских отварања
Категорија Име Први потез (најчешћи наставак)отворене игре италијанска 1. -{e2–e4 e7–e5 2. Sg1–f3 Sb8–c6 3. Lf1–c4 (3. … Lf8–c5)}- шпанска 1. -{e2–e4 e7–e5 2. Sg1–f3 Sb8–c6 3. Lf1–b5}- шкотска 1. -{e2–e4 e7–e5 2. Sg1–f3 Sb8–c6 3. d2–d4}- Филидорова одбрана 1. -{e2–e4 e7–e5 2. Sg1–f3 d7–d6}- ловчево отварање 1. -{e2–e4 e7–e5 2. Lf1–c4}- краљев гамбит 1. -{e2–e4 e7–e5 2. f2–f4}- полуотворене игре француска одбрана 1. -{e2–e4 e7–e6 (2. d2–d4 d7–d5)}- Каро-Кан 1. -{e2–e4 c7–c6 (2. d2–d4 d7–d5)}- сицилијанска одбрана 1. -{e2–e4 c7–c5}- Пирчева одбрана 1. -{e2–e4 d7–d6}- модерна одбрана 1. -{e2–e4 g7–g6}- Аљехинова одбрана 1. -{e2–e4 Sg8–f6}- скандинавска одбрана 1. -{e2–e4 d7-d5}- затворене игре одбијени дамин гамбит 1. -{d2–d4 d7–d5 2. c2–c4 e7–e6}- прихваћени дамин гамбит 1. -{d2–d4 d7–d5 2. c2–c4 d5xc4}- индијска одбрана 1. -{e2–e4 Sg8–f6 2. c2–c4}- холандска одбрана 1. -{d2–d4 f7–f5}- енглеска одбрана 1. -{c2–c4 (1. … e7–e5}- или -{Sg8–f6}- или -{c7–c5)}- Ретијево отварање 1. -{Sg1–f3 d7–d5 2. c2–c4}- необична отварања пољско (орангутан) 1. -{b2–b4}- Ларсеново отварање 1. -{b2–b3}- Бирдово отварање 1. -{f2–f4}-
Најчешћа шаховска отварања у пракси
Бели играч најчешће игра -{1. е2–e4}-. До 20, века овај поез је сматран најлогичнијим отварањем. Совјетски велемајстор Раузер, један од најбољих играча 1930их, формулисао је изреку: „1. -{e4}- и бели добија“. Боби Фишер је једном изјавио: „Не знам шта би ми Бог одговорио на -{1. e4}-“. Пошто потез -{e2–e4}- најбоље истиче основну идеју отварања, он се препоручује ученицима шаха.
потез 1800–1900 1901–1935 1935–1998 отворене игре 1. e2–e4 e7–e5 64 % 31 % 15 % полуотворене игре 1. e2–e4 (без e7–e5) 23 % 20 % 35 % 1. -{d2–d4 d7–d5}- 10 % 28 % 15 % затворене игре 1. -{d2–d4}- (без -{d7–d5}-) 3 % 16 % 23 % остало 5 % 12 %
Ова статистика приказује еволуцију од симетричних отварања, ка асиметричним. У 19. веку је више од половине партија почињало са -{1. e2–e4 e7–e5}-. Као одговор на -{1. e2–e4}- развиле су се сицилијанска (-{1. … c7–c5}-) и Француска одбрана (-{1. … e7–e6}-). У ситуацији -{1. d2–d4}- најчешће се играју индијске варијанте (-{1. … Sg8–f6}-). Код јачих играча, постала је популарна и енглеска одбрана (-{1. c2–c4}-).John Watson: Secrets of modern chess strategy (Part 2: New ideas and the modern revolution). Gambit, London 1998; S. 93.
Референце
Категорија:Шаховска отварања