Почевши од 31. јула 2022. године дешава се заоштравање ситуације на северу Косова и Метохије услед одлуке Владе Републике Косово да укине лична документа и регистарске ознаке Србије на тој територији.
Позадина
Дана 22. септембра 1991. године Албанци су прогласили квази државу Републику Косово, која је настојала да успостави паралелне политичке институције насупрот онима Аутономне Покрајине Косово и Метохија којима је управљала Република Србија. Народна Социјалистичка Република Албанија је 22. октобра 1991. признала Републику Косово и тима постала једина држава која је признала њену независност. Република Косово је укинута 1999. године по потписивању Кумановског споразума и усвајања Резолуције Савета безбедности ОУН 1244 и окончању рата на Косову и Метохији, након чега се повукла српска војска и полиција и успостављена је контрола УНМИК, као и КФОР вод вођством НАТО-а.
Године 2008. Албанци су једнострано прогласили независност Косова од Србије. Север Косова и Метохије, део који већински насељавају Срби, у великој мери се противи независности Косова, а пре Бриселског споразума из 2013. одбило је да прихвати и призна његову независност. Према Бриселском споразуму, Заједница српских општина требало је да буде формирана до 2016. године, али је Влада Републике Косово замрзнула тај договор 2015. године, а Уставни суд га прогласио неуставним.
Године 2011. закључен је споразум између Србије и привремених институција самоуправе о коришћењу неутралних докумената и регистарских таблица ознаке КС за грађане Косова и Метохије. Влада Републике Косово је 2021. једнострано укинула споразум и захтевала од свих грађана да пређу на њене сопствене регистарске таблице ознаке РКС, те усвоје личне документе које издаје Република Косово. Као рок је дала 1. август 2022. године, а након тога би српски држављани који улазе на територију Косова и Метохије добијали документа о улазу-излазу, док би сва српска документа била неважећа.
Хронологија 2022. Јул Војска Србије је 31. јула стављена у стање приправности, а српски цивили на северу Косова и Метохије почели су да постављају барикаде. КФОР, предвођен НАТО-ом, послао је трупе да патролирају улицама. Истовремено, Косовске безбедносне снаге су затвориле административне прелазе са Србијом. Министар спољних послова Србије Никола Селаковић рекао је да Република Косово „припрема пакао [Србима] у наредним данима”. Члан Српске напредне странке Владимир Ђукановић изјавио је да ће Србија наводно бити принуђена да крене у „денацификацију Балкана” након једностраних акција Републике Косово. Према писању листа Данас, у северној Косовској Митровици и Зубином Потоку укључене су сирене за ваздушни напад.
Министарство одбране Србије саопштило је: „Поводом великог броја дезинформација које у етар намерно пласира приштинска администрација и које се шире путем лажних налога на друштвеним мрежама и појединих интернет сајтова, а у којима се наводи како је тобоже дошло до некаквих сукоба Војске Србије и такозване косовске полиције, Министарство одбране саопштава да Војска Србије за сада није прелазила административну линију и није ни на који начин улазила на територију Косова и Метохије.” Председник Србије Александар Вучић изјавио је да Србија „никада није била у комплекснијој и тежој ситуацији (на Косову и Метохији) него што је данас”.
Према незваничним подацима, пуцано је из аутоматског оружја у близини Новог Пазара. Србија је објавила рањавање човека на прелазу Јариње, али је Република Косово демантовала ову информацију.
Август Влада Републике Косово је 1. августа, после преговора са представницима САД и ЕУ, привремено одложила забрану српских докумената до 1. септембра. Полиција Косова је 6. августа саопштила да је нападнута једна од њихових патрола у близини административне линије.
Високи представник Европске уније за спољне послове Жозеп Борељ је 18. августа саопштио да су преговори између Србије и Републике Косово уз посредовање ЕУ доведени у питање. Усред растућих тензија, НАТО је распоредио додатне снаге КФОР-а на северу Косова и Метохије.
Председник Србије Александар Вучић је 21. августа обећао да ће Србија бранити Србе на Косово и Метохији уколико КФОР то не учини. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је изјавио да је НАТО „спреман да интервенише” уколико се ситуација на Косову и Метохији погорша.
На интернету су се појавили различити видео-снимци који приказују пребацивање војне опреме и возила Србије на административну линију након појачаних тензија.
Дијалог између Србије и Републике Косово, уз посредовање ЕУ, 27. августа решио је спор у вези са личним документима. Србија је пристала да укине документе за улазак и излазак за носиоце личних докумената Републике Косово, док се Република Косово обавезала да ће се уздржати од спровођења претходно најављених мера за носиоце српске личне карте. Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је питање личних докумената „мали проблем”, те да је питање регистарских таблица „много компликованије”.
Октобар Влада Републике Косово, под притиском САД и ЕУ, поново је пристала да одложи замену регистарских таблица са 1. септембра на 31. октобар. Званичници Републике Косово игнорисали су даље позиве западних земаља на десетомесечно одлагање примене ових мера.
Лидер Срба на Косову и Метохији Горан Ракић је 27. октобра, у одговору на ту најаву, изјавио: „уколико Косовске безбедносне снаге, специјалне јединице полиције и било ко други крене да одузима нашу имовину, а наша имовину су управо и те таблице и та возила, искористићемо сва средства и демократским, мирним путем пружити отпор и биће то отпор народа”.
Председник Србије Александар Вучић рекао је да су „тешка времена пред нашим народом” на питање шта ће бити по истеку рока 1. новембра.
Новембар thumb|300x300п|Једна од база Војске Србије која се налази у близини административне линије са КиМ Министарство одбране Србије је почетком новембра саопштило да је неколико дронова ушло у ваздушни простор Србије са простора Косова и Метохије. Министар одбране Милош Вучевић рекао је да је председник Александар Вучић, који је и врховни командант Војске Србије, издао наређење да се „елиминишу” све беспилотне летелице које уђу у ваздушни простор Србије, те да се Војска стави у стање приправности.
Дана 2. новембра по подне оборен је дрон изнад касарне Војске Србије у граду Рашки. Министарство одбране Србије тада је објавило: „Јединице Војске Србије су данас у поподневним часовима, након правовременог откривања и праћења, неутралисале комерцијални дрон који се кретао из правца Копаоника ка Рашки. Дрон је оборен применом мера електронског ометања, у непосредној близини војних објеката у гарнизону Рашка.”
Српски политички представници најавили су 5. новембра повлачење свих Срба из владиних институција Косова, укључујући општинске управе, судове, органе за спровођење закона и косовски парламент у знак протеста због недавних мера. Припадници Полиције Косова српског порекла су накнадно преношени на телевизији како подносе оставке, док је неколико хиљада српских демонстраната у северној Косовској Митровици захтевало формирање Заједнице српских општина и хитно поништење нове политике дозвола.
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је 6. новембра да је одбијен предлог Француске и Немачке којим се Србији нуди бржи пут ка чланству у ЕУ у замену за чланство Републике Косово у Уједињеним нацијама, уз образложење да „полази од преседана да је независност Косова већ готов закључак” и да „Србија то не може да прихвати”.
Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је босанскохерцеговачки ентитет Република Српска „спреман да помогне српском народу на Косову, чак и преко својих могућности”.
Председник Владе Републике Косово Аљбин Курти оптужио је Србију за „саботажу” и позвао Србе да „не бојкотују или напуштају косовске институције”.
Децембар Дана 7. децембра, два џипа КФОР-а ушла су у двориште обданишта „Наша радост” у Лепосавићу. Запослени који су их приметили изашли су на главни улаз вртића, али припадници Кфора, који су након уласка у двориште изашли из џипова, нису желели да комуницирају са њима. Како су запослени вртића рекли, то се догодило у тренутку када су деца спавала. Регионалне команде Исток из САД извршили су оперативну безбедносну дужност и својим возилима случајно ушли на паркинг обданишта у Лепосавићу. Сутрадан, 8. децембра у дворишту истог обданишта су се појавила оклопна возила специјалних јединица приштинске РОСУ полиције.
Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је 9. децембра да је Србија близу могућег распоређивања својих трупа на северу Косова и Метохије након што је тврдила да су животи српске мањине тамо „угрожени” и да КФОР, предвођен НАТО-ом, „не успева да их заштити”. Истог дана, Срби су блокирали путеве, а пријављена је и пуцњава.
Дана 10. децембра, Срби су наставили да блокирају путеве на северу Косова и Метохије, укључујући два гранична прелаза користећи грађевинску опрему, пољопривредна возила и возила хитне помоћи и камионе које је донирала Европска унија. Те ноћи, патролно возило ЕУЛЕКС-а нападнуто је шок гранатом у близини места Рударе. Жозеп Борељ је осудио напад наводећи да „ЕУ неће толерисати нападе на ЕУЛЕКС или употребу насилних, кривичних дела на северу” и захтевао да се уклоне барикаде. НАТО је такође осудио напад. Напад је уследио након ранијег напада на патролно возило Полиције Косова 8. децембра у коме је повређен један полицајац. Истог дана припадници Полиције Косова ухапсили су на административном прелазу Јариње Дејана Пантића, бившег припадника ове полиције који је 5. новембра заједно са колегама напустио ову институцију, а који је до тада био ангажован у станици у Косовској Митровици.
Председник Српске листе Горан Ракић саопштио је 11. децембра да на „основу информација које имају, Аљбин Курти ће вечерас на север Косова послати до зуба наоружане РОСУ и остале јединице да прогони српски народ и спроводи Олују”. Ракић је позвао КФОР да спречи упад РОСУ на север Косова и Метохије, подсећајући да је њихово присуство на овим просторима противно свим споразумима на снази. Амбасаде САД и Уједињеног Краљевства су исти дан позвали да се одмах уклоне блокаде путева на северу. Срби су у ноћи између 11. и 12. децембра и даље остали на барикадама у Рудару на северу Косова, а ситуација је била мирна. Председник Српске листе Горан Ракић саопштио је да је, због комплексности ситуације на КиМ, формиран Кризни штаб који ће редовно извештавати о ситуацији на терену.
Дана 12. децембра, министар одбране Милош Вучевић изјавио је да је Србија спремна да, ако затреба, пошаље војнике на КиМ, али да је пре свега посвећена миру и дијалогу и да ће покушати све да уради да се тражи политички договор. Он је нагласио да Србија има право да тражи активирање те клаузуле и да тражи повратак својих снага. Ухапшеном Дејану Пантићу из Северне Митровице Специјално тужилаштво Основног суда у Приштини одредило је меру притвора од 30 дана, у периоду од 10. децембра до 9. јануара 2023. године. Неколико стотина људи окупило се 12. децембра у Београду, испред храма Светог Саве, на протесту „подршке Србима“ на Косову. Протест је најављен на друштвеној мрежи Телеграм, групама десничарских организација у Србији.Protest podrške kosovskim Srbima u Beogradu, organizatori anonimni
Заузимање српских институција Дана 14. децембра, уз присуство бројних припадника тзв. Косовске полиције у згради општине у Северној Митровици одржана је седница скупштине на којој су новоименовани одборници положили заклетве, а за председника је изабран Неџат Угљанин. Тиме је фактички општина Северна Митровица предата Албанцима, односно, они су преузели управљање општином након што су представници Српске листе, по налогу СНС власти напустили институције, а потом ЦИК донео одлуку да Албанце именује за одборнике.Албанци насилно преузели власт у Косовској Митровици, Неџат Угљанин председник општине