Шпанска армада ( — „Велика и Најсрећнија морнарица“; такође позната и као Непобедива армада), била је шпанска флота која је требало да 1588. године изврши инвазију на Енглеску и којом је командовао Алонсо де Гузман ел Буено (), 7. војвода од Медине Сидоније.

Упркос општем мишљењу да је овој флоти назив „Непобедива армада“ дао сам краљ Филип II, истина је да је име потекло од самих Енглеза. Наиме, Шпанци су у то доба своју Армаду називали „Великом армадом“ (), „Енглеском армадом“ () или „Енглеским подухватом“ ().Pérez Samper, Mª de los A.El dominio de los mares. La Armada Invencible. National Geografic. Historia. Num. 1. pp. 90–99 Име се први пут појавило у памфлету државног секретара краљице Елизабете, Вилијама Сесила, који се појавио након пораза Шпанаца и у ком је Сесил говорио о шпанској флоти на саркастичан начин називајући је шпанском непобедивом флотом (). Овај апелатив се првобитно ширио као подсмех, међутим како је време пролазило, почео је да се схвата у свом правом значењу.

Краљ Филип II од Шпаније је био ожењен енглеском краљицом Мери I од Енглеске. Након њене смрти, односи између Енглеске и Шпаније су се нагло погрошали због политике коју је водила њена наследница краљица Елизабета I. Циљ ове инвазије је био да се спречи даља помоћ Енглеске Уједињеним холандским провинцијама које су тада биле део Шпанске Холандије, као и спречавање даљих напада енглеских корсара на шпанске поседе у Америци и галије које су превозиле злато. Шпански краљ је имао подршку папе Сикста V.

Армада је прво имала веома искусног команданта, Алвара де Базана, 1. маркиза од Санта Круза, али он је умро фебруара 1588, тако да је Медина Сидонија заузео његово место. Флота је кренула са 22 ратна брода Шпанске краљевске морнарице и 108 трговачких бродова адаптираних за борбу (укупно 130). Намера је била да се пређе Ламанш, да се укотви у Фландрији где је војвода од Парме чекао спреман за инвазију на југоисточну Енглеску.

Армада је постигла свој први циљ и укотвила се у Северном мору недалеко од Гравелина, на морској граници између Француске и Шпанске Холандије. Док су чекали на успостављање комуникације са војском војводе од Парме, енглески ратни бродови су осули паљбу по шпанским бродовима, натерали их да дигну сидра и напусте место састанка са Пармом. Армада је успела да се регрупише и повуче на север, док су је прогонили енглески бродови. Повратак у Шпанију је такође био погубан — снажне олује су флоту скренуле са курса и више од 24 брода је настрадало на северној и западној обали Ирске, док су преживели нашли уточиште у Шкотској. Флота је изгубила око 50 пловила од почетних 22 галије и 108 наоружаних трговачких бродова.

Ова битка је била једна од највећих битака у англо-шпанском рату вођеном између 1585. и 1604. године.

Референце

Литература

-{The Armada, Garrett Mattingly, Houghton Mifflin, Boston,}- 1959 .}- .

.

.

.}-

C. Martin & G. Parker.

. -{Richard Bagwell, Ireland under the Tudors vols. 2 & 3 (London, 1885-1890)}- -{John O'Donovan (eds) }- . -{T.P.Kilfeather Ireland: Graveyard of the Spanish Armada (Anvil Books,}-) 1967 . .}- -{Historic Bourne etc., J.J.Davies (1909)}- -{Chambers Biographical Dictionary, J.O.Thorne. (1969) ISBN 550-16001-9}-

Спољашње везе

-{English translation of Francisco de Cuellar's account of his service in the Armada and on the run in Ireland}- — a learning resource and teachers notes from the British Library — an essay by M. G. Sanchez

Категорија:Англо-шпански ратови Категорија:Поморске битке Категорија:1588.