Роберто Визијани, (Шибеник, 9. априла 1800 – Падова, 4. маја 1878), италијански лекар и ботаничар. Дугогодишњи професор универзитета и доживотни управник ботаничке баште у Падови.

Његов главни рад је Флора Далмације (Flora Dalmatica, 1842, 1847. и 1850). Познат по природњачком раду у западном Балкану и личном пријатељству са Јосифом Панчићем.

Биографија Рођен је у Шибенику 1800. године, где је завршио основну школу, а у Сплиту гимназију.Roberto de Visiani – Breve biografia. Museo di Storia Naturale Trieste Ту се упознао са познатим књижевником и каснијим политичарем у Италији Николом Томазео. Уписао је 1817. студију медицине у Падови, где је 1822. постао доктором. Због посебног занимања за ботанику, примљен је за асистента професора ботанике на универзитету, и на том се положају задржао четири године. Иако му је понуђено продужење уговора одлучио се за повратак у Далмацију, где је најпре био приватни лечник, а касније чиновник у Дрнишу, Котору и Будви (1826-1835). Цело време боравка у Далмацији се уз лечничке обавезе интензивно бавио проучавањем флоре.

Када је 1835. у Падови остала упражњена катедра ботанике, конкурисао је и постављен за професора ботанике и за управитеља Ботаничког врта у Падови. На том положају задржао се преко 40 година (од 1836. до краја живота). Под руководством Роберта де Визијанија, Ботаничка башта Падове је проширена да прими бројне нове врсте из целог света. Настављајући рад својих претходника допринео је садњом кедрова, борова, магнолија, а извео је и брежуљке с кривудавим стазама у енглеском стилу. Током рада у институцији знатно је допринео развоју хортикултуре. За истраживање оплодње код биљке Vanilla planifolia (извор зачина ванилија), награђен је златном медаљом Хортикултурног друштва у Бечу. Такође, у част 300. годишњице оснивања ботаничког врта, 1845. је организовао прву изложбу цвећа у тадашњој Ломбардско-венетској краљевини.

Заједно са својим учеником Андреом Масалонгом први је у Италији проучавао фосилне биљке. Бавио се мекушцима и рибама, али ипак му је највећи генерални допринос на подручју флористике. Његов хербар данас се чува у Универзитету у Падови (PAD).

У мају 1877. због нарушеног здравља поднео је оставку на све функције, преминуо је у Падови 4. маја 1878. године.

Градски парк у његовом родном Шибенику носи име по Визијанију. Током свог живота никада није заборавио свој родни град, подржавајући га много пута. Године 1863. донирао је велику суму за проширење и модернизацију локалне болнице коју је основао његов отац 1807. године. У истом граду је и сахрањен.Na današnji dan 1878. godine umro Robert Visiani. Grad Šibenik (09. 03. 2013.)

Допринос ботаници мини|Flora dalmatica, 1842. Визијанијево животно дело је Флора Далмације (Flora Dalmatica) у коме се дотакао мало и флоре Црне Горе и Херцеговине.

Написао је дело „Flora Dalmatica” у три велика тома (прво издање у Лајпцигу). У њој је обрадио више од 2500 биљних врста и нижих таксономских јединица према Линеовом методу. По први пут је описао 60 врста и 5 нових родова биљака. По препоруци Антуна Дробца у дело је уврстио и по први пут описао сва физиолошка обиљежја биљке далматински бухач.Perić, Ivo, , Matica hrvatska, Zagreb, 1997., , str. 41 У овом раду писао је не само научне него и хрватске називе биљака.

Учествовао је и у проучавањима флоре кнежевине Србије, па је заједно са Јосифом Панчићем издао три свеска нових српских биљака (Plantae serbicae. Венеција, 1862-1870). Почасни је члан Српског ученог друштва од 8. јануара 1867.Краћа биографија на сајту САНУ.

По њему су назване биљке Визијанијев врисак (Satureja visianii), Визијанијева оштрика (Onosma visianii) и Визијанијева модричица (Asperula visianii). У околини Клиса пронашао је ендемску биљку Далматинско звонце (Edraianthus dalmaticus). Биљка такође названа у његову част Визијанијево птичје млеко (Ornithogalum visianicum) jе биљни ендем из Хрватске, који је IUCN 2018. прогласио изумрлим.All the Species Declared Extinct This Decade, приступљено 28. августа 2022. Следећи родови биљака такође су названи у част Визијанија: Visiania DC., 1844 [= Ligustrum L., 1753] и Visiania Gasp., 1844 [= Ficus L., 1753].

Главне публикације

— 3 vols. — 3 vols.

— 3 vols.

Дела доступна електронски

Референце

Литература

Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка (уред. Н. Кошанин), Београд, 1924. J. Панчић: Гласник СУД 47 (1879) стр. 312-315

Спољашње везе Биографија са фотографијом, на сајту Хрватска енциклопедија, мрежно издање. Лексикографски завод Мирослав Крлежа, 2021. Приступљено 28. 8. 2022.

Категорија:Италијански ботаничари Категорија:Италијански биолози Категорија:Научници XIX века Категорија:Рођени 1800. Категорија:Умрли 1878. Категорија:Шибенчани Категорија:Италијани у Хрватској