Андрија Андра Милојевић (Неготин, 1862—Београд, 1908) био је српски коњички капетан прве класе и војни писац, аутор монографије “За отаџбину 1804–1904”.
Биографија Андрија Милојевић, звани Андра рођен је 1862. године у Неготину у занатлијској породици, од мајке Христине и оца Јакова, абаџије и бившег општинског пандура. Основну школу завршио је у родном месту, а први разред гимназије у Алексинцу. Напустивши школовање вратио се у Неготин и посветио се трговини. Као трговачки помоћник 1881. ступио је добровољно у активну војну службу где се врло брзо истакао.
Радна каријера Већ 1882. постаје коњички каплар у Краљевој гарди, 1883. унапређен је у поднаредника, а 1885. у наредника. Као наредник учествује у српско–бугарском рату 1885–1886. као пратња краља Милана Обреновића са полуескадроном Краљеве гарде. У чин коњичког поручника унапређен је 13. априла 1891. Од 1895. до 1897. био је вршилац дужности благајника Краљеве гарде. Године 1896. унапређен је у чин коњичког капетана друге класе, а указом краља Александра Обреновића од 22. фебруара 1898. постао је коњички капетан прве класе. Године 1897. постављен је за ађутанта команде Краљеве гарде и ту је дужност обављао до смрти 1908.
Смрт Андрија Милојевић био је ожењен Видосавом, ћерком београдског професора Васе Даниловића и са њом имао ћерку Загорку и сина Боривоја. Под неразјашњеним околностима извршио је самоубиство службеним пиштољем 28. маја 1908. у Београду.
Дела Поред војне каријере Андрија Милојевић бавио се и персоналном историјом српске војске, биографијама погинулих и умрлих ратника, војвода и вођа Првог и Другог српског устанка, официра српске војске али и официра– српских добровољаца из других земаља у српско–турским ратовима 1876–1878. и српско–бугарском рату 1885–1886. објављујући у часопису “Узданица”. Године 1904. публиковао је монографију “За отаџбину 1804–1904” у издању уредништва војно–стручног часописа “Ратник”, на око 500 страна са више од 300 биографија, межу којима су и Хајдук Вељко Петровић и генералштабни мајор Стеван Велимировић.
Одликовања На предлог министра војног, краљевим указом, 2. августа 1893. године одликован је Медаљом за војничке врлине. Био је носилац Споменице рата 1885–1886. односно Споменице Краљеве гарде а одликован је и орденима Таковског крста петог реда и Светог Саве четвртог реда.
Референце
Категорија:Рођени 1862. Категорија:Умрли 1908. Категорија:Неготинци Категорија:Официри Војске Краљевине Србије Категорија:Носиоци Ордена Карађорђеве звезде