Шанчеви из Првог српског устанка на Делиграду (шанчеви — ровови), подигнути су 1806. године у циљу одбране устаничке Србије од Турака као стратешка места, погодна за осматрање и чување, али и за одбрану од напада непријатеља. Уврштени су у листу заштићених споменика културе Републике Србије (ИД бр. ЗМ 8).
Историја мини|лево|Остаци шанчева делиградског утврђења Шанчеви из Првог српског устанка налазе се на вашаришту у Делиграду, у порти цркве у селу Јасењу. Делиградско утврђење чинило је огромну препреку турском надирању низ Мораву, односно на правцу Ниш - Београд. Делиградски шанчеви су представљали снажан фортификациони објекат, којим су српски устаници контролисали алексиначку долину. У време турске офанзиве 1806, постојала су само два редута, шанац војводе Илије Барјактаревића и Топољак. Устаници су остварили велике победе над непријатељском војском 1806. и 1807. Иако Турци нису могли да освоје Делиград, након чегарске катастрофе, 1809. године, благодарећи огромној надмоћности у људству опколили су га и продужили надирање ка Ћуприји. Посада се после дуготрајне опсаде пробила и повукла преко Мораве. После пропасти Србије 1813. године Делиград се држао јуначки још пуних 15 дана. Цео шанац био је у облику правоугаоног троугла са побијеним палисадима, четири бастиона за топове и две гвоздене капије. Унутар шанца биле су земунице, за људе и коње, покривене са два реда балвана. Шанчеви су делимично сачували аутентичност.
Спомен црква На делу Карађорђевог шанца 1933. године, подигнута је црква са спомен костурницом, посвећена је изгинулим ратницима у биткама вођеним у Првом српском устанку, а у којој су сахрањени посмртни остаци Срба и Руса изгинулих од 1804. до 1918. године.
Црква посвећена Арханђелу Михаилу и Арханђелу Гаврилу, задужбина је Одбора госпођа „Кнегиња Љубица”, а подигнута је пројекту ју архитекте Момир Коруновић, према плану цркве у Штимљу. Темељи храма су свечано освештани на Крстовдан 1930. године. Један од ктитора био је и краљ Александар I Карађорђевић који је поклонио звоно и иконостас. Црква је завршена и освећена 12. маја 1935. године. Грађена је од 1933. до 1935. године у традиционалном српско византијском стилу од армираног бетона, са куполом и крстом. Необично је складног облика и сматра се једним од најуспелијих Коруновићевих пројеката. Током 2003. и 2004. године извршена је реконструкција дела шанца и изведени су конзерваторско рестаураторски радови на цркви.
Шанчеви
Делиград је био комплекса шанчева између Алексинца и Ражња. Највеће утврђење било је неправилног правоуглог троугла, са бастионима на којима су били топови скинути са Смедеревске тврђаве. Имао је грудобран и палисаде. Градио га је инжењер Вуча Жикић. Данас је од Делиграда остао само мали сегмент са грудобраном високим око два метра и дебелим палисадима.
Битка на Делиграду
Бој на Делиграду у Првом српском устанку одиграо се 3. септембра 1806. године. Сукобиле су се српска војска под вођством Карађорђа и турска војска коју је предводио Ибрахим паша. Епилог борбе за слободу Србије десиће се седам деценија касније на Берлинском конгресу 1878. године.
Види још Шанчеви из Првог српског устанка на Иванковцу Први српско-турски рат Битка на Делиграду (1813) Бој на Иванковцу
Референце
Литература
Спољашње везе
После Варварина ученици оживели и скоро заборављени Делиградски бој
Информациони систем Списак свих споменика
Категорија:Знаменита места од великог значаја у Србији Категорија:Споменици Српској револуцији Категорија:Први српски устанак Категорија:Грађевине у Алексинцу