Западни степски сточари

мини|усправно=1.2|Приказ праваца сеоба Индоевропљана од 4000 до 1000 пре нове ере према широко прихваћеној курганској хипотези. Верује се да је овим сеобама по великом делу Евроазије раширено западностепско-сточарско порекло и индоевропски језици.

Западни степски сточари (ЗСС) је назив коришћен у археогенетици за посебну предачку компоненту која је први пут откривена код особе која потиче из доба енеолита, чији су остаци пронађени у Понтско-каспијској степи, а која је касније откривена у древним популацијама које су припадале хвалинској, средњостошкој и култури јамног гроба. У данашњим европским и јужноазијским популацијама ова предачка компонента има значајан удео. Често су у употреби изрази јамно (јамнаја) порекло, порекло повезанао са јамним, степско порекло и порекло повезанао са степским.

Сматра се да западни степски сточари потичу од источних ловаца-сакупљача (ИЛС) који су се мешали са кавкаским ловцима-сакупљачима (КЛС), а ЗСС компонента представља мешавину ИЛС и КЛС предачких генетских компоненти у приближно једнаким размерама (ИЛС око 60% и КЛС око 40%), са већим доприносом Y-ДНК хаплогрупа наслеђених од ИЛС мушкараца. Y-ДНК хаплогрупе које се јављају код западних степских сточара нису униформне, носиоци културе јамног гроба су углавном припадали хаплогрупи R1b-Z2103, док је мањи део припадао хаплогрупи I2a2, а носиоци старије Хвалинске културе су такође углавном припадали R1b хаплогрупи, али и R1a, Q1a, J и I2a2, док су носиоци касније културе импресо керамике (са високим уделом ЗСС генетске компоненте) углавном припадали хаплогрупи R1b у најранијим узорцима, а у каснијим хаплогрупи R1a-M417.

Око 3000 године пре нове ере, носиоци културе јамног гроба или блиско сродне скупине, која је имала висок удео ЗСС порекла и око 10-18% удела порекла од раних европских земљорадника (РЕЗ), започела је масовну сеобу којом се проширила по Евроазији. Већина савремених лингвиста, археолога и генетичара сматра да је ова сеоба повезана са ширењем барем неких индоевропских језика. Порекло од ЗСС из овог периода се често назива степско порекло из раног и средњег бронзаног доба (СПРСБД).

Ова сеоба је повезана са пореклом носилаца културе линеарне керамике, који су имали око 75% ЗСС порекла и пореклом носилаца културе звонастих пехара („источна грана“), који су имали око 50% ЗСС порекла. Међутим, веза између ових скупина није у потпуности разјашњена. () Експанзија ЗСС је резултирала скоро потпуним нестанком Y-ДНК Раних Европских Земљорадника (РЕЗ) из европског генетског резервоара, и значајном променом културног и генетског пејзажа Европе. Током бронзаног доба, носиоци културе линеарне керамике, који су имали примесу порекла од староседелаца средње Европе, започели су повратну сеобу у степу, где су створили синташтинску културу, а порекло од ЗСС из овог периода назива се степско порекло из средњег и касног бронзаног доба (СПСКБД) или синташтинско порекло. Носиоци андроновске културе и срубне културе, пренели су СПСКБД у средњу и јужну Азију заједно са индоиранским језицима, оставивши дуготрајно културно и генетско наслеђе.

Данашње становништво Европе је у највећој мери резултат мешања западних ловаца-сакупљача, источних ловаца-сакупљача и западних степских сточара. У Европи удео западних степских сточара је највећи међу Норвежанима, око 50%, док у јужној Азији достиже врхунац код народа Калаш, такође око 50% према једном извору, док се према другом извору креће око 30%.

Резиме студија објављених у журналима Нејч'р и Сел 2015. мини|усправно=2|Сеоба носилаца културе јамног гроба и њихових сродника, према Ентонију (2007), (2017); Нарасимхану (2019); Нордквисту и Хејду (2020): Резиме неколико генетских студија објављених у журналима Нејч'р и Сел 2015.: Удео гена наслеђених од Западних Степских Сточара је „нижи у јужној Европи, а виши у северној Европи”, чији становници у просеку имају око 50% западностепско-сточарског порекла; Западностепско-сточарско порекло је повезано са сеобом носилаца културе јамног гроба око 3000. п. н. е.; У Европи 3. миленијума пре нове ере (и праисторијској Европи уопште) су се дешавале велике и брзе промене, које су укључивале велике сеобе и замена становништва; Сеоба носилаца културе јамног гроба је повезана са ширењем индоевропских језика; Од куге, болести коју узрокује бактерија Yersinia pestis и која потиче из евроазијске степе, људи су умирали у Европи и у 3. миленијуму п.н.е; Научници су закључили да је међу носиоцима културе јамног гроба постојала највећа икад забележена генетска селекција повезана са стасом.

Студије

Велика сеоба са степе је довела до појаве индоевропских језика у Европи Хак и сарадници су открили да су носиоци културе јамног гроба мешаног порекла и да потичу од Источних Ловаца-сакупљача и друге непознате популације. Утврђено је да -{Y}--ДНК свих седам испитаних мушкараца припада субклади -{R-M269}- хаплогрупе -{R1b}-. -{R1b}- је раније откривен међу ИЛС који су живели северније.

У студији је откривено да су тестирани појединци који су припадали култури линеарне керамике били приближно 75% ЗСС порекла, и да потичу од носилаца јамне културе или генетски сличне популације која се мешала са Европљанима средњег неолита. Ово је сугерисало да су носиоци јамне културе или блиско сродно становништво кренули у масовну сеобу око 3.000 година пре нове ере, што је вероватно играло улогу у ширењу бар неких индоевропских језика у Европи. У том тренутку, Y-ДНК хаплогрупе уобичајене међу Раним Европским Земљорадницима (РЕЗ), као што је -{G2a}-, нестају скоро у потпуности у Средњој Европи, а замењују их ЗСС/ИЛС очинске хаплогрупе које су раније биле ретке (-{R1b}-) или непознате (-{R1a}-) у овој области. Удео хаплогрупа -{mt}-ДНК Раних Европских Земљорадника се такође значајно смањује, а повећава се удео хаплогрупа ЗСС, што сугерише да су у ширењу носилаца културе јамног гроба учествовали и мушкарци и жене. Након завршетка ширења носилаца културе јамног гроба дошло је до поновног повећања удела РЕЗ и ЗЛС порекла у Средњој Европи, јер је то откривено у узорцима који потичу од носилаца културе звонастих пехара и њихових наследника носилаца уњетичке културе. Носиоци културе звонастих пехара су имали око 50% ЗСС порекла.

Све данашње европске популације могу се моделирати као мешавина ЗЛС, РЕЗ и ЗСС. ЗСС порекло је чешће у северној Европи него у јужној Европи. Од данашњих популација испитаних у студији, установљено је да Норвежани имају највећи удео ЗСС порекла, који међу њима прелази 50%.

Популациона геномика Евроазије бронзаног доба Алентофт и сарадници су 2015. испитали Y-ДНК пет мушкараца који су припадали култури јамног гроба. Четири мушкарца су били носиоци хаплогрупе R1b1a2, док је један припадао I2a2a1b1b. Студијом је откривено да су неолитски земљорадници у Средњој Европи били „у великој мери замењени” носиоцима културе јамног гроба око 3000 године пре нове ере. Што је довело не само до промене генетског пејзажа, већ и културног пејзажа Европе у многим аспектима.

Откривено је да се носиоци Афанасјевске културе јужног Сибира „генетски не разликују” од њихових савременика носилаца културе јамног гроба. Утврђено је и да су носиоци културе линеарне керамике, културе звонастих пехара, уњетичке културе и културе нордијског бронзаног доба генетски веома слични једни другима, али у различитој мери и носиоцима културе јамног гроба, којима су најсроднији били носиоци културе линеарне керамике. Аутори студије сугеришу да је синташтинска култура Средње Азије настала као резултат сеобе из Средње Европе на исток носилаца културе линеарне керамике, који су имали мешано порекло (ЗСС и РЕЗ).

Геном из горњег палеолита открива дубоке корене данашњих Евроазијата Џонс и сарадници су открили 2015. да ЗСС потичу од становништва које је настало мешањем ИЛС и раније непознате скупине коју су аутори назвали Кавкаски Ловци-сакупљачи (КЛС). Утврђено је да су се КЛС одвојили од ЗЛС око 43000 п. н. е, и да су се одвојили од РЕЗ око 23000 пре нове ере Процењено је да су носиоци културе јамног гроба приближно „половином пореклом од КЛС и сродника”.

Геномски обрасци селекције присутни код 230 древних Евроазијата Метисон и сарадници су открили постојање геномских образаца селекције код 230 древних Евроазијата, ови налази су објављени у часопису Нејч'р у новембру 2015. године, откривено је да су носиоци полтавкинске културе, потаповске културе и срубне културе били блиско сродни и углавном пореклом од ЗСС, мада су носиоци срубне културе имали већи удео РЕЗ порекла (око 17%) од осталих. Као и у случају носилаца културе јамног гроба, мушкарци који су припадали полтавкинској култури су углавном били носиоци Y-ДНК хаплогрупе R1b, док су мушкарци који су припадали срубној култури били носиоц хаплогрупе R1a.

Студијом је откривено да се већина данашњих Европљана може моделирати као мешавина ЗЛС, РЕЗ и ЗСС.

Геномски увид у порекло пољопривреде на древном Блиском истоку У генетској студији објављеној у часопису Нејч'р у јулу 2016. откривено је да су ЗСС мешавина ИЛС и „популације сродне становништву Ирана из бакарног доба”. Установљено је да су ИЛС 75% пореклом од Древних Северних Евроазијата (ДСЕ). Откривено је значајно присуство ЗСС порекла међу популацијама Јужне Азије, а највећи удео ЗСС порекла од 50% има народ Калаш, што је ниво сличан данашњој популацији северне Европе.

Генетско порекло Минојаца и Микенаца Студијом коју су спровели Лазаридис и сарадници 2017, у којој је испитано генетско порекло Микенаца и Минојаца, утврђено је да су Микенци генетски слични Минојцима, и да Микенци имају око 15% ЗСС порекла, које није било присутно код Минојаца. Утврђено је да се Микенци могу моделирати као мешавина ЗСС и Минојаца. Према овој студији постоје два кључна питања на која је потребно наћи одговоре у будућим студијама. Прво, када су заједнички „источни” преци Минојаца и Микенаца стигли на обале Егејског мора? Друго, да ли је „северно” порекло код Микенаца последица спорадичног усељавања у Грчку, или је резултат брзе сеобе као у средњој Европи? Таква сеоба би подржала идеју да су говорници пра-грчког чинили јужно крило степских досељеника, говорника индоевропских језика. Ипак, одсуство „северног” порекла у узорцима из бронзаног доба из Писидије, где је доказано присуство индоевропских језика у античко доба, доводи у сумњу ову генетско-лингвистичку повезаност, због чега је потребно даље узорковање говорника древних анадолских језика.

Феномен културе звонастих пехара и геномска трансформација северозападне Европе Олалде и сарадници су 2018. објавили студију у којој је обрађена тема уласка ЗСС на Британска острва. Утврђено је да су ЗСС гене на Британска острва донели носиоци културе звонастих пехара у другој половини 3. миленијума пре нове ере. Досељавање носилаца културе звонастих пехара је довела до „замене ~90% британског генетског резервоара у року од неколико стотина година”. У генетском резервоару Британских острва раније су доминирали РЕЗ са благим примесама ЗЛС.

Данас у деловима британских острва Y-ДНК скоро у потпуности припада, ЗСС лози, хаплогрупи R1b-M269, за коју се сматра да су је на острва донели носиоци културе звонастих пехара.

Геномска историја Југоисточне Европе У генетској студији објављеној у часопису Нејч'р у фебруару 2018. наведено је да се данашње становништво Европе може моделирати као мешавина ИЛС, ЗЛС, ЗСС И РЕЗ.

Овом студијом су испитани остаци особа које су припадале култури кугластих амфора, које су живеле у непосредном суседству носилаца културе јамног гроба. Носиоци културе кугластих амфора нису имали ЗСС порекло, на основу чега је закључено да су културне разлике и разлике у генетици становништва повезане.

Значајно је и откриће да су две особе сахрањене у данашњој Бугарској, око 4500 године п. н. е, имале ЗСС порекло. Ово откриће је показала да су се Западни Степски Сточари појавили ван степе 2.000 година пре него што се раније мислило.

Први узгајивачи коња и утицај ширења становништва степе у Азију током раног бронзаног доба