Клеменс Холцмајстер (; Фулпмес, 27. март 1886 – Халајн, 12. јун 1983) био је аустријски архитекта који је пројектовао у Аустрији, Немачкој, Турској и Бразилу.
Биографија
Порекло и образовање Клеменс Холцмајстер је рођен у Фулпмесу као Тиролац са бразилским држављанством. Деда, који је потицао из породице ковача, желео је да емигрира у Бразил, али је током миграције умро од колере. Бака је са седморо деце отишла у Јужну Америку, најстарији је био отац Клеменса Холцмајстера, који је издржавао породицу узгајајући кафу. Након што је седморо деце умрло од маларије, Холцмајстер старији се вратио у Тирол са остатком своје породице, где је постао отац још четворо деце. Након смрти прве жене, поново се оженио. У овом браку је уследило још четворо деце, а друго најстарије је Клеменс Холцмајстер. Клеменс је похађао средњу школу у Инзбруку, где се придружио католичком удружењу средњошколаца. Због интересовања за архитектуру, уписао је Технички универзитет у Бечу.Thomas Chorherr: Große Österreicher. Verlag Carl Ueberreuter
Каријера архитекте мини| Антон Јозеф Трчка: Клеменс Холцмајстер (1926) мини| Оглас заједничког архитектонског бироа Клеменса Холцмајстера и Луиса Тренкера у телефонском именику Болцана (Јужни Тирол) из 1925. Године 1913. оженио се са Јудит Бридароли у Инзбруку. Године 1914. у Бечу му се родио син Гвидо. По завршетку студија у Бечу као доктор техничких наука,Dissertation Das Cistercienserstift Stams in Tirol – mit besonderer Berücksichtigung seines ursprünglichen Zustandes. Techn. Hochschule, Wien, 1919 UBI јпостављен е 1919. за наставника у државној трговачкој школи у Инзбруку. Године 1920. његова ћерка Јудит, која је касније постала глумица, рођена је у Инзбруку. У међувремену је руководио и пословима свог таста Доминикуса Бридаролија, којим и данас управљају његови праунуци Норберт Енгеле и Томас Енгеле, а водио је и заједнички архитектонски биро са Луисом Тренкером око 1924/1925.
По његовом пројекту поред Средишњег бечког гробља је изграђен Бечки крематоријум (), који се сматра његовим продором као архитекте. Постављен је за професора на бечкој Академији ликовних уметности 1924. године, и на том послу остао је до 1938. године. Посредовањем Мехмет Хамди-бега, доведен је у Анкару 1927. године са налогом за изградњу турског министарства рата. Холцмајстер је такође био шеф мастер студија на Академији уметности у Диселдорфу од 1928. до 1933. са атељеом у Ајскелербергу. Од 1932. до 1938. био је председник Централног удружења архитеката и Новог аустријског Веркбунд-а. Један од његових ученика из тог времена у Бечу био је Алфонс Фриц.
Током ауторитарне корпоративне државе, Холцмајстер је био члан Државног савета од 1934. до 1938. године. Године 1934/1935 био је члан Градског већа Беча за уметност. У одељењу за културу Отаџбинског фронта, руководио је радном групом за ликовну уметност. За то време био је укључен у велике грађевинске пројекте у Аустрији.Gertrude Enderle-Burcel, Johannes Kraus: Christlich – Ständisch – Autoritär. Mandatare im Ständestaat 1934–1938. Hrsg.: Dokumentationsarchiv des österreichischen Widerstandes und Österreichische Gesellschaft für historische Quellenstudien. Wien . Године 1934. добио је Аустријско одликовање части за уметност и науку, што га чини једним од три личности које су добиле одликовање савезне државе и Друге Републике Аустрије.
Године 1938. Клеменс Холмцајстер је отпуштен са бечке академије и емигрирао је у Истанбул, где је радио као предавач на Техничком универзитету. Био је веома почашћен у Турској и саградио је раскошну вилу као своју нову резиденцију. Године 1939. одвојио се од своје прве жене Јудит. У турском изгнанству се оженио Гундом Лексер, која му је у Атини родила ћерку Барбару. Године 1939. провео је шест месеци у Бразилу радећи на пројектима пре него што се вратио у Тирол. Наставио је да предаје на Техничком универзитету у Истанбулу од 1940. до 1949. Године 1947. Клеменс Холцмајстер се преселио у Анкару и почео да путује између Беча и Анкаре док се коначно није вратио у Беч 1954. године.
Добио је Велику аустријску државну награду 1953. године. Од 1955. до 1957. био је ректор Академије ликовних уметности у Бечу. Године 1957. добио је Аустријско одликовање части за науку и уметност и Награду града Беча за архитектуру. Године 1963. добио је почасни докторат на Техничком универзитету у Истанбулу. За свој 85. рођендан је отишао на студијско путовање у Турску.
Клеменс Холцмајстер је био значајан креатор монументалних и сакралних грађевина. Развио је реинтерпретацију локалних грађевинских традиција између једноставности и експресивности. Градио је и споменике и сценске кулисе.
Холцмајстерови ученици
Цено Косак Хуберт Прашенски Ханс Холајн Ото Штромајр Вилхелм Холцбауер Јоханес Лудвиг Фридрих Курент Рудолф Ангелидес Јосеф Лакнер Густав Пајхл Антон Либе Ернест Петерсен
Награде
1928: добио титулу Баурат 1948: Почасно чланство Бечке сецесије 1952: Почасни доктор Технолошког универзитета у Грацу 1953: Велика аустријска државна награда за архитектуру 1956: Почасни прстен града Беча (10. фебруар) 1956: Награда Јозефа Хофмана (22. март) 1957: Награда града Беча за архитектуру 1958: Велики крст за заслуге са звездом Савезне Републике Немачке 1965: Почасни докторат на Техничком универзитету у Бечу. Abgerufen am 26. März 2015. 1966: Златна медаља са грбом града Салцбурга (4. април) 1971: Грађанин града Беча (14. мај) 1976: Почасни грађанин града Салцбурга (19. август) 1977: Рорахерова награда 1981: Велико почасно одликовање у злату са звездом за заслуге у Републици Аустрији (18. фебруар)Aufstellung aller durch den Bundespräsidenten verliehenen Ehrenzeichen für Verdienste um die Republik Österreich ab 1952 (PDF; 6,6 MB) 1990: Орден за заслуге Републике Турске
Почасти
Аустријска пошта му је 1986. одала почаст на 100. рођендан са посебном марком. Године 2003. Клеменс-Холцмајстер-Штрасе у Бечком округу Фаворитен добила је име по њему. Године 2008. улица у Анкари (Клеменс Холзцмајстер Кадеси) је названа по њему.derstandard.at, 29. Oktober 2008. У Брегенцу постоји Клеменс-Холцмајстер-Гасе поред Маријахилфкирхе. Трг испред жупне цркве Светог Стефана у Гминду добио је име по Клеменсу Холцмајстеру. У Инзбруку и Фулпмесу улице су назване у част Холзцмајстера.
Дела (одломак) Листа неких од пројеката Клеменса Холцмајстера налазе се на овој страници Википедије на немачком језику. Референце
Додатна литература
Макс Ајслер: Холцмајстерове зграде на Блиском истоку (Max Eisler: Holzmeisters Bauten in Vorderasien. In: Moderne Bauformen, Jg. 31 (1932), S. 244–260 (Digitalisat). Луиђи Монцо: Изградња цркава у Трећем рајху. Инверзија динамике црквене обнове на примеру цркве Светог Канисија у Аугзбургу коју је пројектовао Фриц Кемпф (Luigi Monzo: Kirchen bauen im Dritten Reich. Die Inversion der kirchenbaulichen Erneuerungsdynamik am Beispiel der von Fritz Kempf entworfenen Kirche St. Canisius in Augsburg. In: Das Münster – Zeitschrift für christliche Kunst und Kunstwissenschaft. 68. 2015/1 (April), S. 74–82). Вилфрид Пош: Клеменс Холмајстер. Архитекта између уметности и политике (Wilfried Posch: Clemens Holzmeister. Architekt zwischen Kunst und Politik. Salzburg . .)
Спољашње везе Private Homepage mit vielen Bildern Werke von Clemens Holzmeister in der Albertina (Wien) Clemens Holzmeister im Archiv der Baukunst der Universität Innsbruck Clemens Holzmeister im Architektenlexikon des Architekturzentrum Wien Wilfried Posch: Holzmeister und Trenker, Architekten in Bozen und das Kraftwerk Kardaun Archivaufnahmen mit Clemens Holzmeister im Onlinearchiv der Österreichischen Mediathek (Interviews, Radiobeiträge) Burcu Dogramaci, Institut für Kunstgeschichte, Ludwig-Maximilians-Universität München: Neue Publikationen zu Clemens Holzmeister archiv-baukunst.uibk.ac.at Goethe-Institut, Das Werden einer Hauptstadt. Spuren deutschsprachiger Architekten in Ankara uni-mozarteum
Категорија:Рођени 1886. Категорија:Умрли 1983. Категорија:Аустријски архитекти