Фјордландски пингвин () је врста пингвина која живи на Новом Зеланду.
Физичке особине Фјордландски пингвини су пингвини средње величине. Сајт „Новозеландски пингвини“ наводи податке да јединке ове врсте нарасту до око 40 -{cm}- висине и око 4 -{kg}- тежинеНовозеландски пингвини, „Фјордландски пингвин“ , док сајт „Животињска разноликост“ наводи да нарасту до око 55 -{cm}- висине и између 2 и 5 -{kg}- тежинеЖивотињска разноликост, „Фјордландски пингвин“ . Леђа, крила и глава су им плаве боје која се прелива у црну, а стомак и ноге су им бијели. Имају јаркожуте обрве које се протежу до иза ушију и спуштају се низ врат. Већина фјордланских пингвина има три до шест изражених бијелих пруга на лицу.
Исхрана Хране се претежно лигњама, које чине око 85% њихове исхране. Остатак чине крил, рибе и октоподи.
Размножавање За вријеме зиме, која представља око 75% године, мужјаци све вријеме проводе сами, ловећи. Тек у јуну, мужјаци долазе на мјесто гдје су се парили и гнијездили и претходне године. Женке долазе недуго након њих, у јулу, и обично сносе по два јајета. Од та два, младунче се обично излеже само из другог, док прво јаје пропадне. Чак и ако се деси да се излегу оба младунчета, оно прво је по правилу мање и не може да се избори за храну те обично угине.
Оба родитеља чувају и грију јаје, наизмјенично на сваких 5 до 12 дана. Након око 30 до 36 дана, јаја пуцају и излазе млади.
Првих неколико недеља оба родитеља чувају младунче. Отац га обично чува, а мајка храни. Након тог периода, младунче се одважи да истражује околину, и често се придружује крешеима, али се увијек враћа у гнијездо гдје га родитељи хране. Након око 2,5 мјесеца, младунци су потпуно независни. Са око 5 година старости траже партнере за парење.
Угроженост Тренутни статус ове врсте пингвина је „рањиви“, због малог броја живих јединки. Процјењује се да их тренутно има око 3.000 пароваМеђународна радна група за очување пингвина, „Фјордландски пингвин“ и да им се број смањио од 1980их до данас за око 33%.
Фјордландске пингвине угрожавају неке врсте животиња које је човек донио са собом, попут паса, мачака, хермелина и пацова. Новозеландска ендемска врста, птице века, које су данас раширене и по околним острвима, хране се између осталог и јајима и младунцима фјордландских пингвина, што их додатно угрожава.
Распрострањеност мини|250п|Распрострањеност фјордландских пингвина на мапи свијета (гледано из тачке изнад јужног пола) Гнијезди се дуж фјордландске обале и околних острва, као и на острву Стјуарт.
Туристичка посматрања На Новом Зеланду, фјордландски пингвини се релативно лако проналазе, јер се за остале врсте ћубастих пингвина мора ићи у још хладније предјеле југа. На Фјордланду, међутим, острву Стјуарт и Јужном Вестланду, се ови пингвини лако проналазе. Ипак, ако туриста планира да их види, најбоље је да планира путовање између јула и новембра, када је период парења. Најбоље је ићи у посматрање у рану зору или послије 15:00 часова, јер у та доба пингвини крећу у лов и враћају се из њега. У току дана ови пингвини се углавном држе гнијезда, а много су активнији ноћу, што их чини ноћним животињама.
Сајт „Новозеландски пингвини“ препоручује да се држи сљедећих правила:Новозеландски пингвини, „Посматрање фјордландских пингвина“ Не прилазите близу пингвинима нити њиховим гнијездима Ако желите да их видите изблиза, користите двоглед Не водите псе са собом, пси убијају пингвине!
Референце
Спољашње везе
Новозеландски пингвини, „Фјордландски пингвин“ Међународна радна група за очување пингвина, „Фјордландски пингвин“ Свијет пингвина, „Фјордландски пингвин“
Категорија:Пингвини Категорија:Рањиви таксони Категорија:Птице Новог Зеланда Категорија:Птице описане 1845. године