Павле Блесић (Сомбор, 6. август 1924 — Сомбор, 8. април 2022) био је српски сликар.
Биографија Павле Блесић је рођен у Сомбору 1924. године, од оца Марка Блесића и мајке Марије Блесић, рођ. Зелић. У Сомбору је завршио основну и грађанску школу. Године 1945. је дипломирао на Државној трговачкој академији, 1946. на Учитељској школи – Препарандији, 1955. године у Новом Саду је дипломирао на ликовном одсеку Више педагошке школе као најбољи студент. На Филозофском факултету у Београду је апсолвирао 1971. године историју уметности.
Био је запослен као учитељ и наставник у Станишићу, а затим и наставник ликовног у Сомбору. Крајем 1950-их започео је своју стваралачку делатност у вајарству и сликарству. Сем скулптура и слика, успешно се бавио и цртежом, акварелом и таписеријом. Од 1965. године члан је УЛУС-а.
Преминуо је у 98. години, 8. априла 2022. године у Сомбору. Изложбе Павле Блесић је излагао на више од 50 самосталних и преко 500 колективних изложби у земљи и иностранству.
Награде Павле Блесић је за свој рад добио многе награде и признања у земљи и свету. (1972) - Сомбор, Откупна награда на 4. тријеналу савременог југословенског цртежа (1978) - Београд, Награда из фонда “Моша Пијаде” за унапређење ликовног стваралаштва УЛУС, УЛУВ, И УЛУК (1980) - Сомбор, Октобарска награда града Сомбора (1981) - Београд, Орден рада са сребрним венцем (1982) - Сомбор, Награда на 31. пролећној изложби ликовних уметника Војводине (1983) - Тузла, Откупна награда на 5. изложби југословенског портрета (1984) - Сомбор, Премија “Ликовне јесени” на 8. тријеналу савременог југословенског цртежа (1986) - Сомбор, Награда “Ликовне јесени” на Првој пролећној изложби (1987) - Сомбор, Откупна награда на 9. трјеналу савременог југословенског цртежа (1995) - Београд, Друга награда на 2. бијеналу акварела Југославије-БАЈ`95. (1997) - Торонто (Канада), Откупна награда на 12.међународној изложби минијатура (1998) - Нови Сад, Откупна награда на првом бијеналу пејсажа (2002) - Кладово, Награда публике на изложби колоније
Заоставштина О уметности Павла Блесића објављене су следеће монографије: Пут једног сликара: избор текстова о сликарству Павла Блесића - зборник; приредио Сава Степанов; фотографије Павле Јовановић; Нови Сад: Музеј Војводине, 2004. Павле Блесић: 1947-1997: записи времена = records of time / Павле Васић ... (ет ал.);(фотографија Недељко Скроза); Нови Сад: Матица српска, 1998. Павле Блесић / Павле Васић, Бела Дуранци, Зоран Маркуш, Сава Степанов, Милош Арсић; превод на енглески Данка Ђокић; фотографије Тамара и Недељко Скроза, Бурнађ Едуард, Чичовачки Срђан; Сомбор: Просвета, 1992.
Блесић је значајан број својих сликарских и вајарских радова завештао родном граду, односно Градском музеју у Сомбору, који поседује његов богат легат.
У Парку хероја испред Жупаније, у Сомбору, у свој легат „на отвореном”, у коме је било осам уметничкух дела, 2014. године додао је јиш четири скулптуре.
Види још Списак српских сликара Референце
Спољашње везе Preminuo Pavle Blesić IN MEMORIAM - PAVLE BLESIĆ (1924 - 2022) PAVLE BLESIĆ – SLIKAR DUŠE GRADA Pavle Blesić
Категорија:Рођени 1924. Категорија:Умрли 2022. Категорија:Уметници из Сомбора Категорија:Српски сликари