Владета Драгутиновић (Београд, 1. децембар 1893 — Београд, 18. јул 1975) био је српски и југословенски глумац, редитељ и преводилац. Познат је по улогама Филмски бал у Београду и Не убиј.
Биографија Рођен је у Београду, где се и школовао. Још у дечијем добу је играо у Малом позоришту, а као гимназијалац је учествовао аматерски у представама које су се приређивале у Градској касини. Похађао је Школу за дикцију и драмску уметност у Паризу и за то време је посећивао пробе и представе редитеља у значајним париским позориштима. Члан Народног позоришта у Београду је постао 1912. године када се и први пут професионално појавио на њиховој сцени. Пред рат је отишао у Дубровачко покрајинско позориште где је остао непуне две сезоне.
По повратку из Париза од 1920. до пензионисања 1950. је био посвећен београдској сцени, а позоришно активан до 1965. Тумачио је углавном ликове љубавника првенствено у француском репертоару. Између два рата је био најплоднији преводилац позоришних дела са француског језика када је превео преко 120 драмских дела већином комедија. Марта 1956. је прославио двадесет и пету годишњицу уметничког рада у Народном позоришту у Београду.
За многе преводе, успешну режију и тумачење дела француских драматичара на сцени Народног позоришта француска влада га је 1950. одликовала Златном академском палмом, а 1956. националним орденом Легије части. У Новом Саду је гостовао у више наврата између два рата са представама Госпођа с камелијама 1925. и Soirées libres 1926, а у Српском народном позоришту су изведени његови преводи Стакленце 1924, Кожа 1924, Литература 1924, Рођака из Варшаве 1926, Заљубљена жена 1926, Дрвени коњи 1932, Госпођица 1934, Да се насмејемо 1956. и Позабави се Амелијом 1965. Преминуо је 18. јула 1975. у Београду.
Референце
Литература
Аутобиографија, Театрон, Београд 1984, бр. 45—46, с. 41—43. Најстарији љубавник наше позорнице слави свој јубилеј, Политика, 7. I 1936. Пред препуним позориштем синоћ је г. Владета Драгутиновић прославио свој јубилеј, Политика, 12. март 1936. М. Радошевић, Пирандело је остао загонетка (Неостварене улоге великих глумаца), Политика, 14. јул 1975. М. Кујунџић, Ласте без пролећа, Дневник, 16. мај 1965.
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1893. Категорија:Умрли 1975. Категорија:Глумци из Београда Категорија:Преводиоци из Београда Категорија:Српски глумци Категорија:Српски преводиоци Категорија:Глумци Народног позоришта у Београду Категорија:Српски позоришни редитељи