-{T|sr-ec:Експлозија платформе за бушење Deepwater Horizon;sr-el:Eksplozija platforme za bušenje Deepwater Horizon}-

Експлозија платформе за бушење Deepwater Horizon била је експлозија 20. априла 2010. и накнадни пожар на полупотопљеној мобилној јединици за бушење Deepwater Horizon, која је била у власништву и којом је управљала Transocean и која је за БП вршила бушење на нафтном пољу Макондо Проспект удаљеном око 64 километра југоисточно од обале Луизијане . Експлозија и пожар који је уследио довели су до потонућа Deepwater Horizonа и смрти 11 радника; Још 17 је повређено. Исти удар који је изазвао експлозију такође је изазвао пожар у нафтној бушотини и масивно изливање нафте на мору у Мексичком заливу, што се сматра највећим случајним изливањем нафте у мору на свету и највећом еколошком катастрофом у историји Сједињених Држава.

Позадина

Deepwater Horizon Deepwater Horizon је била плутајућа полупотопљена јединица за бушење — пета генерација, ултра-дубоководна, динамички позиционирана, стабилисана на стубовима, у власништву Transocean-а и изграђена у Јужној Кореји. Платформа је била 121 метар дугачка и 78 метара широка и могао је да ради у водама до 2.400 метара дубоко, до максималне дубине бушења од 9.100 метара. Саопштења за штампу компаније Transocean наводе да се платформа историјски користила за дубље бушотине, укључујући најдубљу подводну бушотину гаса и нафте. Платформу која је коштала 560 милиона долара изградила је компанија Hundai Heavy Industries у Јужној Кореји и завршена је 2001. године. Био је у власништву Transocean-а, функционисао је под Маршалском заставом погодности и био је под закупом БП -у до септембра 2013. У време експлозије, Deepwater Horizon се налазио на блоку 252 кањона Мисисипија, који се назива Макондо проспект, у сектору Сједињених Држава у Мексичком заливу, око 66 километара од обале Луизијане. У марту 2008. године, БП је купио права на минералне сировине за бушење нафте на проспекту Макондо приликом продаје у закуп Службе за управљање минералима . Платформа је почела да буши у фебруару 2010. на дубини воде од приближно 1.500 метара. У тренутку експлозије, платформа је бушила истражни бунар. Планирани бунар требало је да буде избушен до 5.600 метара испод нивоа мора, и требало је да буде запушен и суспендован за накнадни завршетак као подморски произвођач. Производно кућиште је било у току и цементирано у време несреће. Када је цементирање завршено, требало је да се испита интегритет и постави цементни чеп да привремено напусти бунар.

Transocean сигурносни запис Власник платформе, Transocean, имао је "снажну укупну" сигурност без већих инцидената током 7 година. Међутим, аналитичари  преглед је „насликао више двосмислену слику“ са Transocean платформама које су несразмерно одговорне за инциденте везане за безбедност у Заливу и индустријске анкете које извештавају о забринутости због пада квалитета и перформанси. Између 2005. и 2007. године, Transocean је био власник 30% нафтних платформи активних у Заливу, а 33% инцидената који су покренули истрагу Службе за управљање минералима (ММС) догодило се на платформама Transocean-а. Међутим, у 3 године од 2008. до 15. фебруара 2010. Transocean је био власник 42% платформи активних у Заливу, али је био одговоран за 73% инцидената. Индустријска истраживања су то видела као ефекат њеног спајања у новембру 2007. са ривалом ГлобалСантаФе . За Transocean је описано да је раније имао проблема и са цементним заптивкама (2005. године) и са спречавачима издувавања (2006. године), што су обе сумње биле узрок катастрофе Deepwater Horizon ; међутим, компанија је навела да је цементирање задатак који су завршили радници трећих страна и да је имала „снажан програм одржавања како би спречили експлозију у раду“. Према извештају The Wall Street Журнала : У 2008. и 2009. анкете су Transocean рангирале на последњем месту међу дубоководним бушачима по „квалитету посла” и на претпоследњем по „укупном задовољству”. Три године пре спајања, Transocean је био лидер или близу врха у обе мере. Transocean је био на првом месту у 2008. и 2009. години у категорији која мери његову унутрашњу безбедност и политику заштите животне средине. Било је неколико назнака било каквих проблема са Deepwater Horizonтом пре експлозије. Постројење је добило награду од ММС-а за свој сигурносни рекорд из 2008. године, а на дан катастрофе, менаџери БП-а и Transoceanа били су на броду да прославе седам година без несреће изгубљеног времена. Портпарол БП-а је рекао да уређаји које је унајмио БП имају бољу сигурносну евиденцију од просека у индустрији шест година заредом, према ММС статистици која мери број цитата по инспекцији. БП је био финалиста за националну награду за безбедност ММС-а у последње две године. [БП портпарол Тоби Одоне] није желео да коментарише БП-ов однос са Transoceanом након катастрофе у Заливу, али је рекао да БП наставља да користи Transocean платформе.

Ризици и мере предострожности пре експлозије У фебруару 2009. БП је поднео план истраживања и утицаја на животну средину бушотине Макондо од 52 странице Служби за управљање минералима (ММС), огранку Министарства унутрашњих послова Сједињених Држава који надгледа бушење на мору. У плану је наведено да је „мало вероватно да ће због предложених активности доћи до случајног површинског или подземног изливања нафте“. У случају да се несрећа догоди, план је навео да због добробити 77 километара од обале и способности реаговања које би се примениле, не би се очекивали значајни негативни утицаји. Министарство унутрашњих послова изузело је операцију бушења БП у Мексичком заливу из детаљне студије утицаја на животну средину након што је закључило да је велико изливање нафте мало вероватно. Поред тога, након попуштања прописа 2008. године, БП није био у обавези да поднесе детаљан план избацивања.

БП бушотина је била опремљена превенцијом од експлозије (БОП), али није била опремљена окидачима на даљинско управљање или акустички активираним окидачима за употребу у случају нужде која захтева евакуацију платформе. Имао је прекидач мртвог човека дизајниран да аутоматски пресече цев и запечати бунар ако се комуникација са платформе изгуби, али није познато да ли је прекидач активиран. Документи о којима се расправљало током саслушања у Конгресу 17. јуна 2010. указују на то да је Transocean претходно направио модификације БОП-а за локацију Макондо, што је повећало ризик од отказивања БОП-а, упркос упозорењима њиховог извођача у том смислу. Регулатори и у Норвешкој и у Бразилу генерално захтевају акустички активиране окидаче на свим офшор платформама, али када је Служба за управљање минералима размотрила потребу за даљинским уређајем, извештај који је наручила агенција, као и компаније за бушење, довео је у питање његову цену и ефикасност. Агенција је 2003. године утврдила да уређај неће бити потребан јер су бушаћи уређаји имали друге резервне системе за пресецање бунара.

Проблеми и упозорења пре експлозије Америчка обалска стража објавила је наводе о загађењу за Deepwater Horizon 18 пута између 2000. и 2010. године, а истражио је 16 пожари и други инциденти. Ови инциденти су сматрани типичним за заливску платформу и нису били повезани са експлозијом и изливањем у априлу 2010. године. Deepwater Horizon је имао и друге озбиљне инциденте, укључујући онај из 2008. године у којем је 77 људи евакуисано са платформе када се нагнула и почела да тоне након што је део цеви погрешно уклоњен из система баласта платформе.

Амерички биро за шпедицију је последњи пут прегледао неуспели механизам за спречавање експлозије 2005.

Интерни БП документи показују да су инжењери БП-а још 2009. године били забринути да би метално кућиште које је БП желео да користи могло да се сруши под високим притиском. Према бројним радницима на платформи, подразумевало се да би радници могли бити отпуштени због изазивања забринутости за безбедност која би могла да одложи бушење. Давид Рејни, менаџер истраживања БП Мексичког залива, стављао је своје особље и одељење за бушење под екстремни притисак да заврше добро Макондо и да преместе платформу на следећу истражну перспективу. Рејни је био љут што је бушотина МЦ 252 премашила буџет и што је требало да се заврши. Инжењери Мексичког залива нису били задовољни што су имали одговарајући тест за цурење и што су имали забринутост у вези са интегритетом цемента. Рејни их је притискао да заврше бунар; није вођен дневник Цемент Бонд. Техничко особље је хтело да поново исцеди бунар и Рејни није прихватио ову препоруку.

У марту 2010. године, платформа је искусила проблеме који су укључивали падање исплакне у подводну формацију нафте, изненадна испуштања гаса, падање цеви у бунар и најмање три случаја цурења течности из спречавача издувавања. Механичар бушотине је навео да је бушотина месецима имала проблема и да је бушотина више пута пуцала због отпора високог притиска гаса. Дана 10. марта, извршни директор БП-а је послао е-пошту Служби за управљање минералима о заглављеној цеви и ситуацији контроле бушотине на месту бушења, и изјавио да ће БП морати да затвори бунар. Поверљиво истраживање које је наручио Transocean недељама пре експлозије наводи да су радници забринути због безбедносних пракси и да се плаше одмазде ако пријаве грешке или друге проблеме. Истраживање је изазвало забринутост „због лоше поузданости опреме, за коју су веровали да је резултат тога што приоритети бушења имају предност над одржавањем“. Истраживање је показало да су „многи радници унели лажне податке како би покушали да заобиђу систем. Као резултат тога, перцепција компаније о безбедности на платформи је била искривљена.“

Заштита од експлозије је оштећена у раније непријављеној несрећи крајем марта. Према Transocean-у, радници су обављали стандардне рутине и нису имали назнака било каквих проблема пре експлозије.

До 20. априла операција је каснила пет недеља.

Априлски нацрт меморандума БП упозорава да је мало вероватно да ће цементирање омотача бити успешно. Халибуртон је рекао да је завршио цементирање 20 сати пре експлозије, али још увек није поставио завршни цементни чеп. Коришћен је цемент са пенастим азотом који је тежи за руковање од стандардног цемента.

Патрик О’Брајан, БП потпредседник за бушење, био је на платформи два сата пре експлозије како би прославио седам година без "инцидента изгубљеног времена" са посадом платформе. Званичник БП-а на платформи је упутио посаду да замени исплакну за бушење лакшом морском водом, иако је главни бушач на платформи протестовао.

Прелиминарни налази интерне истраге БП-а указали су на неколико озбиљних знакова упозорења у сатима пре експлозије. Очитавања опреме су показала да гас мехуриће у бушотину, што би могло сигнализирати предстојећи издувавање. Тешка исплака за бушење у цевима је у почетку задржавала гас. У саопштењу Комитета за енергетику и трговину Представничког дома из јуна 2010. наведено је да је у бројним случајевима који су довели до експлозије, чини се да је БП изабрао ризичније процедуре да уштеди време или новац, понекад против савета свог особља или извођача радова.

У чланку који је Гардијан објавио 2010. године, у години експлозије, наводи се да је несрећа могла бити избегнута да је БП применио боље управљање и комуникацију.

Експлозија мини Пожар на броду Deepwater Horizon је избио у 21:56 по централној временској зони 20. априла

Запослени у Transocean-у на броду изјавили су да су електрична светла треперила, праћена две јаке вибрације. Џим Инграм је изјавио да смо „при другом [удару] знали да нешто није у реду“. Након експлозије, Адриан Росе је изјавио да се ненормалан притисак акумулирао унутар морског успона и како је изашао, „брзо се проширио и запалио“. Према интерној истрази БП-а, мехур гаса метана је побегао из бушотине и ударио у стуб бушотине, брзо се ширећи јер је пробио неколико заптивки и баријера пре него што је експлодирао. Роуз је рекла да је догађај у суштини био пропаст . Преживели су инцидент описали као изненадну експлозију која им је оставила мање од пет минута да побегну пошто се аларм огласио.