мини|Музеј у Берлину - керамика баденске културе Баденска култура је енеолитска култура која је назив добила по локалитету у Доњој Аустрији. Распростире се дуж Мађарске, северне и источне Аустрије, Моравске Чешке, јужне Словачке, такође и северно од реке Саве, у Банату, јужној Бачкој, северној Србији, Срему, Барањи и Славонији.
У ове крајеве су поново населили коње, који су нестали са подручја у старијем каменом добу. А тад се појављују и прва запрежна кола са четири точка. Такође, за баденску културу се највише повезује и појава алкохолних пића, јер су у некрополама ове културе често проналажени сетови врчева и шољица са једном ручком за пиће.
Хронолошка подела Баден А (рана или преткласична баденска култура) Баден Б (рана класична) Баден Ц (касна класична фаза) Баден Д (посткласична фаза или хоризонт распада)
Локалитети Главни археолошки локалитети културе су: Бели Манастир Српски Крстур Дорослово Мокрин Оџаци Перлез Ботска Сотин Панчево Винча Гомолава
Значајни локалитети су и Винковци, Вучедол и Вуковар.
Насеља Ово је класична пољопривредна култура. Насеља су се састојала од земуница и полуземуница, у долинама река или око језера, једнослојна, са хоризонталом стратиграфијом, ређе су насеља типа тел. У раној фази насеља су неправилних основа, у 2. фази куће су апсидне, имају „подруме“.
Некрополе Сем неколико појединачних гробова, на територији наше земље нема некропола Баденске кутлуре. У Мађарској имамо из фазе А 2 некрополе (у првој 2 скелетна гроба и 12 кремација, а у другој је искључиво кремација). У већини случајева је пепео само покривен зделом. У фази Ц сахрањивање је биритуално. Углавном се ради о вишеструким укопима унутар једне гробне хумке.
Керамика Обележје керамике баденске културе је сјајна и црно полирана керамика. Предмети су израђивани урезивањем, убадањем, или плитким канелурама.
Фаза А У фази А посуђе је грубо, углавном се праве питоси трбушастог облика, трбушасти лонци С профила са тунеластим дршкама, конични лонци, лонци облика „преврнуто звоно“, коничне зделе. Орнамент - вишередне пластичне траке са отисцима прстију. Орнамент се урезује, у облику цик-цак линије у трбушној зони.
Фаза Б Карактеристични су пехари са луковичастим трбухом, високим вратом и високо извијеном тракастом дршком, затим вретенаста амфора - , бута у облику рибе, са високим цилиндричним вратом и канелованим, вретенастим трбухом
Фаза Ц Ова фаза представља регионално раслојавање културе.
Пластика Пластика је ретка у Баденској култури. Статуета нађена у Вучедолу подсећа на идоле из Винче (Д).
Теорије о постанку Баденске културе Нордијска (О. Менгин, Р. Шмит) Југоисточна (Милојчић, Банер-Куциан, Каниц (анадолско порекло)) Аутохтона (Новотни, Бом, Димитријевић) Степско-номадска (Гимбутас, Гарашанин)
Галерија
Види још Праисторија Енеолит
Референце
Литература
Праисторија Југословенских земаља, Том 3, Енеолит, Сарајево, 1979.
Категорија:Енеолит Категорија:Аустрија у праисторији Категорија:Мађарска у праисторији Категорија:Чешка у праисторији Категорија:Словачка у праисторији Категорија:Археолошке културе у Србији Категорија:Србија у праисторији Категорија:Војводина у праисторији Категорија:Археолошке културе