Војна психологија је специјализација у оквиру психологије која примењује психолошку науку да унапреди спремност војних припадника, организација и операција. Војни психолози пружају подршку војсци на много начина, укључујући директну клиничку негу, консултације са војним командантима, подучавање других и подршку војној обуци, као и истраживање релевантно за војне операције и особље. Војна психологија као област расте од почетка 20. века, што је доказ да захтеви и потребе за психолошком клиничком и оперативном применом настављају да стално расту.

Постоји много стресора повезаних са служењем војног рока, укључујући изложеност високоризичној обуци и борби. Као такви, психолози су кључне компоненте подршке које помажу војним вођама да осмисле одговарајуће програме обуке, обезбеђују надзор над тим програмима и помажу војним припадницима док се сналазе у изазовима војне обуке и њиховог новог начина живота. Војна психологија покрива широк спектар области широм војске, укључујући оперативну, тактичку и професионалну психологију. Родне разлике између војно обученог особља које тражи помоћ за ментално здравље су опширно проучаване. Специфични примери укључују посттрауматски стресни поремећај (ПТСП) повезан са борбом, или осећање кривице и породичне/партнерске потешкоће које прате продужена или честа ангажовања због раздвајања. Клинички провајдери у војној психологији често су фокусирани на лечење стреса, умора и других питања личне спремности. Претходни ратови као што су Корејски рат, рат у Вијетнаму и Други светски рат пружају сјајан увид у функционисање и праксу војне психологије и како су се праксе мењале и помагале војсци током година.

Историја Психолошки стрес и поремећаји су одувек били део војног живота, посебно током и после ратног времена, али одељење за ментално здравље у војној психологији није увек доживљавало свест коју има сада. Чак и данас је потребно много више истраживања и свести о овој области.

Једна од првих институција основаних за бригу о војним психијатријским пацијентима била је болница Свете Елизабете у Вашингтону. Раније позната као Влада Сједињених Држава, болница је основана од стране Конгреса Сједињених Држава 1855. године и тренутно је у лошем стању иако је оперативна, а планови за ревитализацију планирани су за 2010. годину.Michels, K. (2004)." Intelligence Testing in the United States Military ". Retrieved 29 October 2009.U.S. National Library of Medicine. (2006). "Saint Elizabeth's Hospital". Retrieved 1 December 2009.

Почетак Године 1890, Џејмс Мекин Кател је сковао термин „ментални тестови“. Кател је у једном тренутку свог живота студирао код Вунта у Лајпцигу у Немачкој и снажно се залагао за то да се психологија посматра као наука равноправна физичким и природним наукама.Plucker, J. A. (Ed.). (2003). Human intelligence: Historical influences, current controversies, teaching resources. Retrieved 19 November 2009, from http://www.indiana.edu/~intell Промовисао је потребу за стандардизацијом процедура, коришћењем норми и залагао се за употребу статистичке анализе за проучавање индивидуалних разлика. Био је непоколебљив у свом противљењу учешћу Америке у Првом светском рату.

Лајтнер Витмер, који је такође неко време радио код Вунта, заувек је променио психологију са своје позиције на Универзитету у Пенсилванији када је сковао термин „клиничка психологија“ и представио програм обуке и студија.Grassetti, S. (2007). Lightner Witmer . Retrieved 3 December 2009. Овај модел клиничке психологије се и даље примењује у модерно доба. Једанаест година касније, 1907. године, Витмер је основао часопис „Психолошка клиника“.

Такође 1907. године, Шепард Ајвори Франц, цивилни истраживачки психолог у болници Свете Елизабете, развио је рутински план психолошког скрининга за хоспитализоване психијатријске пацијенте. Две године касније, под вођством Вилијама Алансона Вајта, болница Свете Елизабете постала је позната по истраживању и обуци психијатара и војних медицинских официра. Године 1911, Хеберт Батс, морнарички медицински официр стациониран у болници Свете Елизабете, објавио је први протокол за психолошки скрининг морнаричких регрута на основу Францовог рада.

Тестирање интелигенције у америчкој војсци Луис М. Терман, професор на Универзитету Станфорд, ревидирао је Бине-Сајмонову скалу 1916. године, преименовавши је у Станфорд-Бине ревизију. Овај тест је био почетак „Покрета тестирања интелигенције“ и спроведен је на преко 170.000 војника у војсци Сједињених Држава током Првог светског рата. Јеркс је објавио резултате ових тестова 1921. године у документу који је постао познат као Војни извештај.

Постојала су два теста која су првобитно чинила тестове интелигенције за војску: Војни алфа и Војни бета тестови. Развијени су за процену великог броја војних регрута који су били и писмени (Војни алфа тестови) и неписмени (Војни бета тестови). Војни бета тест је био осмишљен да „мери изворни интелектуални капацитет“. Војни бета тест је такође помогао у тестирању припадника војске који не говоре енглески језик."History of Military Testing ", ASVAB. Retrieved 21 November 2009.

Стандардизовани тестови интелигенције и пријемни тестови који су коришћени за сваку војну грану у Сједињеним Државама су се током година трансформисали. Коначно, 1974. године, „Министарство одбране је одлучило да све службе треба да користе Батерију за процену стручних способности оружаних снага (ASVAB) како за проверу регрута, тако и за њихово распоређивање на војна занимања. Комбиновање селекције и класификационих тестова учинило је процес тестирања ефикаснијим. Такође је омогућило службама да побољшају упаривање кандидата са расположивим радним местима и омогућило гаранције за посао за оне који су квалификовани“. Ово је у потпуности ступило на снагу 1976. године.

Јеркс и рат Роберт М. Јеркс, док је био председник Америчког психолошког удружења (АПА) 1917. године, сарађивао је са Едвардом Б. Тиченером и групом психолога познатих као „експерименталисти“. Њихов рад је резултирао формулисањем плана за чланове АПА да понуде своје професионалне услуге напорима у Првом светском рату, иако је Јеркс био познат по томе што се противио учешћу Америке у рату. Одлучено је да психолози могу пружити подршку у развоју метода за селекцију регрута и лечење жртава рата. Ово је делимично подстакнуто растућим интересовањем Америке за рад Алфреда Бинеа у Француској о менталном мерењу, као и покретом научног менаџмента за повећање продуктивности радника.

Године 1919, Јеркс је добио чин мајора у Медицинском корпусу Војске САД. У плану који је предложен генералном хирургу, Јеркс је написао: „Савет Америчког психолошког удружења је уверен да у садашњој ванредној ситуацији америчка психологија може значајно послужити Влади, у оквиру медицинског корпуса Војске и Морнарице, испитивањем регрута у погледу интелектуалног недостатка, психопатских тенденција, нервне нестабилности и неадекватне самоконтроле“. Такође 1919. године, Одељење за психологију Војске у Медицинском одељењу основано је у кампу за медицинску обуку у Форт Оглторпу, у Џорџији, ради обуке особља за ментално тестирање великих група.

Ово је такође било доба када су психолози први пут озбиљно проучавали стање познато као „ментални шок“ () и спроводили стандардизоване скрининг тестове за пилоте.Xiao, H. (2007). "CWU Lecture to Outline History of Military Psychology ", News and Headlines. Retrieved 24 November 2009.

Други светски рат Други светски рат је означио еру значајног раста психолошке области, усредсређене на четири главне области: тестирање индивидуалних способности, примењену социјалну психологију, обуку и наставу и клиничку психологију. Током Другог светског рата, уместо Алфа и Бета тестова за војску коришћени су Општи класификациони тест војске (AGCT) и Општи класификациони тест морнарице (NGCT) у сличне сврхе.

Војска Сједињених Држава није имала јединствени програм за коришћење клиничких психолога све до 1944. године, пред крај Другог светског рата. Пре тога, ниједан клинички психолог није служио у војним болницама под надзором психијатара. То је имало везе са противљењем психолога овој врсти услуге, као и са ограниченом улогом коју је војска додељивала психијатрији. У то време, једини психијатријски интервју који је обрађиван са све већим бројем војних регрута трајао је само три минута и могао је да елиминише само тешко поремећене регруте. Под овим условима, било је немогуће утврдити који ће наизглед нормални регрути попустити под теретом војних дужности, па је потреба за клиничким психолозима расла. До 1945. године у војсци САД служило је преко 450 клиничких психолога.

Војна психологија је сазрела далеко пре горе поменутих области које су се до тада бавиле психологима, гранајући се у секторе који су обухватали војно вођство, утицаје фактора околине на људске перформансе, војну обавештајну службу, психолошке операције и ратовање (као што су специјалне снаге попут PSYOP-а), селекцију за специјалне дужности и утицаје личне позадине, ставова и радне групе на мотивацију и морал војника.

Корејски рат Корејски рат је био први рат у којем су клинички психолози служили у иностранству, распоређени у болницама, као и у борбеним зонама. Њихове посебне улоге биле су нејасне, широке и прилично недефинисане, осим за Америчко ратно ваздухопловство, које је дало детаљне описе послова. Ратно ваздухопловство је такође дефинисало стандардизоване тестове и процедуре за процену регрута који су требало да се користе.

Вијетнамски рат У Вијетнамском рату постојали су значајни изазови који су ометали редовно коришћење психолога за подршку борбеним трупама. Тимови за ментално здравље били су веома мали, обично су се састојали од само једног психијатра, једног психолога и три или четири болничара. Често су медицински службеници, укључујући психологе, радили у тешким условима са мало или без икаквог теренског искуства. Упркос овим изазовима, војна психијатрија се побољшала у поређењу са претходним ратовима, који су се фокусирали на максимизирање функционалности и минимизирање инвалидитета превентивним и терапијским мерама.

Глобални рат против тероризма Студија из 2014. године спроведена међу војницима који су имали проблема са менталним здрављем након службе у оквиру операције у иностранству показала је да је већина њих имала симптоме пре него што су се пријавили.

Референце

Категорија:Војна психологија Категорија:Војна медицина