Заштита дивљих животиња је извршена у Зимбебвеу кроз систем Националних паркова, Сафари подручја и Рекреационих паркова. Национални паркови имају највиши статус заштите и успостављени су да заштите подручја изузетне лепоте, домаће биљке и дивље животиње као и комплетне екосистеме. Та подручја могу да се користе само на неексплоатационе начине као што су туризам и образовање.
Основне особине 11 националних паркова
Национални паркПовршина (ha)Основне карактеристикеВикторијини Водопади2 340Јединствени геолошке и визуелне особине, кишна прашумаГонарезу505 300Дивљи пејзажи, важне популације дивљих животиња укључујући носорога и њалуЗамбези56 010Речна околина, дивље животињеКазума пан31 300Степа, важне популације дивљих животињаМана Пулс219 600Дивљи пејзажи, велика концентрација великих сисараМатопо42 400Јединствене формације стена, пећинске слике, дивље животињеМатусадона140 700Дивљи пејзажи, језерска околина, дивље животињеЊанга33 000Дивљи пејзажи, планинска околина, ливаде, дивље животињеХванге1 465 100Спектакулана крда дивљих животиња, укључујући велике сисареЧизарира191 000Дивљи пејзажи, важне популације дивљих животиња укључујући носорогаЧиманимани17 110Дивљи пејзажи, планинска вегетација, шетња и пењање
Историја десно|мини Почетком века број дивљачи на подручју данашњег Зимбабвеа (онда Родезија) је драстично смањен због великог комерцијалног излова.
Први Резерват за дивљач је био Ванки (данас Хванге) који је формиран 1928. године, а статус националног парка је добио 1949. године са доношењем Закона о националним парковима (-{National Parks Act}-). Одељење за дивљач у ондашњој Родезији је формирано при Департмету за Руднике, Земљиште и Премер. То је било језгро из кога је израстао Департмент за националне паркове и бригу о дивљачи (). Департмент је касније прерастао у Управу за паркове и дивљач ()
Н