Хајдудорог () град је у Мађарској. Хајдудорог је један од важнијих градова у оквиру жупаније Хајду-Бихар. Године 2001. 80,9% становништва Хајдудорога били су гркокатолици.
Град се налази на 47°49′С 21°30′И. Хајдудорог је имао 8.797 становника у 2014Hajdúdorog population statistics at Magyarország közigazgatási helynévkönyve. (мање у односу на 8.888 у 2006.), са густином насељености од 89,97 људи по км². Град се налази на надморској висини од 130 м, а површина округа је 100,65 км².
Историја Град је један од такозваних „старих хајдучких градова“ и изгледа да је био насељен још од палеолита,M. Nepper, Ibolya.szerk.: Komoróczy György: Hajdúdorog területe a hun korig, Hajdúdorog története. Hajdúdorog: Hajdúdorog Községi Tanácsának Végrehajtó Bizottsága, 15. o. Kiadói Főig. Eng. sz. 2188/1970 (1970) али први писани записи потичу из 1301.Gregorius Fejér. Codex Diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, 8. kötet/5 (Latin nyelven), 18. (1835) На том подручју су пронађени археолошки остаци такозване културе бакарних секира из периода 1380–2200 пре нове ере, као и насеља скита из гвозденог доба.M. Nepper, Ibolya.szerk.: Komoróczy György: Hajdúdorog területe a hun korig, Hajdúdorog története. Hajdúdorog: Hajdúdorog Községi Tanácsának Végrehajtó Bizottsága, p17. (1970)M. Nepper, Ibolya.szerk.: Komoróczy György: Hajdúdorog területe a hun korig, Hajdúdorog története. (Hajdúdorog: Hajdúdorog Községi Tanácsának Végrehajtó Bizottsága, 21. o. Kiadói Főig., 1970). Гробнице из римског доба пронађене су на том подручју 1938. Сарматске, келтске и римске гробнице налазиле су се у близини цркве и чини се да је подручје у то време представљало границу између римских и сармијских земаља.
Авари су се доселили у то подручје 567. године нове ере, а Мађари 896. године. Отоманско царство је преузело град 1566. године нове ере, али је до 17. века био у рукама Хабзбурга.
Већница је изграђена око 1660. године, а до данас је остала иако је оштећена током Другог светског рата. Град је 1791. године указом Иштвана Бочкаија 1791. LXVII. добио статус хајдучког градаHajduvárosok−Хајдучки градови Колера је захватила град у 19. веку и 1843. године.
Хајдудорог је подељен на седам општина. Историја града представљена је у Завичајном музеју.
Економија Главни економски извор у региону је пољопривреда, углавном виногради и пољопривредна делатност која се односи на земљорадњу и сточарство.Hajdú-Bihar megyei Levéltár gyűjteménye; Határleírás 1852-1893 között. VI. 127.Vadász, István. Hajdúböszörményi kistérség. (Budapest: Száz magyar falu könyvesháza Kht), 53Vadász, István. Hajdúböszörményi kistérség. Budapest: Száz magyar falu könyvesháza Kht., 55. o. (2004).Pannon Enciklopédia: Magyarország állatvilága. Budapest: Dunakanyar 2000, p14-15.
Референце
Спољашње везе
Категорија:Градови у Мађарској Категорија:Википројект географија/Насеља у Мађарској Категорија:Насељена места у жупанији Хајду-Бихар