Нехалкидонско хришћанство, чији су сљедбеници познати као нехалкидонци, антихалкидонци или дохалкидонци, правац је хришћанства који слиједе Древноисточне (оријенталне) цркве, чија се појава везује са одбацивањем исхода Халкидонског сабора и христолошких спорова 5. вијека. Тренутно међу нехалкидоните спадају сљедбеници Етиопске, Коптске, Сиријске, Јерменске апостолске, Киликијског католикосата Јерменске, Еритрејске и Маланкарске цркве. Број присталица нехалкидонских цркава у свијету се процјењује на 60 милиона.

Терминологија

У савременим екуменским круговима израз „монофизити” (; често се користи за представнике нехалкидонских цркава) сматра се увредљивим и умјесто ње се користи ријеч „миафизити” (), пошто су древноисточне цркве одбациле Евтихијеву јерес. Заговорници дијалога са нехалкидонцима преферирају израз „миафизит”, нарочито се Александријска патријаршија успротивила употреби израза „монофизит” у односу на Коптску цркву. Један број савремених истраживача користи израз „монофизитство” искључиво за крајње учење Евтихија, који је одбацио људску природу Христа. Међутим, у научној и богословској литератури и даље се брани гледиште о исправности називања нехалкидонита „монофизитима”.

Нехалкидонски богослови тврде да је израз „монифизит” полемичан и да су у својој суштини христологије „миафизити”. Маланкарски богослов В. Ч. Самуел о питању именовању нехалкидонита као монофизита је написао:

Руски историчар Е. А. Заболотни је у својој студији примјећује да упркос полемичној и пристрасној природи израза „монофизити”, израз „миафизити” се уопште не појављује у изворима периода христолошких спорова и да је нетачан са становишта грчке творбе ријечи. Имајући у виду овог, Заболотни примјећује да је најисправнији назив за „различите нехалкидонске правце” израз „антихалкидонци”. У току развоја екументских контаката, у оквиру богословског дијалога, представници нехалкидонских црквених структура називају се и „дохалкидонским црквама”, „источним православљем” или „оријенталним црквама”. Нехалкидонци сиријске традиције називају се и „западни Сиријци” или „јаковити”, по оснивачу нехалкидонске црквене јерархије у Антиохијској цркви — Јакову Барадеју.

Види још Халкидонско хришћанство

Референце

Литература

на руском

на енглеском

Додатна литература

на руском

на енглеском

на њемачком

на француском

Категорија:Источно хришћанство Категорија:Древноисточне цркве