__БЕЗКН__

Секс пистолси () су енглеска панк рок група основана у Лондону 1975. године. Иако су у почетку трајали само две и по године и за то време објавили само четири сингла и један студијски албум -{Never Mind the Bollocks, Here's the Sex Pistols}-, они се сматрају једним од најутицајнијих бендова у историји популарне музике и сматрају се заслужним за иницирање панк покрета у Уједињеном Краљевству. Независне вести и медији (Велика Британија), 22. септембар 2006. и стварање првог генерацијског јаза у рокенролу."The Birth of Punk", Џон Роб, новине The Independent, 2006. Оригиналну групу су чинили певач Џони Ротен (Џон Лидон), гитариста Стив Џоунс, бубњар Пол Кук и басиста Глен Матлок. Матлока је касније заменио Сид Вишос (Џон Ричи) почетком 1977. године. Под контролом менаџера Малком Макларена, уметника, извођача и модног дизајнера који поседује бутик, бенд је изазивао доста контроверзи, што је проузроковало значајну количину публицитета. Њихови су концерти у више наврата имали проблема са организаторима и локалним властима, тако да су се њихови наступи углавном завршавали у хаосу. Њихов сингл из 1977. God Save the Queen, је сматран као напад на британску монархију и британски национализам. Речи које су се појављивале у њиховим текстовима су биле повезане са музичком индустријом, конзумеризмом, абортусом, насиљем, апатијом, анархијом, фашизмом, британском краљевском породицом и холокаустом.

Након бурне турнеје по САД у јануару 1978. године, Ротен је напустио Секс Пистолсе и најавио распад бенда. У неколико наредних месеци, остала три члана бенда су снимали песме за филмску верзију Секс Пистолса под називом The Great Rock 'n' Roll Swindle. Сид Вишос је преминуо од последица предозирања хероином у фебруару 1979. године. Поновно окупљање бенда десило се 1996. године, где се у бенд вратио басиста Матлок и тако је бенд отишао на своју прву турнеју, те је наставио своје наступе и турнеје које су трајале све до 2002. године. У фебруару 2006. оригинална четворка Секс пистолса заједно са Сидом Вишосом су примљени у Кућу славних, али су одбили да присуствују церемонији, називајући музеј „флеком од пишаћке”.. Дејвид Спраг, магазин Rolling Stone, 17. фебруар 2008.

Историја

Порекло и почеци

Секс Пистолси оформили су се у Лондону 1972. године и њега су чинили тинејџери радничке класе Стив Џоунс као вокал, Пол Кук као бубњар и Воли Најтингејл као гитариста. Према каснијим сазнањима од Стива Џоунса, он је заједно са Куком свирао на украденим инструментима. Они су ишли по музичким наступима и чекали да дође маса људи како би се могли ушуњати на бину и украсти онолико музичке опреме колико су могли изнети."Sex Pistols", Метс Олсон, Expressen, 23. јул 1977.

Ова поставка бенда, заједно са Џимом Макином на оргуљама и Стефаном Хајзом на бас гитари били су познати и као "Сванкери". Често су били виђени код Маклареновог бутика "Too Fast to Live, Too Young to Die" у Челсију. Малком Макларен и Вивијен (власници бутика) окарактерисани су од стране Џон Лидона као манипулативни пар који је спреман да прода све што тренд нуди. Радња ће постати центар културе панк рок сцене, који ће у будућности спајати извођаче као што су Сид Вишос, Марко Пирони (који је постао гитариста, текстописац и музички продуцент), Џин Октобер (који је постао певач бенда Челси) и Марк Стјуарт.

Почетком 1974. године Џоунс је убедио Макларена да постане менаџер и тако помогне бенду финансирајући им простор који су користили за пробе. Глен Матлок, који је радио у бутику, постао је стандардни члан бенда. Пре него што је у новембру отишао у Њујорк, Макларен је бутику променио имиџ назвавши га "Секс" инспирисан анти модом са акцентом на гуму и гламур.

Група је имала пробе редовно, које је надгледао Макларенов пријатељ Бернар Роудс све до његовог повратка из Њујорка. Убрзо након повратка Воли Најтингејл је избачен из бенда, па је гитариста постао Џоунс, пошто се није осећао пријатно као фронтмен.

Након малих реформа, чланови бенда кренули су у потрагу за певачем. Џон Матлок је коментарисао како су у то време сви имали дугу косу, чак и млекаџија, тако да су покушали да нађу неког ко има кратку косу и ко се могао замислити као певач.

Џон Лидон се придружује бенду

У августу 1975. године Роудс је приметио је на улицама Лондона тинејџера који носи мајицу Пинк флојд на којој је ручно написано мрзим изнад имена бенда и са рупама на очима чланова групе. Био је то Џон Лидон.„Rock Is Sick and Living in London”, Чарлс Јанг, магазин Rolling Stone, 20. октобар 1977. Џон је на позив Роудса дошао у паб да упозна чланове бенда Џоунса и Кука. Како Џоунс наводи "Он је имао зелену косу. Помислио сам како има интересантну фацу. Свиђа ми се његов изглед. Носио је ту Пинк Флојд мајицу на којој су закачене зихернадле. Џон је имао нешто у себи, али када је почео да прича био је прави шупак - али паметан." када се пуб затворио отишли су до бутика Секс, где је Лидон био наговорен да пева заједно Алис Купером на џубоксу. Иако је члановима бенда његово певање био подвиг шале, Макларен их је убедио по почну пробе са Лидоном. Лидон је касније објаснио социјално друштво у којем је група настала:

Почетком седамдесетих Британија је била веома депресивно место. Била је потпуно прекривена смећем по улицама и владала је потпуна незапосленост - сви су били у штрајку. Сви су били против образованог система који је говорио да не вредиш ако си са погрешне стране пруге...и онда немаш никакву наду и каријеру. Одатле је кренула иницијатива Секс Пистолса против МУПа, а затим и свих осталих плагијатора после нас.. Погледати Savage (1992). p. 108-112.

Новинар New Musical Express Ник Кент понекад је свирао на пробама са бендом, али је престао одмах након доласка Лидона. "Када сам дошао први пут на пробу и угледао га, рекао сам да мора да оде." тврдио је Лидон. "Од тога дана није написао ни једну лепу реч о мени.". See also Matlock (1990). p. 57.–59. У септембру, Макларен је опет помогао бенду и пронашао им нови простор за пробе, у једном пабу. Кук, који је имао сталан посао, прескакао је пробе због обавеза, па је стално наглашавао како ће напустити бенд. Према каснијим навођењима Метлока, Кук је "подигао прашину" у бенду тврдећи да Џоунс није довољно добар да буде соло гитара бенда. Постављен је оглас у којима се тражи "Виртуоз на гитари. Не старији од 20.. Не ружнији од Џонија Тандерса". Многи кандидати нису били толико вешти, али је Макларенова идеја створила солидарност између свих чланова бенда. Стив Њу је сматран јединим талентованим гитаристом са аудиције, па га је бенд позвао да се придружи. Џоунс је значајно напредовао, тако да је бенд прихватио идеју да нема соло делова, у којима је Стив Њу био вешт. Одустао је после месец дана.

Џоунс је доделио надимак Лидону у "Џони Ротен" због његове одвратне оралне хигијене. Бенд је одмах прихватио његов надимак. Након неколико покушаја да смисле име за бенд, на крају су прихватили име Секс Пистолс."Rock 'n' Roll's Strangest Moments", Мајк Еванс. p. 190; Matlock (1990). p. 64.–65. Метлок је рекао како се бенд одлучио за име док је Макларен био у Њујорку—после маја 1975.—после доласка Ротена у бенд. Погледати Savage (1992). p. 129.

Макларен је изјавио да је име произведено "од идеје пиштоља", као идеја да овај бенд клинаца треба да изгледа злобно.""Made with the Highest British Attention", Доминик Молон. p. 76. Бенд је почео са радом на сопственим песмама: Ротен је писао текст док је Метлок компоновао музику (изузимајући њихову прву сарадњу на песми, "Pretty Vacant", коју је Метлок комплетну одрадио, а Ротен само мало исправио); иако су подељивали заслуге."Ono, Eno, Arto", Симон Рејнолдс. p. 89.

Прву свирку договорио је Метлок на његовом факултету Saint Martin's School of Art. Свирали су 6. новембра 1975, као предгрупа бенду званом Bazooka Joe, тако да су користили њихова појачала и бубњеве. Секс Пистолси изводили су неколико обрађених песама, као што су од бенда Who "Substitute", Small Faces "Whatcha Gonna Do About It", "(Don't you Give Me) No Lip" од Дејва Берија и "(I'm Not Your) Steppin' Stone" која је прославила бенд the Monkees. Пре него што је требало да отпевају своје песме, Bazooka Joe су извукли из утичнице појачала јер су видели како им се опрема уништава, па је одмах уследио инцидент између ове две групе на бини., Џон Роб, новине The Independent, 5. новембар 2005.

Изградња имиџа

мини| upright = 1.5| alt = Џони Ротен|Џони Ротен на концерту у Амстердаму, 6. јануар 1977. године

Прва значајна свирка Секс Пистолса која је привукла пажњу била је 12. фебруара 1976. као предгрупа, у то време највећој паб групи Eddie and the Hot Roads. Наступ је био интересантан, пошто је Ротен померао границе једног перформанса, ходајући по бини, скачући са публиком, бацајући Џордана по целом подијуму и разбацивањем столице, пре него што се шоу завршио ломљењем опреме. Прва рецензија бенда објављена је у магазину NME заједно са кратким интервјуом Стива Џоунса који је рекао "Заправо нас не занима музика, нас занима хаос." Једни од многих који су читали овај чланак били су студенти факултета за технологију у Болтону, који су одмах дојурили до Лондона како би упознали чланове Секс Пистолса. Након Разговора са Маклареном у СЕКСу, гледали су бенд на једној од доста наступа тог фебруара. Та два студента били су Хауард Девото и Пет Шели, који су одмах направили своју верзију Секс Пистолса коју су назвали Buzzcocks. Девото је касније и рекао, "Мој живот се променио кад сам угледао Секс Пистолсе." Пистолси су почели да свирају на све већим догађајима, па су тако и дебитовали у Нешвилу као предгрупа 101ers. Певач овог бенда Џо Страмер, који је први пут гледао Пистолсе, изјавио је како је панк-рок будућност у свету музике. Када су се поново вратили и Нешвил на свирку, између бенда је владао ривалитет, тако да су између бендова прштале варнице. Џони Ротен и Макларен су успели да уђу у сукоб чак и са публиком.. See also Matlock (1990). p. 107. Кук је касније изјавио, "Та туча у Нешвилу, тај догађај је доживео велики публицитет, па је насиље почело да кључа... Мислим да су сви желели да буду део туче, а ми смо је започели." Пистолси су одмах забрањени на било каквом наступу у Нешвилу.