Јозеф Хофман (; Бртњице, 15. децембар 1870 — Беч, 7. мај 1956) био је аустријско - моравски архитекта и дизајнер намештаја. Био је међу оснивачима Бечке сецесије и суоснивач Бечке радионице. Његово најпознатије архитектонско дело је Дворац Стокле у Бриселу (1905–1911), пионирско дело модерне архитектуре, арт декоа и врхунац архитектуре Бечке сецесије.
Биографија
Младост и образовање Хофман је рођен у Бртњицама у Моравској (данас део Чешке, тада Аустроугарске). Отац му је био сувласник текстилне фабрике и градоначелник малог града. Отац је подстицао Јозефа да постане адвокат или државни службеник, па га је послао у престижну школу. Јозеф је касније своје школске године описао као „срамоту и мучење које је затровало моју младост и оставило у мени осећај инфериорности који траје до данас“.
Јозеф прелази 1887. године на Вишу школу за уметност и занате у Брну, где је дипломирао 1891. године. Године 1892. започео је студије на Академији ликовних уметности у Бечу код професора Карла Фрајхера фон Хазенауера и Ота Вагнера, двојице најпрестижнијих архитеката тог периода. Тамо је упознао још једног архитекту у успону тог времена, Јозефа Марију Олбриха. Године 1895, Хофман је заједно са Олбрихом, Коломаном Мозером и Карлом Отом Чешком, и још неколико других уметника, основао групу под називом Зибенер клуб ( - Клуб седморице), претечу будуће Бечке сецесије. Под Вагнеровим вођством, Хофманов дипломски пројекат била је обновљена ренесансна зграда, с којом је освојио Прикс де Роме и провео годину дана у Италији на стручном усавршавању. Хофман је одмах кренуо на пројектовање Зграде сецесије на Карлсплацу у Бечу, пројектовањем фоајеа и канцеларија, те планирањем првих изложби сецесионистичког покрета у овој згради.
Бечка сецесија (1897–1905) По повратку из Италије 1897. године Хофман се придружио Вагнеровом архитектонском бироу. Исте године придружио се новом покрету који су покренули Ото Вагнер и Густав Климт под називом Друштво аустријских ликовних уметника, много познатијег као Бечка сецесија.Pg. 79, Kenneth Frampton, Modern Architecture: A Critical History. Thames & Hudson. 1980, 1985, 1992.
Године 1899, са двадесет девет година, Хофман је почео да предаје на Школи за занате и примењену уметност (), која је сада Универзитет примењених уметности у Бечу. Хофман је дизајнирао бечку поставку за Универзалну изложбу у Паризу 1900. године, која је представила сецесијски стил међународној публици. Године 1899. дизајнирао је и Осму изложбу Сецесије. Поред дела сецесијских уметника, на овој изложби су били присутни и француски уметник Жил Мајер-Графе, Белгијанац Хенри ван де Велде, Чарлс Ешби, те шкотски уметници из Глазгова Чарлс Рени Мекинтош и Маргарет Мекдоналд Мекинтош. Ова изложба укључивала је групу модела кућа у бечком насељу Хое-Варте које су одлсликавале стил Покрета за уметност и занате, укључујући прозоре подељене на мале квадрате и забатни кров.
Током овог периода, Хофманов рад је постао ригорознији, више геометријски и мање орнаменталан. Он је фаворизовао употребу геометријских облика, посебно квадрата и црно-белих површина. Хофман је касније објаснио да се „ови облици, разумљиви свима, никада нису појављивали у претходним стиловима“. Био је задужен за дизајнирање изложби које су се одржавале у изложбеном павиљону Сецесије у Бечу, укључујући поставку за прослављени фриз Густава Климта посвећен Бетовену.Хофман је критиковао зграде без украса:„Не ради се о облагању оквира смешним орнаментом у ливеном цементу, индустријски направљеном, нити наметању као узор швајцарској архитектури или кућама са забатима. Реч је о стварању складног ансамбла, велике једноставности, прилагођеног појединцу... и који представља природне боје и форму направљену руком уметника...“ Хофман није у потпуности одбацио историцизам; хвалио је модел британског Покрета за уметност и занате и позивао уметнике да обнове локалне форме и традиције. Он је написао да су основни елементи новог стила "аутентичност у употреби материјала, јединство декора и избор стила прилагођеног локалитету".
Супруга Ана и син Волфганг Хофман се 1898. године оженио Аном Хладик и имали су сина Волфганга, рођеног 1900. године.
Син Волфганг је, заједно са бившом ученицом свог оца Полом Вајнбах Хофман (касније Пола Стаут), емигрирао у Њујорк 1925. године и у наредним годинама давао је значајан допринос америчком модернизму.Wilson, Richard Guy; Pilgrim, Dianne H.; Tashjian, Dickran; Brooklyn Museum . New York: Harry N. Abrams, Inc.
Бечка радионица (1903–1932) Јозеф Хофман био је заокупљен изложбом у Паризу 1900. и осталим изложбама у Бечу. Током овог периода изградио је само мали број зграда, укључујући и трансформацију куће за свог пријатеља Пола Витгенштајна. Такође је саградио неколико градских и сеоских кућа за своје колеге и пријатеље, као и лутеранску цркву и кућу за пастора у Ст. Егиду на Нојвалду, у Доњој Аустрији.
Године 1903, заједно са Коломаном Мозером и банкаром Фрицом Верндорфером (који су обезбедили већи део капитала), Хофман је покренуо Бечку радионицу, предузетничко удружење уметника и занатлија који раде заједно на стварању елемената једног целовитог дела уметност, или Гезамт-кунст-верк-а, укључујући архитектуру, намештај, лампе, стаклене и металне радове, посуђе и текстил.
Хофман је дизајнирао широк избор објеката за Бечку радионицу. Неки од њих, попут столице Зицмашине (у дословном преводу: машина за седење'''), затим лампе и комплета наочара, изложени су у Музеју модерне уметности у Њујорку.MoMA.org | The Collection | Josef Hoffmann. (Austrian, 1870-1956) Хофманов сервис за чај налази се у колекцији Метрополитен музеја.All Josef Hoffmann: Tea service (2000.278.1-.9) | Works of Art | Timeline of Art History | The Metropolitan Museum of Art Многа дела су ручно израдили занатлије из групе, а неке су израдили индустријски произвођачи.
Неки од Хофманових дизајна и данас се могу наћи у производњи. На пример, сет прибора за јело Рундес Модел данас производи фирма Алеси. Првобитно произведен у сребру, овај асортиман се сада производи од висококвалитетног нерђајућег челика. Још један пример Хофманових строгих геометријских линија и квадратне структуре је култна Кубус фотеља. Дизајнирана 1910. године, представљена је на Међународној изложби одржаној у Буенос Ајресу. Хофманова честа употреба квадрата и коцке донела му је надимак Квадратл-Хофман („Коцкасти Хофман“). Хофманов стил је постепено постајао све трезвенији и апстрактнији, а његов рад се све више ограничавао на функционалне структуре и производе за домаћинство.
Концепт радионице је цветао у својим раним годинама и ширио се ван Аустрије. Године 1907. Хофман је био суоснивач Дојчер Веркбунд-а, а 1912. године Аустријског Веркбунд-а ( - Аустријски радни савез). Радионица је била у великој кризи током Првог светског рата, а потом и у Великој депресији, па је затворена 1932. године.
Санаторијум Пуркерсдорф (1904–1905) Године 1905. Хофман је завршио своје прво велико дело у граду Пуркерсдорфу близу Беча. Санаторијум Пуркерсдорф је одмакао од стила уметности и израде, био је преседан и инспирација за модерну архитектуру која ће се развити у првој половини 20. века.Pg. 81, Kenneth Frampton, Modern Architecture: A Critical History. Thames & Hudson. 1980, 1985, 1992. Структура санаторијума је имала јасноћу, једноставност и логику која је наговестила Нову стварност.
Дворац Стокле (1905–1911) Дворац Стокле у Бриселу је изграђен у сарадњи са Густавом Климтом. Био је видљива прекретница историјских стилова до модерне архитектуре. Дворац је саграђен за Адолфа Стоклеа, наследника богате белгијске банкарске породице, који је живео у Милану и Бечу. Хофман је представио планове 1905. године, али је изградња, у три фазе, завршена тек 1911.
Екстеријер дворца је изузетно модеран, са строгим геометријским облицима и дискретном декорацијом. Спољашњост је обложена белим норвешким мермером, а прозори су оивичени извајаним металом. Централна кула, висока скоро двадесет метара, сачињена је од склопљених кубичних форми и крунисана је са четири бакарне статуе. План има две осе, управне једна на другу. Ограде око зграде и на торњу имају стилизоване орнаменталне дизајне, а чак су и биљке у башти обликоване у геометријске форме како би употпуниле архитектуру.
Унутрашњост, коју су урадили Хофман и уметници Бечке радионице, је попут низа позорница које омогућавају погледе из једне просторије у другу. Унутрашњост је украшена разнобојним мозаицима, које је направио Климт, као и зидовима од белог и зеленог мермера. Подови су од паркета од егзотичног дрвета, са различитим дезенима у свакој просторији. Трпезарија садржи сет од два Климтова мозаичка мурала. Мермерни стубови и Климтови мозаици су у окружењу зидова прекривених стилизованим цветним шарама. Сваки детаљ куће израдила је Бечка радионица, укључујући правоугаону мермерну каду, окружену мермерним плочама са скулптурама и постављеним на плави мермерни под; углачану оплату од дрвета у спаваћој соби и кухињске пултове, под и намештај. Зграда је сада Унескова светска баштина.
Виле и ентеријери (1906–1914) У годинама током и након што је дизајнирао Дворац Стокле, Хофман је наставио да гради занимљиве структуре. Значајна дела Хофмана укључују ловачку кућу дизајнирану за Карла Витгенштајна (1906), оца филозофа Лудвига Витгенштајна. Витгенштајн је био покровитељ уметности и обезбедио је средства за изградњу Зграде Сецесије у Бечу. Ловачки дом има рустичан екстеријер, али изузетно модеран ентеријер. Унутрашњи зидови су обложени егзотичним дрветом у геометријским шарама, са позлаћеним декоративним елементима. Сваки елемент, од посуђа до столица и паркета, пажљиво је усклађен и пропорционалан. Предсобље је украсила Бечка радионица, уз слике Карла Ота Чешке, керамику Рихарда Лукша и витража који се приписују Коломану Мозеру.
Скромнија, али живописнија Хофманова креација, била је унутрашњост популарног авангардног ноћног клуба, кабареа Фледермаус у Бечу (1907), направљеног уз помоћ Бечке радионице. Зидови и пултови су били обложени белим малтером и вишебојним плочицама, док су подови имали црну и белу структуру шаховнице. Цео клуб је дизајниран као једно уметничко дело: од намештаја и посуђа, до расветних тела, менија, карата и постера. Хофман је дизајнирао Фледермаус столице, које су постале симбол овог стила.
Друга значајна дела Хофмана су Кућа Хохштетер у Бечу (1906–1907) и Вила Аст у Бечу (1909–1911).
Вила Аст је изграђена за Едуарда Аста, бизнисмена и грађевинског предузимача који је био пионир употребе армираног бетона у Аустрији. Аст је, такође био и главни финансијер Бечке радионице. Кућа је грађена од армираног бетона, опточена украсом и скулптуром. Вила Аст је изграђена на каменом постољу испод којег се налазио подрум. Вила је имала лођу (спољни део зграде оивичен са три бочна фасадна зида) са прозорима који гледају на башту. У башти су се налазили вијугави базени за воду. Као и Дворац Стокле, унутрашњост је била украшена финим мермерним плочама различитих боја и живописном Климтовом сликом.
У периоду 1911–1912, Мориц Галија, главни покровитељ Бечке радионице, ангажовао је Хофмана да дизајнира ентеријер пет главних просторија свог новог дома, укључујући сав намештај, тепихе и расвету. Велики део намештаја, углавном од богато изрезбарене ебановине и пресвлакама јарких боја, налази се данас у Националној галерији Викторије у Мелбурну.Вила Скајва-Примавеси (1913–1916) у Бечу, сматра се још једним великим делом Хофмана. Изграђена је за индустријалца Ота Примавесија. Ово је била палата од 1000 квадратних метара, смештена у парку. Изграђена је у неокласичном модерном стилу, сва у белој боји. На фронтонима зграде налазиле су се скулптуре Антона Ханака. Унутрашњост је у истом модернизованом неокласичном стилу, украшена паркетом од ретког дрвета, мермерним плочама на зидовима и скулптуралним украсима.
Између ратова (1918–1938)