Мартини-Хенри (), британска спорометна пушка острагуша конструисана 1871, заменивши дотадашње импровизоване острагуше Снајдер-Енфилд из 1866. године.Никола Гажевић, Војна енциклопедија 7, Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 548-550 У српским земљама позната као Мартинка.
Карактеристике Позната и под именом Пибоди-Мартини-Хенри, ова пушка користила је масивни затварач (као код пушке Пибоди), који се спуштао наниже под правим углом у односу на осу цеви обарањем полуге испод кундака, чиме се отварао сандук и цев ручно пунила сједињеним метком у металној чахури. Повлачењем полуге навише цев се затварала и напињала се ударна игла у затварачу, чиме је пушка била спремна за паљбу.Никола Гажевић, Војна енциклопедија 10, Војноиздавачки завод, Београд (1976), стр. 676-679 Цев пушке имала је 7 урезаних жлебова, а избацивала је до 11 метака у минуту, масе зрна око 31.10 грама. центар|мини|Типови затварача на раним острагушама из 19. века.
У Србији и Црној Гори Током српско-турских ратова 1876-1878, Србија и Црна Гора су заплениле знатан број турских пушака. При томе, основно оружје турске пешадије тог времена биле су пушке Мартини-Хенри, део коњице био је наоружан за оно време модерним пушкама Хенри-Винчестер, док су башибозук и резервисти били наоружани пушкама Снајдер и старијим каписларама спредњачама.
Тако је српска војска запленила 17.313 пушака, од чега 5.937 мартинки и само 88 винчестерки. По званичном ценовнику Кнежевине Србије од 1. марта 1879, мартинке су вределе 60, винчестерке 72, снајдерке 33, а руске крнке само 25 динара. Пушке домаће производње биле су јефтинијеː по ценовнику од 16. августа 1877. гриноваче су вределе 60 гроша (24 динара), а пибодуше 70 гроша (28 динара). Према томе, једна мартинка вредела је као 2 пибодуше, које су биле најбројније српске војничке пушке тог времена.
Види још Друге једнометне пушке тог времена. Маузер М1871 Гра 1874 Верндл (пушка) Берданка Спрингфилд модел 1873 Пибоди модел 1870
Референце
Литература
Категорија:Спорометне пушке