Џорџ Сорос (; Будимпешта, 12. август 1930), често правописно неправилно као „Сорош”, амерички је инвеститор и филантроп јеврејског порекла. Оснивач је Фондације за отворено друштво. Живи у Њујорку.

Познат је по разбијању Банке Енглеске након што је продао фунту стерлинга у вредности од 10 милијарди америчких долара, што му је донело профит од милијарду долара, током валутне кризе у Уједињеном Краљевству 1992. године познате као Црна среда. На основу својих раних студија филозофије, формулисао је општу теорију рефлексивности за тржишта капитала, да би пружио увид у балоне имовине и фундаменталну/тржишну вредност хартија од вредности, као и неслагања вредности која се користи за кратке акције и замену акција.

Подржава прогресивне и либералне политичке циљеве, зарад којих даје донације преко своје Фондације за отворено друштво.Shawcross, William (September 1, 1997). "Turning Dollars into Change" . Time. Финансијски је подржавао револуције 1989. које су довеле до пада комунизма у источној Европи касних 1980-их и раних 1990-их. Основао је Средњоевропски универзитет у својој родној Мађарској."Hungary: Soros Donates $250 Million to University in Budapest". IPR Strategic Business Information Database. Info Prod Research. October 16, 2001. Бројни политички аналитичари наводе га као опасног „господара марионета” иза наводних глобалних завера. У јануару 2025, пред истек свог мандата, председник САД Џо Бајден одликовао је Сороса Председничком медаљом слободе.

Биографија Рођен је 12. августа 1930. у јеврејској породици у Будимпешти, у тадашњој Краљевини Мађарској. Мајка му је била власница млекаре, а отац адвокат. Породица је немачко-јеврејско презиме „Шварц” променила у „Сорос” како не би били мета антисемитизма. Дипломирао је филозофију на Универзитету у Лондону, где је желео да остане и ради као професор.

Политички ставови Финансијски подржава рад Демократске странке у Сједињеним Америчким Државама и критикује Републиканску странку. Дана 11. новембра 2003. године, у интервјуу за -{The Washington Post}-, изјавио је да је уклањање председника Џорџа В. Буша са функције „централни фокус мог живота” и „питање живота и смрти”. Рекао је да би жртвовао читаво своје богатство да победи Буша „ако то неко гарантује”.Laura Blumenfeld, Deep Pockets vs. Bush, Financier Contributes $5 Million More in Effort to Oust President , The Washington Post, November 11, 2003; p. A03.The Money Man , The New Yorker, Jane Mayer, October 18, 2004 Сорос је 2017. описао Доналда Трампа као преваранта и предвидео да ће Трамп пропасти јер сматра да су Трампове идеје контрадикторне.

Критичари су га назвали антисемитом. Финансирао је бројне невладине организације које активно критикују политику Израела.A Soros Plan, a Marginalized Israel By Eli Lake, August 16, 2016, Bloomberg Према хакованим имејловима објављеним 2016. године, његова Фондација за отворено друштво има за циљ да „оспори расистичку и антидемократску политику Израела” на међународним форумима, делом доводећи у питање репутацију Израела као демократске државе., The Jerusalem Post, from Jewish Telegraphic Agency

У новембру 2005. је рекао: „Моје лично мишљење је да нема алтернативе осим да се Косову да независност.” Финансијски је подржао рад Републике Косово."George Soros: Kosovo Should Be Independent". Balkan Update. November 20, 2005.

Више пута је критиковао председника Владе Виктора Орбана и владајућу странку Фидес у Мађарској. У октобру 2015. Сорос је критиковао Орбана и његово поступање са европском мигрантском кризом 2015: „Његов план третира заштиту националних граница као циљ, а избеглице као препреку. Наш план третира заштиту избеглица као циљ, а националне границе као препреку.”"Orban Accuses Soros of Stoking Refugee Wave to Weaken Europe ". Bloomberg. October 30, 2015.

У мају 2022. изјавио је да би инвазија Русије на Украјину могла бити почетак „трећег светског рата” и да Владимир Путин мора бити поражен „што је пре могуће”. Такође је изјавио да су „друга питања која се тичу целог човечанства — борба против пандемија и климатских промена, избегавање нуклеарног рата, одржавање глобалних институција — морала да зауставе ту борбу. Зато кажем да цивилизација можда неће преживети.”

Напомене

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1930. Категорија:Будимпештанци Категорија:Мађарски политичари Категорија:Амерички милијардери Категорија:Амерички политичари Категорија:Јевреји у Сједињеним Америчким Државама Категорија:Мађарски Јевреји Категорија:Натурализовани држављани Сједињених Америчких Држава Категорија:Јеврејски политичари Категорија:Амерички предузетници Категорија:Мађарски предузетници Категорија:Американци мађарског порекла