мини|усправно|Слика мермерне статуе која приказује доњи део богиње Хигије док седи, са делом змије обавијеним преко ногу. Налази се у римској збирци у Метрополитен музеју уметности, датирано у 1. или 2. век н.е. мини|Статуа Хигије у Арт деко стилу у Кракову, Пољска (1932)
Хигија ( или , или ) је богиња из грчке митологије. Она је богиња здравља ( – hugieia),ὑγίεια, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus чистоће и хигијене. Њено име је извор за реч „хигијена“.
Хигија је кћерка грчког бога медицине, Асклепија, који је био син олимпског бога Аполона. Најчешће се наводи као кћерка Асклепија и његове жене Епионе. Хигија и њене четири сестре су представљале аспекте Аполонове уметности лечења: Хигија (здравље, чистоћа и санитација) Панакеја (универзални лек) Јасо (опоравак од болести) Акесо (процес лечења) Егла (блиставо добро здравље)
Хигија се развила од благе персонификације до пуноправне богиње у оквиру Асклепијевог култа. Заједно са својим оцем, појављивала се у сновима пацијената који су посећивали њихове храмове. Пацијенти су практиковали ритуално спавање у храму, познато као инкубација, како би добили излечење.Mark Beumer, 'A Woman’s Touch. Hygieia, Health and Incubation', in: Journal of History of Sciences and Technology/DVT - Dejiny ved a techniky, Volume LV – Number 1-2 (2022) 25-55.
Улога у антици мини|160п|„Hugieia“ (: здравље) коришћено је као поздрав међу Питагорејцима. Значајна референца о улози Хигије као богиње здравља налази се у Хипократовој заклетви. Ову заклетву користе лекари како би се заклели пред различитим божанствима лечења, међу којима је и Хигија, да ће се придржавати кодекса утврђених етичких стандарда праксе.
Део заклетве, преведен са грчког:
Хигија и Асклепије Обожавање Хигије било је уско повезано са култом Асклепија. Док је Асклепије био директније повезан са лечењем, Хигија је била повезана са превенцијом болести и одржавањем доброг здравља. У другом веку нове ере, чувени путописац Паусанија је забележио своја сведочанства из Грчке. У свом енциклопедијском делу Опис Грчке, написаном између 160. и 174. године н.е., Паусанија је описао статуе Асклепија и Хигије које је видео у Тегеји.
Поред статуа које представљају ове две фигуре, укључивање Хигије у Асклепијев култ видљиво је и у медицинској иконографији на бројним античким грчко-римским кованицама. Блиска веза између Хигије и Асклепија указује на важно место које је заузимала у његовом култу.
Обожавање мини|лево|усправно|Хигија, дело Александера Хендисајда Ричија, Колеџ лекара, Квин Стрит, Единбург Главни Хигијини храмови налазили су се у Епидауру, Коринту, на Косу и у Пергаму. У Асклепијону у Титани у Сикиону, грчки историчар Паусанија је забележио да је статуа Хигије била прекривена женском косом и комадима вавилонске одеће. Према натписима, сличне жртве су приношене и на Паросу.
Хигија је такође повезивана са грчком богињом Атином. У 2. веку н.е., Паусанија је забележио статуе и Хигије и Атине Хигије у близини улаза у Акропољ у Атини.Pausanias, I.23.4; the statement in Pliny's Natural History (xxxiv.80) Pyrrhus fecit Hygiam et Minervam has been applied to these statues: see H. B. Walters, „Атина Хигија“ је била једна од култних титула датих Атини, како Плутарх преноси о изградњи Партенона (447–432. п. н. е.):
Међутим, култ Хигије као независне богиње почео је да се шири тек након што ју је Делфско пророчиште признало, после разорне куге у Атини (430–427. п. н. е.), а у Риму након куге 293. п. н. е.
Песник Арифрон из Сикиона написао је познату химну у 4. веку п. н. е. која је славила Хигију.Athenaeus, Deipnosophists, xv.702, on-line text. У сачуваним приказима, често је представљена као млада жена која храни велику змију обавијену око њеног тела или пије из посуде коју носи.Сличне слике, иако богиње у ратоборнијем аспекту, представљају Атину и Ерихтонија. Ови атрибути су касније усвојени од стране гало-римске богиње лечења, Сироне.
Прикази у уметности мини|десно|250п|Хигија, Национални археолошки музеј, Атина Антички уметници су је веома често приказивали као младу жену која у руци држи змију и зделу са водом. То је био симбол здравља, који се и до данас сачувао. Статуе Хигије су, између осталих, израдили Скопас, Бријаксис и Тимотеј.
Кип „Хигије“ у натприродној величини, који је настао на почетку нове ере, налази се у Ватиканском музеју. Глава „Хигије“, из средине 4. века пре нове ере, приписана је вајару Скопасу. Кип „Хигије“ са почетка 4. века пре нове ере, приписан вајару Тимотеју, налази се у Националном археолошком музеју у Атини.
Недавна открића У августу 2021. године, археолози са Универзитета Думлупинар објавили су откриће статуе Хигије у античком грчком граду Аизанои. Статуа у људској величини приказана је са змијом у рукама. Пронађена је унутар галерије са стубовима дуж јужног крила агоре.
Галерија
Види још 10 Хигија, астероид главног појаса назван по Хигији Старогрчка медицина Хигијина здела Списак божанстава здравља
Референце
Литература
Smith, William; Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, London (1873). "Hygieia".
Категорија:Грчке богиње Категорија:Божанства здравља Категорија:Деца Асклепија