Морис де Бевер (, ; 1. децембар 1923 – 16. јул 2001), познатији под псеудонимом Морис (, ), био је белгијски стрип аутор, цртач и илустратор, стваралац популарног франко-белгијског стрипа Талични Том.
Bиографија и уметничка каријера Родом франкофони Белгијанац, али као и сваки Фламанац још као дете научио је течно да говори и холандски.Фламандска варијанта холандског је званични језик државе. Већ као дете волео је искључиво да црта. Похађао је престижну средњу школу у Алст (Collège Saint-Joseph d'Alost), где је његов учитељ математике напоменуо да Тако је и било, али је од њега ипак постало нешто – цртач светског гласа.
Узгред, толико га је "надахнула" језуитска црна униформа те школе (фратри су носили дуге црне мантије), да ју је касније цртао у свом стрипу – као униформа погребника, а фигура строгих свештеника се преобразила у ликове на дивљем западу. На такав саркастично-комичан начин се светио учитељима који су га младог тако отписали. мини|лево|150п|»Pathé Baby« 9,5 mm филмски пројектор (тип из 1924. године) Најпре га је занимала анимација, и то толико озбиљно, да је са десет година већ приређивао мале премијере цртаћа за пријатеље у форми фолиоскопије.Серија цртежа на ивици свеске или у малом нотесу који се вртећи странице покрену. Видети нпр. Folioscope – "folioscopy" - iOS App animation community. Млади Морис је имао тако јаке аспирације ка анимираним ликовима да је негде у кући ископао чудо предратних времена "Pathé Baby" филм-пројектор (у мас-продукцији од 1922. године9,5 милиметарски филм се уз помоћ ручке врти мануално, што омогућава праћење сцене кадар по кадар и тако разбија кретање. Апарат се може погледати (и купити) на страници аукционе куће Subarna antique shop: PATHÉ BABY Home Cinema Projector, 1924. Приступљено: 16. јануар 2023.), на коме је могао да пушта филмове у успореном снимку и тако је научио како анимација функционише.
После средњег образовања отишао је да студира право на Универзитету у Левену, само да би избегао послове које не воли а нарочито не желећи да преузме фабрику украсних лула свог оца. Међутим, његова интересовања су била и остала у цртаним филмовима. Током студија даље се усавршавао на пољу анимације узимајући дописне часове курса Le Dessin facile (=Лако до цртања) најпозантијег француског редитеља анимираних филмова Жан Имажа ().Био је мађарског порекла – (1911–1989). In: На марљиво испраћене задатке је поред исправки, редовно добијао и личне поруке подстрека од аутора из Париза. Самоиницијативно је развио коресподанцију и са најпозантијим белгијским аниматором времена Јулесом Лујцким (), који је у Антверпену радио на анимираном филму о каубоју Јув Таи (). мини|Морис и Удерзо на демонстрацији својих ликова, у Амстердаму 1971. године (извор: Nationaal Archief – Холандски национални Архив) Захваљујући свему томе, желео је да нађе посао у индустрији цртаних филмова, на прави ужас родитеља, који су веровали да се ту ни за 'леб не може зарадити.La face cachée de Morris, door Yvan Delporte (1992) Lucky Luke Productions, p.6
Са навршених 20 година Морис започиње уметничку каријеру у малом студију за цртане филмове Белгијскe новинскe компанијe -{CBA}- () где је уз апликацију морао да докаже и своје умеће цртања – правећи филм на коме сликар меша боје на својој палети, а затим почиње да слика. Студио је убрзо, због колаборације власника Пола Наганта са немачким окупатором затворен, али је и са овако кратким веком трајања изнедрио крем франко-белгијске стрип-сцене: овде је Морис упознао Пеја, Андреа Франкина и Едија Папе.De Weyer, Geert (2005). "Morris". In België gestript, pp. 143-144. Tielt: Lannoo. Касније ће са Франкином, Вилом (Will) и Жижеом формирати групу илустратора који ће добити уметнички надимак „La Bande des quatre“ (=Четворочлана дружина).
Године 1944. Морис је већ успешни илустратор разних новина и часописа. У то време направио је више од 250 колор насловница магазина и безброј унутрашњих илустрација, углавном карикатура познатих личности. 280п|мини|лево|Уметнички тандем Морис и Госини "златне" 1971. године – на врхунцу своје каријере Након завршетка рата, 1946. Морис одлази у издавачку кућу Дипи ()По оснивачу и власнику компаније Jean Dupuis (1875−1952) где почиње његова авантура са стрипом. У исти мах ствара Таличног Тома чија прва епизода "-{Arizona 1880}-" излази у Дипијевом стрип-часопису Спиру, на француском језику. Свеске каубоја Таличног излазе редовно и године 1948. када Морис, заједно са Франкином и Жижеом одлази у посету САД, које сматрају најважнијом земљом стрипа. Док се остали у јуну 1949., након неколико месеци проведених у Мексику, враћају у Европу, Морис остаје да живи у Сједињеним Државама, одакле наставља да шаље табле Таличног листу Спиру (првих 31 свесака – све до 1968. – издаје Дипи). У Сједињеним Државама сусреће неке од својих пређашњих идола, између осталог Харвија Курцмана и Џека Дејвиса са којима 1952. године сарађује на стварању часописа Мад. Ту је такође упознао Ренеа Госинија, који је у Америци радио за цртачки студио Курцманa и Џона Северина.
Уметничка сарадња са Госинијем доноси новине не само у самом изгледу стрипа и квалитету прича (Госини пише сценарио свих епизода од 1955. па до своје смрти 1977.) већ и напуштању издавача Дипи и часописа Спиру. Серија Талични се из Белгије сели у Француску, те се до 1973. објављује у стрип-часопису Пилот издавачке куће Дарго. Од марта 1974. све популарнији Талични () коначно добија свој властити стрип-месечник.
Морисов "усамљени каубој" је најпродаванији европски стрип свих времена, са више од 300 милиона штампаних примерака дистрибуираних на више од 30 језика.
Морисови стрипови у другим медијима мини|Косплеј и шоу са филмским сетом, -{High Chaparral}-, Шведска Године 1983. холивудски студио Хана и Барбера прави успешну серију од 52 цртана филма Lucky Luke. Иако квалитет цртежа на целулоиду није конзистентан и одскаче од квалитета стрипа, због доброг пријема код деце, којој је серија и била намењена, до почетка деведесетих снимају се још 52 епизоде. Након тога Талични добија и серију играних филмова – најпознатији 1991. са Теренс Хилом у главној улози. Познати глумац је сам режирао дело, које се сматра првој (успешнијој) адаптацији стрипа Талични Том у играном филму. Истоимени филм пренет је и на телевизију у виду пилот-серијала распоређених у осам епизода (1992). мини|лево|170п|Супер Нинтендо, један од првих конзола на коме се појавила игрица Талични Том Савременије адаптације сам Морис није могао да доживи. Један од њих уједно је и најскупљи пројекат у историји Европске кинематографије, снимљен 2004. под насловом -{Les Dalton}-, са Тил Швајгером у главној улози. Најновија адаптација намењена биоскопима била је филм у француско-аргентинској продукцији -{Lucky Luke}- (2009), са Жан Дижарденом у улози Таличног.
Настала је и серија видео-игара, нпр. за PlayStation и Game Boy конзоле, али и за Виндоуз рачунаре.
Занимљиво је, да упркос ранијем занимању за анимацију, Морис сам није радио на цртаним серијалима и није учествовао у изради филмова. Два анимирана дугометражна филма (још 1971. и 1978. године) пренео је на целулоид Госини.
Године 1987. Морис ипак започиње још један стрип пројекат, први ван серије Талични, додуше спиноф базиран на авантурама "најглупљег пса Запада" Рантанплана (или "Лајавка" у неким нашим преводима), који 2006. такође добија свој ТВ серијал, са дебитовањем на -{France 3}- и -{Disney Cinemagic}- каналима.Rantanplan TV Series 2006– IMDb база филмова.
Уметнички утицаји Цео живот Мориса вртио се око карикатуре. Као мали одушевљавао се Дизнијевим креацијама, а од Микијевих цртача омиљен му је био Флојд Готфредсон (стрипове о Микију читао је у Mickey Mouse Weekly-ју, британској варијанти Микијевог Забавника). Поред цртаћа Мачак Феликс и Бети Буп аниматора Пата Саливена и Макса Флејшера које је гледао на филму, обожавао је и код нас популарне креације Харолда Кнера (-{Harold Knerr}-) Бима и Бума. На његов рани уметнички развој утицао је стил Попајевог творца E. K. Сегара, као и у Белгији веома популаран Ержеов стрип Тинтин.
Захваљујући њима и уз помоћ своје неизмерне уметничке инспирације развио је препознатљив, данас свима познат стил унутар динамично-комичног -{Cartoon Crazy}- жанра.
Након Морисове смрти 2001. године цртање његових стрипова преузимају други аутори, пазећи на Морисов карактеристичан стил.Pročitani stripovi: Lucky Luke: A Cowboy in High Cotton Таква одлука је у Француској, где је стрип важан део културе, оправдана, пошто потражња за новим стип-издањима не пада, из генерације у генерацију.
Референце
Категорија:Рођени 1923. Категорија:Умрли 2001. Категорија:Белгијски стрип аутори