мини|260x260пиксел| Нубијске пирамиде Мероза Архитектура Судана одражава географску, етничку и културну разноликост земље и њених историјских периода. Животни стил и материјална култура изражени у људским насељима, њихова архитектура и привредне активности обликовани су различитим регионалним условима и условима околине. У својој дугој документованој историји, Судан је био земља променљивих и разноликих облика људске цивилизације са важним утицајима страних култура. In the article on the cultural life in Sudan, the Encyclopædia Britannica writes: "The key to an understanding of contemporary Sudanese culture is diversity. Each major ethnic group and historical region has its own special forms of cultural expression. (...) Because of Sudan's great cultural diversity, it is difficult to classify the traditional cultures of the various peoples. Sudan's traditional societies have diverse linguistic, ethnic, social, cultural, and religious characteristics. And, although improved communications, increased social and economic mobility, and the spread of a money economy have led to a general loosening of the social ties, customs, relationships, and modes of organization in traditional cultures, much from the past still remains intact." Source:
Најраније познате архитектонске структуре и урбанизација су из осмог миленијума пре нове ере. Културни односи са северним суседом Судана, древним Египтом, са којим је Судан делио дуге историјске периоде међусобног утицаја, довели су до египатских, као и изразито нубијских насеља са храмовима и пирамидама која су настала у Краљевству Куш и његовој последњој престоници Мероз.
Од око 500. до око 1500. године нове ере, хришћанска краљевства су се развијала у Горњој Нубији и јужно дуж Нила. Изграђени су важни градови, познати по својој култури, са манастирима, палатама, утврђењима и катедралама, показујући утицаје коптске и византијске културе из Египта и источног Медитерана.
Након све већег утицаја арапских муслиманских миграната од 7. века па надаље, хришћанско краљевство Макурија успоставило је Бакт, споразум са муслиманским владарима Египта који омогућава муслиманима да слободно тргују и путују. Ово је омогућило прво оснивање џамија и гробља у Горњој Нубији, документовано од 1317. н.е. Отприлике од 1500. године н.е. па до раног 19. века, муслимански султанати Фунџи и Дарфур су основали нова краљевства у јужним и западним деловима Судана. Просперитетни градови као што су Сенар или Ал Фашир имали су зграде за администрацију и становање, пољопривреду и занатство, богослужење и трговину, укључујући трговину робљем.
Смештен на јужној обали Плавог Нила, град Картум се развио као центар турско-египатске државе, али су га Махдијеви следбеници у великој мери уништили 1885. године, оснивајући своју престоницу у Омдурману преко Белог Нила. Почетком 1900-их, Картум је поново изградила британска администрација под лордом Киченером, пратећи стандарде модерног европског града. 2021. године, Картум је метропола са процењеном популацијом од скоро шест милиона људи, коју чини Картум, повезан мостовима преко Плавог и Белог Нила са градовима Картум север и Омдурман на западу.
Рурални пејзаж Судана још увек у великој мери карактерише традиционална афричка архитектура, али је такође претрпео значајне промене у развоју насеља, инфраструктуре и одговарајуће архитектуре током 19. и 20. века.
Рани историјски периоди мини| Зидови Хорусовог храма Бухена у Националном музеју Судана
Праисторија Од осмог миленијума п. н. е, људи неолитске културе населили су се у долини Нила у утврђеним селима од цигле, где су лов и риболов на Нилу допуњавали узгојом жита и сточарством. "Early History", Helen Chapin Metz, ed. Sudan A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress, 1991.
У источном Судану група Бутана се појавила око 4000. п. н. е. Не зна се много о обрасцима насељавања, али неке локације су велике скоро 10 хектара, што указује на дужа настањивања. Људи из групе Бутана живели су у малим, округлим колибама. Није познато много гробаља, али су људи најчешће сахрањивани у скупљеном положају.
Насеља старог Египта у Нубији Град Бухен је био староегипатско насеље у близини данашњег града Вади Халфа у северној држави Судана. Познато је по великој тврђави, вероватно изграђеној за време владавине Сесостриса III око 1860. п. н. е. (12. династија). Утврђења су обухватала јарак дубок три метра, покретне мостове, бастионе, контрафоре, бедеме, стрелнице и катапулт. Спољни зид је обухватао простор између два зида, пробијен двоструким редом стрелница, омогућавајући и стојећим и клечећим стрелцима да пуцају у исто време. Године 1962. археолошка експедиција Бухена открила је елементе попут шљаке из процеса топљења који су припадали древној фабрици бакра. Бухен је имао и Хорусов храм који је саградила Хатшепсут. Зидови овог храма, заједно са архитектонским елементима из катаракте Семна и других локација, поново су подигнути у музејској башти Националног музеја Судана пре плављења Насеровог језера. Friedrich Hinkel, Journal of the Sudan Antiquity Service,
Краљевина Куш мини| Амонов храм у Наки Током Куш краљевине (око 950. п. н. е. – 350. године н.е.), када су монарси Куша владали својим северним суседом Египтом као фараони више од једног века и када је у нубијској култури био присутан снажан египатски утицај, изграђени су важни градови са храмовима, као град Нака са својим храмовима посвећеним древним божанствима Амону и Апедемаку. Друга зграда на истом месту је мали храм под називом Римски киоск са аутохтоним нубијским, као и хеленистичким елементима.
Даљи примери древне нубијске архитектуре су храмови исклесани у стенама, велике зграде од ћерпича са храмовима званим дефуфа, гробови са каменим зидовима или настамбе од опеке од блата, дрвеним и каменим подовима, палате и добро уређени путеви. Археолошка ископавања открила су остатке нубијских градова, попут краљевског града Мероз, где су такозвана "римска купатила" окарактерисана као „изузетан пример културног трансфера између афричког краљевства и грчко-римске културе Медитерана“. Међу светском баштином Судана, нубијске пирамиде у Мерозу су вероватно најпознатији архитектонски остаци овог историјског периода. мини| Престона сала Донголе из 9. века, на слици из 1821.
Средњовековна Нубија У средњовековној Нубији (око 500–1500 н.е.), становници хришћанских краљевстава Макурија, Нобадија и Алодија градили су различите облике архитектуре у својим градовима, као што је катедрала Фарас са сложеним фризовима и зидним сликама, Велики манастир св. Антонија или Престона дворана макуријских краљева, масивна грађевина налик на одбрамбени објекат, у Старој Донголи. Већина ових зграда је ископана и документована, пре него што су потопљене у воде језера Насер 1960-их и 70-их година.
Долазак ислама и арабизација мини| Срушена палата Сенар, цртеж Фредерика Кајоа, 1821. У 16. и 17. веку успостављена су исламска краљевства у јужним и западним деловима Судана – Султанат Фунџ са престоницом у Сенару и Султанат Дарфур са Ал-Фаширом. Промене у религији и друштву уопште обележиле су дуг период постепене исламизације и арабизације у Судану. Ови султанати и њихова друштва постојали су све док Судан није освојен отоманском египатском инвазијом 1820. године, а у случају Дарфура чак и до 1916. Alan Moorehead, , revised edition. (1972). New York: Harper and Row,
Највеће културне промене у овом периоду биле су усвајање исламске вероисповести од стране све већег броја људи и употреба арапског језика, уз изградњу џамија и исламских школа као елемената друштвеног живота. Страни посетиоци, као што је Фредерик Кајо, , no 62, mai 2008 (). извештавали су о културним дешавањима и укључивали су архитектуру градова и зграда. мини| Поглед из куће Калифа према Махдијевом гробу Током турско-египатске владавине (1821-1885), Турци, Египћани, Британци и други страни становници Картума проширили су град од војног логора до регионалног центра стотинама кућа изграђених од цигле, званичних зграда попут прве гувернерске палате, мудирија (владиних канцеларија) и неколико страних конзулата. "Originally, Khartoum served as an outpost for the Egyptian Army, but the settlement quickly grew into a regional centre of trade. It also became a focal point for the slave trade." Source: Roman Adrian Cybriwsky. ABC-CLIO, USA, Године 1829. подигнута је прва џамија у Картуму за време генералног гувернера Али Куршида Аге, који је такође изградио бродоградилиште и нове војне касарне.
Након пораза трупа генерала Гордона 1885. године, Махдистичка држава (1885–1899) изградила је важне архитектонске споменике у Омдурману, главном граду земље током овог периода. Данас је реконструисана гробница Мухамеда Ахмада, познатог као ал-Махди, бивша резиденција његовог наследника Абдалахија ибн Мухамеда, сада Калифа кућа музеј, као и капија Абдул Кајума и неки остаци утврђења, познатих као Ал Табија, који сведоче о исламској традицији Омдурмана. Друге карактеристичне грађевине укључују џамије и гробове важних верских вођа, као што је шеик Хамед ел Нил. Соук Омдурман је важна традиционална пијаца.
Традиционална архитектура Традиционалне куће и друге структуре народне архитектуре у великим деловима земље изграђене су коришћењем локално доступних материјала, као што су кравља балега, цигле од блата, камење или дрвеће и друге биљке. Зграде су често украшене сликаним орнаментима, који одражавају локалну културу. Ову врсту правоугаоне или квадратне куће обично граде сами будући становници, ослањајући се на помоћ заједнице.
У јужним деловима земље, где има више падавина и растиња него на северу, распрострањене су округле колибе са сламнатим купастим крововима. Ове тукул колибе су традиционално направљене од осушеног блата, траве, стабљика и дрвених мотки. Такође, различити (полу)номадски народи који живе у Судану, као што су Беја, Багара, Рашаида или други, развили су покретна насеља и често и данас живе у шаторима. Традиционална архитектура
Турска архитектура у Суакину
Много пре турске инвазије на Судан раних 1820-их, град Суакин на суданској обали Црвеног мора развијали су турски и арапски становници као важну луку и трговачки центар. Након изградње Порт Судана као модерног града и луке 1909. године, Суакин је пропао, а од некадашњих зграда су остале само неке рушевине. У својој књизи о The Coral Buildings of Suakin, Жан-Пјер Гринлоу, британски учитељ уметности, који је основао Школу дизајна у Картуму, документовао је некадашње стање града.
Остале грађевине које сведоче о турском културном утицају у Судану су гробови отоманских владара са карактеристичним qubba куполама у данашњој улици Баладија у Картуму.
Англо-египатска владавина у 20. веку мини| План Картума, 1910 мини| Округле стамбене просторије изграђене за железничаре у насељу Сика Хадид, Касала Након што је британска царска војска под лордом Киченером победила Махдистичку државу са главним градом у Омдурману 1898. године, урбани кварт у центру Картума је развијен у складу са колонијалним правилима просторног зонирања Уједињеног краљевства. Британски урбаниста Вилијам Меклин осмислио је први план за Картум, који се некада се звао „драгуљ у круни“ британских колонија у Африци.
Нове зграде у европском стилу изграђене су између 1900. и 1912. године, као што је зграда владе (сада Председничка палата) и друге владине зграде дуж улице Нил. Важне зграде за образовање укључивале су Меморијални колеџ Гордон, који је касније постао главна зграда данашњег Универзитета у Картуму, његов медицински факултет и католички колеџ Комбони. Године 1902. отворена је прва школа за девојчице, која и данас постоји као Гимназија Јединства.