Тања Игњатовић () је психолошкиња, магистрирала и докторирала на Факултету политичких наука на теми насиља у породици. Од 2001. године ангажована је у Аутономном женском центру у Београду, где се бави едукацијом, истраживањем, анализом јавних политика, заговарањем и индивидуалним саветовањем жена које су доживеле родно засновано насиље. Учествовала је у заговарању за доношење првог закона о спречавању насиља у породици у нашој земљи.
Била је чланица радних група за израду стратешких и других докумената у подручју институционалне и друштвене подршке женама са искуством насиља у партнерском односу и насиља у породици. Ауторка је књиге Насиље према женама у интимном партнерском односу – модел координираног одговора заједнице (Београд, Реконструкција Женски фонд, 2011.).
На Факултету политичких наука од 2016. године држи предавања „Родно засновано насиље против жена“, на курсу „Политике родне равноправности“ , у оквиру мастер академских студија политикологије – студије рода. На Факултету за медије и комуникацију учествује у реализацији курса на изборном предмету Политике репрезентације: род и насиље. У оквиру Центра за женске студије била је водитељка курса „Насиље према женама“ у периоду 2016-2019. године.
Од 2016. године пише за независни портал Пешчаник о темама везаним за родна питања, а посебно са фокусом на родно засновано насиље.
Образовање Дипломирала је психологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду 1988. године. На Факултету политичких наука Универзитета у Београду 2005. завршила је специјализацију из Студија рода, а потом 2009. године стекла научни степен магистра политичких наука одбранивши тезу под насловом „Заштита од насиља у породици: ка оптималном моделу координиране интервенције служби у заједници“. На истом факултету је одбранила докторску дисертацију „Процена и одлучивање о родитељском старатељству у контексту партнерског насиља: родна перспектива“ 2016. године, под менторством проф. др Гордане Даше Духачек. 2019. године стекла је научно звање научне сараднице у области друштвених наука – психологија.
Професионални ангажман У цивилном сектору активна је од 1995. године. Била је једна од оснивачица Гласа разлике – групе за промоцију женских политичких права, која је у периоду демократских промена (1999-2000.) иницирала стварање локалних мрежа жена ради активирања и оснаживања да учествују у јавном и политичком животу и извела женску предизборну кампањуPredizborna kampanja "Tvoj glas, glas razlike" http://wdoyouw.org/kako-i-kada/gotv-kampanja-tvoj-glas-glas-razlike „од врата до врата“ са више од 200 активисткиња у 30 градова у Србији под слоганом „Твој глас – глас разлике“, као независан део кампање цивилних организација за демократске и слободне изборе „Излаз 2000“. Ауторка је публикација „Где су жене“ и „Жене и политички утицај – читанка за политичарке које постављају питања и хоће да буду питане“.
Од 2001. године ради у Аутономном женском центру у Београду, специјализованој организацији за питања насиља према женама, најстаријој и једној од највећих организација у Србији, али и у региону. Поред консултантског рада са женама са искуством мушког насиља, њена област рада су јавне политике и институционални одговор(и) на насиље према женама. Координаторка је програма за истраживања, развој знања, едукацију представникâ институција, анализу јавних политика и јавно заговарање. Ауторка је и коауторка 8 акредитована едукативна семинара у систему социјалне заштите, који су имали највећи број извођења у Србији (од 2008. године изведено је више од 230 семинара са више од 5.000 учесника/-ца), два акредитована семинара у области образовања и једног акредитованог семинара у систему здравствене заштите, такође извођених више пута.
Учешће у креирању јавних политика Била је координаторка радних група за израду оба војвођанска стратешка документа за заштиту жена од насиља (први за период 2008–2012. године и други за период 2015–2020), координаторка тематске групе за унапређење положаја жена у изради Националне стратегије за борбу против дискриминације (2012), чланица радне групе за израду Општег протокола за заштиту деце од злостављања и занемаривања (2003), чланица радне групе за израду Националне стратегије за младе (област образовања, 2007), чланица радне групе за израду Смерница за поступање полицијских службеника и спречавање секундардне виктимизације жртава насиља у породици и у партнерским односима (2014), чланица радне групе за израду Смерница за поступање центра за социјални рад у контексту грађанских судских поступака који се тичу права и интереса детета (2015), Смернице за посредовање у запошљавању жртава насиља у породици (2023) и других. Учествовала је у раду Форума Народне скупштине РС за праћење имплементације Стратегије за смањење сиромаштва (2006), Савета за одрживи развој потпредседника Владе РС за европске интеграције (2008–2010), стручњакиња је на листи Поверенице за заштиту равноправности (2011), чланица Комисије за родну равноправност Града Београда (2010) и чланица-експерткиња Независне опсерваторије за праћење насиља према женама (2012).
Учествовала је у припреми већег броја независних извештаја међународним телима, као што су извештај у сенци Комитета CEDAW „Сенка над Србијом – извештај за 55. заседање Комитета CEDAW“ (2013)Senka nad Srbijom – Izveštaj nevladinih organizacija za 55. zasedanje Komiteta CEDAW 2013. https://www.womenngo.org.rs/images/CEDAW/2013/Senka_nad_Srbijom.pdf , извештај (2016)Shadow Report of the Autonomous Women’s Center (AWC) on the Follow-up state’s report to the Concluding observations of the Committee https://www.womenngo.org.rs/images/CEDAW/2013/INT_CEDAW_NGS_SRB_23731_E.pdf и „Тамни облаци над Србијом – извештај у сенци за Четврти периодични извештај Републике Србије током 72. сесије Комитета CEDAW“ (2019), и извештај GREVIO експертској групи Савета Европе „Унапређено законодавство – неуспешна заштита – независни извештај о примени Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици“ (2018). Редовно прати примену Закона о спречавању насиља у породици и израђује извештаје о стању и стручна упутства. Ауторка је великог броја анализа јавних политика у области заштите жена од мушког насиља и родне равноправности. Као чланица Коалиције прЕУговор која прати спровођење политика везаних за преговоре о придруживању Србије Европској унији, у чијем су фокусу поглављја 23 (правосуђе и основна права) и 24 (правда, слобода и безбедност) од 2016. године редовно учествује у изради полугодишнјих АЛАРМ извештаја (области анти-дискриминационе политике, родне равноправности, насиља према женама и права деце).
Награде и признања Taња Игњатовић је 2019. године добила признање Феминистичког културног центра БеФем За истрајне политике у борби против родно заснованог насиљаOne su bile – glasne… Održan Bring the Noize Vol. 3 u KC Grad .
Објављени радови
Игњатовић, Т. (2002). Образовање за родну равноправност, у: Б. Бранковић и Т. Игњатовић (ур). Родна равноправност у школи: приручник за наставнике/це, Канадска агенција за међународни развој Игњатовић, Т. . . Балкански фонд за подршку локалним заједницама, Београд, Игњатовић, Т. . . Балкански фонд за подршку локалним заједницама, Београд, Ишпановић, В., Т. Игњатовић, , Препознавање злостављања и занемаривања деце, у: Ишпановић, В. и сар., . Центар за права детета и УНИЦЕФ, Београд Игњатовић, Т. , Улога невладиних организација у заштити деце од злостављања и занемаривања, у: Ишпановић, В. и сар., . Центар за права детета и УНИЦЕФ, Београд Игњатовић, Т. , Координирана акција локалне заједнице у превенцији и заштити од насиља у породици, у: Игњатовић, Т. (ур.), . Аутономни женски центар, Београд; Игњатовић, Т. (2007), О насиљу у породици из евиденције центра за социјални рад у , у: Игњатовић, Т. (ур.), . Аутономни женски центар, Београд; Игњатовић, Т. , Имплицитне теорије о родним и родитељским улогама – утицај на професионални став и поступање у ситуацијама насиља у породици, у: Игњатовић, Т. (ур.), . Аутономни женски центар, Београд Игњатовић, Т. (2008). Систем заштите жена жртава насиља у породици у Србији – Између државних обавеза и стварности, Социјална мисао, бр.1, год. XV, 11-24, Београд Игњатовић, Т, Б. Мацановић, И. Љубић, . . Аутономни женски центар, Београд, /00/1 Игњатовић, Т. (2009). Поступање професионалаца као услов смањења секундарне виктимизације жртава партнерског насиља у породици, Темида, часопис о виктимизацији, људским правима и роду, бр. 2, год. 12, 33-49, Београд Игњатовић, Т. (2009). Претпоставке за успостављање модела заштите од насиља у партнерским односима, Социјална мисао, бр.3, год. XVI, 85-101, Београд Мацановић, В., Т. Игњатовић, (2010): Позиција жртве у кривичном поступку, у: Илић, Г. и Д. Суботић: Јавнотужилачки приручник (друго издање), Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије, Београд, стр. 575-589. Игњатовић, Т. (2010). Индикатори за процену поступања професионалаца у ситуацији насиља у партнерском односу, Темида, часопис о виктимизацији, људским правима и роду, бр.2 год. XIII, 81-94, Виктимолошко друштво Србије, Београд Игњатовић, Т. (2010). Ка моделу координиране акције заједнице у заштити од партнерског насилја у Србији, Социјална мисао, бр.,3 год.XVII, 125-140 Београд Игњатовић, Т. (2011). Право на сигурност: заштита жена од насља у интимним партнерским релацијама, Генеро, бр.12/2008 Центар за студије рода, Београд Игњатовић, Т. : . Реконструкција женски форнд, Београд, Игњатовић, Т., Пешић, Д. . . Аутономни женски центар, Београд, Игњатовић, Т. (2013). Проблем сиромаштва и социјалне искључености за жене са искуством насиља у партнерском односу, Генеро, 17: (2013) 51-68, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука Игњатовић, Т. . . Аутономни женски центар и UNICEF, Београд, Сатарић, Н., А. Милићевић-Калашић, Т. Игњатовић, . Обесправљени из незнања – . Удружење грађана „Снага пријатељства“ – Amity, Београд, Игњатовић, Т. . Анализа података и протокола о поступању полиције и центра за социјални рад у случајевима насиља у породици, . Мрежа Жене против насиља и Мрежа за европски женски лоби, Београд Игњатовић, Т. (2014). Насиље у интимном партнерском односу: родна асиметрија или родна симетрија, Социјална политика – часопис за теорију и праксу социјалне полтике и социјалног рада, Институт за политичке студије, УДК 364, год.49, бр. 1/2014, стр 71-91, Игњатовић, Т. (2014). Родитељ није у могућности да заштити дете од злостављања другог родитеља – о чему се ради и шта је рађено, Годишњи извештај Опсерваторије за праћење насиља према женама 2013. Мрежа Жене против насиља и Мрежа за европски женски лоби, Београд, стр. 41-63, Игњатовић, Т., Т. Дробњак, И. Секуловић, М. Лукић, М. Јелачић, М. Анђелковић, В. Мацановић, Д. Пешић, . . Аутономни женски центар, Београд, Игњатовић, Т. (2015). Разумевање насиља према женама злоупотребом деце, Социјална политика – часопис за теорију и праксу социјалне полтике и социјалног рада, Институт за политичке студије, Београд, str. 9-32, 3/2015 Игњатовић, Т., Д. Павловић-Бабић, М. Лукић, . . Аутономни женски центар и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Београд, Центар за права детета, (2016). Смернице за поступање центара за социјални рад у контексту грађанских судских поступака који се тичу права и интереса детета, радна група за израду смерница Н. Петрушић, Т. Игњатовић, З. Делибашић, С. Андрејевић, Ј. Џуџа, приредиле С. Радуловић и М. Голић Ружић, Игњатовић, Т., Мацановић, В. (2018). Изазови у примени новог Закона о спречавању насиља у породици у Србији, Темида, часопис о виктимизацији, људским правима и роду, бр. 1 год. 21, 41-66, Виктимолошко друштво Србије, Београд,
Игњатовић, Т. (ур.) . З. Аутономни жеснки центар, Београд, Игњатовић, Т. и М. Илеш (ур.) (2018). Одговор образовно-васпитних институција на родно засновано насиље и насиље у породици (збирка стручних текстова), Аутономни жеснки центар, Београд,